Чедо Сладоје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чедо Сладоје
Датум рођења(1948-11-02)2. новембар 1948.(71 год.)
Место рођењаНевесиње
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
ВојскаЈНА (1963—1992)
ВРС (1992—2001)
Чингенерал-потпуковник
Битке/ратовиРат у Босни и Херцеговини
ОдликовањаОрден за војне заслуге, Орден народне армије, и
Карађорђева звијезда

Чедо Сладоје (Невесиње, 2. новембар 1948) је генерал-потпуковник Војске Републике Српске у пензији.

Биографија[уреди]

Генерал Чедо Сладоје рођен је у Невесињу од оца Риста и мајке Саве. Основну школу завршио је у Калиновику, Средњу геодетску техничку школу у Сарајеву, Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија у Београду и Сарајеву, Командно - штабну академију (завршио 1981. са добрим успјехом) и Школу националне одбране (завршио 1996. са врлодобрим успјехом) у Београду.[1] Тренутно обавља дужност начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту у општини Бања Лука.[2] У чин потпоручника пјешадије произведен је 1972, у чин поручника унапријеђен је 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1980, мајора 1984, потпуковника 1988, пуковника 1992, генерал - мајора 14. септембра 1999. (ванредно) и генерал -потпуковника 8. јануара 2001. године (ванредно).

У ЈНА је обављао дужности: командир пратеће чете, командир вода бестрзајних топова Бст-82, командир вода у Војној академији Копнене војске - смјер пјешадија, начелник Школе резервних официра ветеринарске службе, командир групе припадника страних оружаних снага (Намибија), оперативац у Републичком штабу Територијалне одбране Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, замјеник команданта Окружног штаба Територијалне одбране Зеница. Док је у ВРС био начелник Оперативно-наставног органа у корпусу, а затим и начелник штаба Сарајевско-романијског корпуса, начелник штаба Херцеговачког корпуса, начелник штаба Источнобосанског корпуса, начелник Управе Копнене војске Генералштаба Војске Републике Српске и помоћник начелника Генералштаба Војске Републике Српске за морал, вјерске и правне послове и сарадљу са цивилним сектором.[1]

Службовао је у гарнизонима: Сарајево, Зеница, Требиње, Бијељина и Бања Лука.

У одбрани српског народа у Босни и Херцеговини учествовао је од 4. априла 1992 (од 15. маја као припадник ВРС) до 14. децембра 1995. године на дужности начелника оперативно-наставног органа у штабу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске. Пензионисан је 28. фебруара 2002. године.[1]

Послије пензионисања са супругом живи у Београду. Има двоје дјеце.[3]

Одликовања[уреди]

Током војне каријере више пута је одликован

Током службе оцјењиван је осам пута, два пута оцјеном истиче се и шест пута оцјеном нарочито се истиче.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  2. ^ „Нови критеријуми за избор удружења од интереса за град”. Приступљено 4. 2. 2019. 
  3. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  4. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005