Чедо Сладоје

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Чедо Сладоје
Датум рођења(1948-11-02)2. новембар 1948.(71 год.)
Место рођењаНевесиње
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
ВојскаЈНА (1963—1992)
ВРС (1992—2001)
Чингенерал-потпуковник
Битке/ратовиРат у Босни и Херцеговини
ОдликовањаMedal for Military Merits RIB.gif Order for military merits with silver swords RIB.gif Order of the People's Army with silver star RIB.gif Карађорђева звијезда

Чедо Сладоје (Невесиње, 2. новембар 1948) је генерал-потпуковник Војске Републике Српске у пензији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Генерал Чедо Сладоје рођен је у Невесињу од оца Риста и мајке Саве. Основну школу завршио је у Калиновику, Средњу геодетску техничку школу у Сарајеву, Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија у Београду и Сарајеву, Командно - штабну академију (завршио 1981. са добрим успјехом) и Школу националне одбране (завршио 1996. са врлодобрим успјехом) у Београду.[1] Тренутно обавља дужност начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту у општини Бања Лука.[2] У чин потпоручника пјешадије произведен је 1972, у чин поручника унапријеђен је 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1980, мајора 1984, потпуковника 1988, пуковника 1992, генерал - мајора 14. септембра 1999. (ванредно) и генерал -потпуковника 8. јануара 2001. године (ванредно).

У ЈНА је обављао дужности: командир пратеће чете, командир вода бестрзајних топова Бст-82, командир вода у Војној академији Копнене војске - смјер пјешадија, начелник Школе резервних официра ветеринарске службе, командир групе припадника страних оружаних снага (Намибија), оперативац у Републичком штабу Територијалне одбране Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, замјеник команданта Окружног штаба Територијалне одбране Зеница. Док је у ВРС био начелник Оперативно-наставног органа у корпусу, а затим и начелник штаба Сарајевско-романијског корпуса, начелник штаба Херцеговачког корпуса, начелник штаба Источнобосанског корпуса, начелник Управе Копнене војске Генералштаба Војске Републике Српске и помоћник начелника Генералштаба Војске Републике Српске за морал, вјерске и правне послове и сарадљу са цивилним сектором.[1]

Службовао је у гарнизонима: Сарајево, Зеница, Требиње, Бијељина и Бања Лука.

У одбрани српског народа у Босни и Херцеговини учествовао је од 4. априла 1992 (од 15. маја као припадник ВРС) до 14. децембра 1995. године на дужности начелника оперативно-наставног органа у штабу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Пензионисан је 28. фебруара 2002. године.[1]

Послије пензионисања са супругом живи у Београду. Има двоје дјеце.[3]

Одликовања[уреди | уреди извор]

Током војне каријере више пута је одликован

Током службе оцјењиван је осам пута, два пута оцјеном истиче се и шест пута оцјеном нарочито се истиче.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  2. ^ „Нови критеријуми за избор удружења од интереса за град”. Архивирано из оригинала на датум 04. 02. 2019. Приступљено 4. 2. 2019. 
  3. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  4. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005