Пређи на садржај

Чедомир Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Чедомир Петровић
Петровић у представи
Блаженство, 1989. године
Лични подаци
Датум рођења(1949-01-02)2. јануар 1949.
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Датум смрти14. јул 2025.(2025-07-14) (76 год.)
ДржављанствоСрбија
ДецаЈована Петровић
РодитељиМиодраг Петровић Чкаља
Рад
Активни период1964—2008.
Битна улогаОтписани — Зрики
Веза до IMDb-а

Чедомир Петровић (Београд, 2. јануар 194914. јул 2025[1]) је био српски редитељ и глумац.[2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Син је глумца Миодрага Петровића Чкаље, отац глумице Јоване Петровић.[4]

Његове улоге су биле разноврсне: од Полицајца из Клативоде у „Позоришту у кући“, страшног професора у „Вуковом Тошку“, преко незаборавних тренутака у серијама „Отписани“, „Камионџије“, „Бољи живот“.

Његов глас је одјекивао у радио драмама и култним емисијама које су окупљале породице око радија: „Весело вече“, „Јовановићи“, „Тип-топ кабаре“, „Време спорта и разоноде“.

Преминуо је 2025. године, у 76. години живота.[5]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1960.-те
1964. Пут око света шегрт
1967. Златна праћка дете
1969. Силом отац Влајко
1970.-те
1970. Чкаља
1971. Сладак живот на српски начин
1971. Домовина у песмама
1972. Смех са сцене: Атеље 212
1973. Камионџије Милиционер
1972-1973. Позориште у кући позорник Клативода
1972-1973. Образ уз образ
1973-1974. Позориште у кући 2 позорник Клативода
1974. Приче о псима
1974. Отписани Зрики
1975. Андра и Љубица
1975. Синови Глумац
1974-1975. Отписани Зрики
1975. Позориште у кући 3 позорник Клативода
1977. Случај шампиона
1977. Усијане главе Сретен
1977. Мирис пољског цвећа инспектор
1978. Стићи пре свитања Тончи
1979. Какав дан
1980.-те
1980. Наше приче
1980. Врућ ветар Пера, хемијски техничар
1981. Фреде, лаку ноћ
1981. Свињски отац доктор Милорад Бајић
1980-1981. Позориште у кући 4 позорник Клативода
1981. Седам секретара СКОЈ-а
1982. Приче из радионице инжењер Саша Поповић
1983. Сумрак
1982. Венеријанска раја кондуктер у возу
1984. Др Велимир Павловић
1984. Камионџије 2 Баша Мркаљ
1984. Позориште у кући 5 позорник Клативода
1985. Приче из бечке шуме
1985. Случај Лазе Костића Глумац
1985. Судбина уметника - Ђура Јакшић Глумац
1985. Црвена барака
1986. Мис Мојсијев асистент
1986. Неозбиљни Бранислав Нушић Глумац „Алекса Жуњић“
1986. Тајна Лазе Лазаревића Глумац
1987. Резервисти
1987. Waitapu Доктор
1987. Бољи живот Филип
1987. Хајде да се волимо
1989. Чкаља са вама
1989. Чкаља, снага кладе ваља
1990.-те
1990. Овде нема несретних туриста
1992. Солунци говоре
1992. Загреб - Београд преко Сарајева лекар
1993. Игра пиона (кратки филм)
1995. Удри јаче манијаче (кратки филм) /
1995. Руски цар матичар
1995. Не веруј жени која пуши гитанес без филтера лекар
2000.-те
2008. Неки чудни људи[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2025-07-17. 
  2. ^ „Чкаљин син: Испаштам због очеве искрености”. Нпортал. 16. 12. 2022. Приступљено 19. 1. 2023. 
  3. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2025-01-22. 
  4. ^ К, М. (22. 10. 2003). „Опроштај у кругу породице”. Вечерње новости. Приступљено 19. 1. 2023. 
  5. ^ Томашевић, Драгана (16. 7. 2025). Некога ће кући дочекати влага на зиду, некога Тапи”: Писмо тек рођеној деци које је пре 10 година написао Чкаљин син”. Мондо. Архивирано из оригинала 17. 7. 2025. г. 
  6. ^ Oprijan, Bojana (19. 1. 2020). „Čedomir Petrović: Vlast Srbije mora priznati da je počinjen genocid u Srebrenici”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 19. 1. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]