Чедомир Бугарски

Чедомир Бугарски
Чедомир Бугарски
Лични подаци
Надимак	Чеда
Датум рођења	30. децембар 1943.
Место рођења	Бечеј, Краљевина Мађарска
Датум смрти	4. јануар 1993. (49 год.)
Место смрти	Бечеј, СР Југославија
Држављанство	СФРЈ
Информације о каријери
Позиција	пивот
Сениорска каријера
Године	Клуб
; 1966–1976	Бечеј; Црвенка
Репрезентативна каријера
	Југославија
Медаље
Рукомет
Олимпијске игре
Светско првенство

Чедомир Бугарски (Бечеј, 30. децембар 1943 — Бечеј, 4. јануар 1993) био је српски и југословенски рукометаш.

Биографија

Чедомир Бугарски рођен је у Бечеју, 30. децембра 1943. године. Отац му се звао Зоран, а мајка Олга. Имао је и брата Светозара. Као ђак Школе ученика у привреди, почео је прво да тренира фудбал. Вероватно због другова и друштва, почиње да тренира рукомет, за који је имао фантастичне предиспозиције. Био је играч те успешне бечејске рукометне екипе, заједно са Миодрагом Малешевим, Александром Обровачким, Слободаном Боројевићем, браћом Душаном и Мирославом Кричковић, Радославом Поповићем, Тибором Кењијем, Браниславом Милићевим, Стеваном Тобжићем, Миклошем Ердегом, Александром Башићем и другима. Играо је на позицији пивота.^[1]

Бечеј напушта 1966. године и наредних десет година игра за прволигашку екипу Црвенке. У новом рукометном клубу играо је заједно са Слободаном Копривицом, Слободаном Мишковићем, Зораном Живковићем – Тутом, Петром Фајфрићем и другима. Са екипом Црвенке је освојио првенство Југославије 1969. године и два пута Куп Југославије. За репрезентацију Југославије први наступ је имао на Ташмајданском турниру. У репрезентацији је играо заједно са Хрвојем Хорватом, Абасом Арсланагићем, Зораном Живковићем, Ђоком Лаврнићем, Браниславом Покрајцем и Миланом Лазаревићем. Круну играчке каријере доживео је на Олимпијским играма 1972. године у Минхену, где је освојио златну медаљу.^[2] Учествовао је и на два светска првенства, у Француској 1970. године и ондашњој ДР Немачкој, 1974. године. На оба првенства Југославија је освојила бронзану медаљу.

Из породичних разлога, враћа се у Бечеј 1976. године. Извесно време је играо, а затим и тренирао бечејски Фадип. У бечејском рукомету је остао још пар година, а после је постао секретар Секретаријата за физичку културу општине Бечеј.^[3]

Разболео се 1991. године и његов животни пут се ближио крају. Преминуо је 4. јануара 1993. године. Иза себе је оставио супругу Радмилу, сина Бојана и ћерку Тамару.^[3]

Чеда Бугарски је био проглашен за најбољег рукометаша на трећем по реду Купу првака у Загребу, 1975. године. У Сарајеву је прославио јубилеј – педесету утакмицу у репрезентацији Југославије. Постхумно је награђен златном значком Олимпијског комитета од стране председника Хуана Антонија Самарана.^[3]

Једини је Бечејац који је освојио златну олимпијску медаљу.^[3]

Успеси

Југославија

Црвенка

Првенство СФР Југославије : 1968/69.

Види још

Рукомет на Летњим олимпијским играма 1972.

Референце

^ „Чеда Бугарски”. Time Robber. 22. 04. 2013. Приступљено 09. 10. 2020.
^ „Olimpijska zlata: Dominacija rukometaša u Minhenu”. Sportska kupusara. 30. 03. 2015. Приступљено 07. 10. 2020.
^ ^а ^б ^в ^г „Čeda Bugarski rukometaš”. Privredni vodič Bečeja. 09. 10. 2020. Архивирано из оригинала 06. 11. 2022. г. Приступљено 09. 10. 2020.

Спољашње везе

Чедомир Бугарски на веб-сајту Olympedia.org
Профил Чедомира Бугарског Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. октобар 2020)

[1] „Чеда Бугарски”. Time Robber. 22. 04. 2013. Приступљено 09. 10. 2020.

[2] „Olimpijska zlata: Dominacija rukometaša u Minhenu”. Sportska kupusara. 30. 03. 2015. Приступљено 07. 10. 2020.

[Бугарски-3] а ^б ^в ^г „Čeda Bugarski rukometaš”. Privredni vodič Bečeja. 09. 10. 2020. Архивирано из оригинала 06. 11. 2022. г. Приступљено 09. 10. 2020.

[1]

[2]

[3]