Челични алхемичар

С Википедије, слободне енциклопедије
Челични алхемичар
Челични алхемичар СРБ.jpg
Српско издање првог тома манге
鋼の錬金術師
(Hagane no Renkinjutsushi)
Жанр
Манга
АуторХирому Аракава
ИздавачЈапан Enix (2001–03), Square Enix (2003–10)
Србија Чаробна књига
Циљна групаШонен
ШтампаGangan Comics
ЧасописMonthly Shōnen Gangan
Прво излажење12. јул 2001.11. јун 2010
Томови27 (списак томова)
Лајт роман
АуторМакото Иноуе
ИлустраторХирому Аракава
ИздавачSquare Enix
Енглески издавачViz Media (САД)
Прво излажење28. фебруар 2003.22. април 2010
Томови10 (списак томова)
Аниме серије
Играни филмови
Speech balloon blue.svg Портал Стрип

Челични алхемичар (јап. 鋼の錬金術師, Hagane no Renkinjutsushi, енгл. Fullmetal Alchemist) јапанска је манга серија коју је написала и илустровала Хирому Аракава. Наслов се објављивао од 2001. до 2010. године у месечном часопису Monthly Shōnen Gangan компаније Square Enix. Поглавља су касније сакупљена у 27 танкобон тома. У свету „Челичног алхемичара“, по изгледу сличном раном двадесетом веку и Индустријској револуцији, алхемија је научно поткрепљена и коришћена у свакакве сврхе. Прича прати два брата, Едварда и Алфонса Елрика, који су у потрази за Каменом мудрости након што су алхемијом неуспешно покушали да оживе своју мајку, и у процесу изгубили делове тела.

Манга је двапут адаптирана у аниме серију, једном 2003, и други пут 2009. године. Прва адаптација је завршена пре манге, па је имала оригиналан крај. Обе адаптације су имале по један анимирани филм и пар Оригиналних видео анимација. Манга је такође адаптирана у играни филм (2017) и лајт роман. „Челични алхемичар“ је произвео многе видео игрице, артбукове, карте на размењивање, акционе фигуре и друге рекламне материјале.

„Челични алхемичар“ је један од најпопуларнијих манга серија на свету, са 80 милиона продатих копија. Од награда, манга је добила признање 2004. за најбољи шонен (Шогакуканова награда за манге), 2010. за омиљену мангу и 2011. године за најбољи научно фантастични стрип (Награда Игл и Награда Сеиун). Први том енглеске верзије је 2005. године био најпродаванија графички роман. Прича је имала позитиван пријем, поготово њене акционе сцене, развој ликова, симболизам и филозофска тематика.

У Србији, издавачка кућа Чаробна књига преводи мангу на српски језик од 2022. године.

Синопсис[уреди | уреди извор]

Свет[уреди | уреди извор]

Прича се одвија у фиктивној држави званој Аместрис. У свету „Челичног алхемичара,“ алхемија је практикована дисциплина. Алхемичари који раде за државу се зову Државни алхемичари и аутоматски добијају чин мајора у војсци. Помоћу круга за трансмутацију, алхемичари имају способност да створе шта год пожеле. Додуше, морају да прате „закон еквивалентне размене”; односно, да би направили нешто, прво морају да понуде предмет исте масе. Такође, постоје две ствари које не смеју да трансмутују: људе и злато. Нико није успео успешно да изврши људску трансмутацију. Свако ко је покушао је изгубио неки део тела и као резултат трансмутације створио изобличену масу. Осим тога, одведени су пред Истину, биће налик Богу које шаље кривце кроз своју капију. Тамо им пуни главу свакавким инфомрацијама због којих добијају способност да трансмутују без круга.

Закон еквивалентне размене се, донекле, може прекшити помоћу супстанце зване Камен мудрости. Од ове материје се такође могу правити моћна бића звана хомункулуси.

Аместрис је подељен на више градова и вароши. Престоницу чини Сентрал Сити (Централни град). На самом северу се налази војни град Бригз. Од осталих градова/вароши имамо Ризенбур (место рођена браће Елрик), Лиор (град у коме народ поштује лажног чудотворца), долину Раш (место пуно стручњака за ауто-протезе) и покрајину Ишбал у којој се не практикује алхемија и која је уништена у ишбалском рату. Поред Аместриса, у причи сазнајемо за државу Синг која се више фокусира на лековити апсект алхемије, односно алкахестрију.

Радња[уреди | уреди извор]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Едвард и Алфонс Елрик живе у Ризенбуру са својом мајком Тришом и оцем Хоенхајмом. Отац их из непознатих разлога напушта, и убрзо након тога Триша се разбољева и умире. Дечаци одлазе да тренирају алхемију код Изуми Кертис, након чега покушају људском трансмутацијом да врате своју мајку у живот. Трансмутација испрва изгледа као да ће успети, али ситуација се убрзо мења. Едвард губи своју леву ногу, а од Алфонса остаје само његова душа. Едвард жртвује своју десну руку и припаја братовљев дух са оклопом. У посету им потом долази Рој Мустанг који нуди Едварду позицију Државног алхемичара. Након што добије простетичку руку и ногу (аутомејл/аутопротеза), Едвард и његов брат одлазе у Сентрал Сити и Едвард постаје Државни алхемичар и добија надимак „Челични алхемичар“. Захваљујући доброј плати, браћа Елрик проводе следеће три године тражећи супстанцу која ће им повратити тела, такозвани Камен мудрости.

Почетком потраге, браћу Елрик напада Скар, Ишбалан који мрзи Државне алхемичаре. Скар уништава Едвардове протезе, и умало убија браћу. Едвард и Алфонс се потом враћају у Ризенбур како би Винри Рокбел, механичарка и њихова пријатељица из детињства, поправила Едвардов аутомејл. Након тога, браћа упознају др Марка, човека који је користио Камен мудрости, али који их одговара од потраге за истим. Убрзо након тога сазнају мрачну тајну о камену, да се састоји од људи. Желећи да побољшају своју алхемију, и како би нашли бољи начин да створе камен, Едвард и Алфонс одлазе код Изуми на тренинг. У међувремену, Мустангов пријатељ Хјуз наставља потрагу у њихово име, али га убија хомункулус звани Енви („Завист“). Браћа сазнају да је Изуми такође покушала да изврши људску трансмутацију на свом мртворођеном детету, и да је као казну за то изгубила део стомака. Алфонса потом напада хомункулус звани Грид („Похлепа“), али га спашава владар Аместриса и хомункулус Врет („Гнев“), краљ Бредли.

Браћа потом упознају Лина Јаа, принца државе Синг који такође тражи Камен мудрости како би осигурао своју позицију на трону. Након тога, враћају се у Сентрал Сити где сазнају да је Хјуз убијен. Поручник Марија Рос је лажно оптужена за његово убиство, па јој Мустанг помаже да лажира своју смрт. Мустанг потом убија хомункулуса званог Ласт („Пожуда“), а Лин и Ед нападају Глатонија („Прождрљивост“), али их он гута. Успевају да се ослободе, али Лина убрзо запоседа Грид. У међувремену, Скар, принцеза из Синга звана Мај Чанг, коруптирани официр звани Јоки и сада киднаповани др Марко одлазе на север.

Едвард и Алфонс такође одлазе на север, до војног утврђења званог Бригз. Тамо налазе хомункулуса званог Слот („Лењост“) и сазнају да је његов творац, човеколико биће звано Отац, створио Аместрис како би жртвовао његове становнике и од њих направио огроман Камен мудрости. Њиме планира да се уједини са Истином и постане Бог. Браћа се удружују са Скаровом групом и Лином/Гридом како би зауставила његове планове. Убрзо након тога, сазнају да је њихов отац, Хоенхајм у ствари вековима стар, и да му је моћ бесмртности дао нико други до Отац.

Упркос свему, Отац успева да створи свој Камен мудрости и постане огромно биће. Међутим, Скар и Хоенхајм чине тај његов нови облик нестабилним, дајући браћи и њиховим пријатељима шансу да га зауставе. Грид гине у борби, а Алфонс се жртвује како би вратио руку свом брату. Едвард успева да порази Оца, али се одмах потом одриче својих алхемичарских моћи како би вратио братовљеву душу и тело.

Браћа се потом враћају кући, али две године касније се растављају како би наставили своја истраживања. Едвард и Винри се венчавају и добијају двоје деце.

Стварање[уреди | уреди извор]

Почетак и инспирације[уреди | уреди извор]

Аракаву је фасцинирао концепт Камена мудрости, па је хтела да њени ликови користе алхемију. Мада, читајући многе књиге о тој теми, схватила је да различити извори често контрадикују једни друге. Стога, њу је више занимао филозофски аспект алхемије од практичног.[6] Инспирацију за „закон еквивалентне размене” добила је од својих родитеља који су поседовали њиву у Хокаиду и који су морали вредно да раде како би преживели.[7]

Аракава је хтела да убаци и друштвене проблеме у своју причу. У ту сврху, стално је гледала вести и причала са мигрантима, ратним ветеранима, и бившим мафијашима. Што се тиче самог света у коме се одвија прича, Аракава је била инспирисана европском Индустријском револуцијом; фасцинирале су је разлике у култури, архитектури и одевању између Европљана и Јапанаца. Највише ју је инспирисала Енглеска, као и стимпанк стил.[5][8][9] Регија Ишбал из манге има велике сличности са Блиским истоком, и рат који се десио у манги је претходио рату у Ираку, који је избио неколико година касније.[10]

Када је манга почела са серијализацијом, Аракава је још увек имала недоумице о неким деловима приче, па и о самом крају. Желела је да браћа Елрик поврате своја тела, макар делимично.[11] Временом, видевши како су јој се ликови лепо развили, одлучила је да промени неке сцене.[7] Аракава је рекла да су дизајн њених ликова инспирисали стилови манга аутора Суиха Тагаве и Хиројуки Ето. Такође је рекла да јој је било најлакше да црта Алекса Луија Армстронга, као и животиње које су се често нашле у причи.[12] Покушала је да убаци што више хумора у радњу, јер сматра да манге јесу поврх свега вид забаве.[7]

Крај[уреди | уреди извор]

Након што је објавила око четрдесет поглавља, Аракава је убрзала радњу. Није желела да нека поглавља буду забавнија од других, па је избацила непотребне детаље и потпуно осмислила климакс приче. Осим наведеног разлога, Аракава је морала да избаци неке детаље јер је имала ограничен број страна који је могла да објави у датом року. Зато су неки ликови имали мање улоге у одређеним поглављима.[13] Аракава је мислила да ће манга имати двадесет и један том, али на крају је тај број повећан на двадесет и седам. Манга се објављивала девет година, и Аракава је рекла да је задовољна својим радом јер је успела да прикаже све што је желела.[11]

Док је прва аниме адаптација била у продукцији, Аракава је дозволила студију да ради независно од ње и да смисли свој крај. Желела је још времена да ради на манги, и било јој је драже да аниме има другачији крај. Свиделе су јој се идеје аниме студија и била је фасцинирана колико се порекло хомункулуса разликовало од манге.[6] Пошто је помагала аниме студију око продукције, није могла да посвети пуно времена илустровању насловних страна манге.[13]

Тематика[уреди | уреди извор]

Манга се бави друштвеним проблемима, као што су дискриминација, политика, рат, братство, породица, и научним развићима.[14] Скарова прошлост и његова мржња према Државним алхемичарима су базирани на историји Аину народа чија је земља била одузета.[6] Прича приказује последице герилског ратовања и многобројност агресивних војника у служби.[15] Скарово коришћење алхемије (која је забрањена у његовој религији) да убије алхемичаре, алузија је на чињеницу да су неки Аини одузимали земљу сопственим људима.[6] То што је Пинако Рокбел усвојила браћу Елрик након што су изгубили мајку, приказује како Аракава сматра да друштво треба да се опходи према сирочићима. Посвећеност ликова у манги према својим пословима, референца је на константну потребу за радом како бисмо се прехранили.[16]

Издаваштво[уреди | уреди извор]

Оригинална, јапанска насловница.

Мангу „Челични алхемичар“ је написала и илустровала Хирому Аракава. Наслов се објављивао у месечном магазину Monthly Shōnen Gangan, компаније Square Enix. Први пут се појавила у августовском издању 12. јула 2001. године,[17][18] и објављивала се све до јулског издања 11. јуна 2010. године.[19][20][21] Поглавља су временом прикупљена, и од 22. јануара 2002, до 22. новембра 2010. године објављена у укупно 27 танкобон томова.[22][23] Од 22. јуна 2011, до 22. септембра 2012. објављена су и канзенбан издања, са укупно 18 томова.[24][25] Манга је такође имала протоип, који је 2011. године био увршћен у јулско издање часописа.[26]

Северноамеричка компанија Viz Media је купила лиценцу за мангу и превела на енглески језик. Преведна верзија се објављивала од 3. маја 2005, до 20. децембра 2011. године.[27][28] Од 7. јуна 2011, до 11. новембра 2014. године, Viz Media је продавала мангу у омбинус формату, са по три тома у једном издању.[29][30] Априла 2014. године, компанија Yen Press је добила лиценцу за дигиталну дистрибуцију,[31][32] и 12. децембра 2016. окачила први том на сајт ComiXology.[33][34] Две године касније, 8. маја 2018, Viz Media је објавила свих 18 томова канзенбан издања, под називом Fullmetal Alchemist: Fullmetal Edition („Челични алхемичар: Челично издање“).[35]

Манга је такође продавана на подручју Аустралазије (Madman Entertainment), у Сингапуру (Chuang Yi),[36][37] и преведена је на пољски, француски, португалски, италијански и корејски.[38][39][40][41][42]

У Србији, издавачка кућа Чаробна књига, је 4. октобра 2022. године најавила да ће преводити мангу на српски језик.[43] Први том објављен је 26. октобра исте године.[44]

Франшиза[уреди | уреди извор]

Аниме серије[уреди | уреди извор]

„Челични алхемичар“ је двапут адаптиран у аниме серију. Прва адаптација, „Челични алхемичар“ из 2003. године, прати прву половину манге, али има потпуно другачији крај; док адаптација из 2009. године, „Челични алхемичар: Братство,“ се држи оригиналног краја и представља верну адаптацију манге.[45][46]

Филмови[уреди | уреди извор]

Анимирани[уреди | уреди извор]

Обе аниме серије су имале по један анимирани филм. Fullmetal Alchemist the Movie: Conqueror of Shamballa („Челични алхемичар: Освајач Шамбале“), наставља причу прве адаптације, а Fullmetal Alchemist: The Sacred Star of Milos („Челични алхемичар: Милошева света звезда“) представља додатну причу из друге адаптације.[47][48]

Играни[уреди | уреди извор]

Манга је 2017. године адаптирана у играни филм. Режисер пројекта је био Фумихико Сори, а главне улоге тумачили су Рјосуке Јамада (Едвард Елрик), Цубаса Хонда (Винри Рокбел) и Дин Фуђијока (Рој Мустанг).[49] Марта 2022. године објављено је да ће наставци филма, Fullmetal Alchemist: Final Chapter - The Avenger Scar и Fullmetal Alchemist: Final Chapter - The Last Transmutation, изаћи 20. маја и 24. јуна.[50]

Лајт романи[уреди | уреди извор]

Компанија Square Enix је објавила шест лајт романа овог наслова, и свих шест је написала Макото Иноуе.[51] Романе је за потребе компаније Viz Media на енглески превео Александар О. Смит (Alexander O. Smith), а насловну страну је радила Аракава.[52][53] Романи представљају додатне приче (spin-off) и прате браћу Елрик и њихову потрагу за Каменом мудрости. Први роман, Fullmetal Alchemist: The Land of Sand адаптирана је у две епизоде у оквиру прве аниме адаптације (епизоде 11 и 12).[54] Три видео игрице ове франшизе (за PlayStation 2 конзолу), Fullmetal Alchemist and the Broken Angel, Curse of the Crimson Elixir, и The Girl Who Succeeds God су такође адаптиране у романе. Прву је написала Макото Иноуе, а друге две Ђун Еишима.[51] Адаптиране су и две Wii игрице, Prince of the Dawn и Daughter of the Dusk; обе је написао Сођи Маћида и продаване су као један том.[55]

Аудио драме[уреди | уреди извор]

„Челични алхемичар“ је произвео две серије аудио драма. Прва серија се састоји од три тома. Први том, Fullmetal Alchemist Vol. 1: The Land of Sand (砂礫の大地, Sareki no Daichi), објављен је пре прве аниме адаптације и има сличну причу као први роман. Овде се појављују браћа Трингам, ликови екслузивни за ову аудио драму и прву аниме адаптацију.[56] Други и трећи томови, Fullmetal Alchemist Vol. 2: False Light, Truth's Shadow (偽りの光 真実の影, Itsuwari no Hikari, Shinjitsu no Kage) и Fullmetal Alchemist Vol. 3: Criminals' Scar (咎人たちの傷跡, Togabitotachi no Kizuato) су базирани на манги. Друга серија, која се добијала само уз Shōnen Gangan, састоји се од две приче, обе подељене на два дела. Прва прича, Fullmetal Alchemist: Ogutāre of the Fog (霧のオグターレ, Kiri no Ogutāre) се продавала у априлском и мајском издању 2004. године, а друга прича, Fullmetal Alchemist: Crown of Heaven (天上の宝冠, Tenjō no Hōkan), се продавала у новембарском и децембарском издању 2004. године.[51]

Видео игре[уреди | уреди извор]

„Челични алхемичар“ има бројне видео игре, често са причама које нису повезане са главном фабулом манге и/или аниме серијама. Компанија Square Enix је произвела три видо-игре улога: Fullmetal Alchemist and the Broken Angel, Curse of the Crimson Elixir, и Kami o Tsugu Shōjo. Компанија Bandai је произвела две виде-игре улога за конзолу Game Boy Advance: Fullmetal Alchemist: Stray Rondo и Fullmetal Alchemist: Sonata of Memory; и једну, Dual Sympathy, за Nintendo DS. Такође, у Јапану, Bandai је од 20. маја 2010. године продавао још једну видео-игру улога, Fullmetal Alchemist: To the Promised Day за конзолу PlayStation Portable.[57] Иста компанија је прозивела и једну борилачку игру, Dream Carnival, за PlayStation 2. Северноамеричка компанија Destineer је направила игрицу за Nintendo DS базирану на картицама за размењивање.[58][59] Од седам игрица направљених у Јапану, Broken Angel, Curse of the Crimson Elixir, и Dual Sympathy нашле су се и на интернационалном тржишту. Конзола Wii је имала две игрице, Akatsuki no Ōji, и њен наставак Tasogare no Shōjo. Прва је изашла 13. августа 2009, а друга 10. децембра исте године.[60][61]

Компанија Funimation је купила лиценцу за прозиводњу игрица овог наслова у Сједињеним Америчким Државама. Прозиводњу је оставила компанији Destineer,[62] која је 15. децембра 2006. превела игрицу Dual Sympathy и пустила је на америчко тржиште.[63] Наредне године, 19. фебруара 2007, Destineer је објавио да ће од 15. октобра продавати картице на размењивање.[64] У Јапану, од 15. октобра 2009. године, продавала се трећа игрица за PlayStation Portable конзолу: Fullmetal Alchemist: Senka wo Takuseshi Mono.[65] Игрицу је 4. марта 2010. године компанија Namco Bandai купила за европско тржиште.[66] Једна ММОРПГ игрица, MapleStory, имала је специјалне предмете базиране на аниме адаптацији.[67]

Аракава је надгледала причу и дизајнирала ликове за видео-игре улога, док је Bones—студио који је одговоран за аниме серије—произвео многе анимиране сцене. За инспирацију, коришћене су игрице као што је Kingdom Hearts, и друге игрице базиране на аниме серијама. Трудили су се да направа „развијену“ игрицу.[68] Томоја Асано, асистент продуцента, рекао је да, за разлику од многих игрица овог типа, требало им је више од годину дана да доврше игрицу.[69]

Књиге са илустрацијама и водичи[уреди | уреди извор]

„Челични алхемичар“ има неколико књига са илустрацијама, односно артбукова. Компанија Square Enix је прозивела три артбука, под називом The Art of Fullmetal Alchemist. Први артбук има илустрације направљене између маја 2001. и априла 2003. године (првих шест томова), други од септембра 2003. до октобра 2005. године (томови 7-12), а трећи покрива период у коме су настали остали томови.[70][71] Два од три ова артбука је компанија Viz Media продавала у Америци.[72][73]

Манга је произвела и три водича. Састоје се од хронолошких табела, водича који у кратким цртама објашњавају причу, као и додатне приче које нису објављене заједно са мангом. Само је први водич објављен у Америци, и ти под називом Fullmetal Alchemist Profiles.[74]

Остало[уреди | уреди извор]

Компаније као што су Medicom и Southern Island прозивеле су многе акционе фигуре, бисте, и статуе овог наслова. Medicom је произвео фигурине ликова из аниме серије, које је Southern Island есклузивно продавао у САД и Уједињеном Краљевству.[75] Southern Island је 2007. године продавао сопствене фигурине, међу којима је требало да буде статуа од дванаест инча. Међутим, компанија је у међувремену банкротирала.[76] Компанија Joyride Entertainment је од 2005. до 11. јула 2007. године продавала картице на размењивање, са укупно шест издања.[77][78] Destineer је 15. октобра 2007. године од тих картица направио видео игру.[64]

Пријем[уреди | уреди извор]

Популарност[уреди | уреди извор]

Заједно са мангом Yakitate!! Japan, „Челични алхемичар“ је 2004. године победио у катергорији за најбољи шонен на 49. такмичењу за Шогакуканову награду за манге.[79] Манга је 2010. и 2011. освојила прво место у категорији за најбољу мангу на такмичењу за награду Игл.[80][81] Такође је 2011. године освојила награду за најбољи стрип у жанру за научну фантастику (Награда Сеиун).[82] Аракава је 2011. године на 15. такмичењу за Културолошку награду „Тезука Осаму” освојила награду у категорији за „новог уметника”.[83][84] Манга је 2017. године освојила прво место на првом годишњем такмичењу Цутајине награде за стрипове.[85]

Компанија Oricon је 2009. године спровела анкету и којој су се анкетари изјашњавали да ли одређена манга треба да буде адаптирана у играни филм; „Челични алхемичар“ је заузео девето место на тој листи.[86] Серија је популарна и међу људима који пишу фанфикције (dōjinshi). У Јапану, на једном од Super Comic City конвенција, било је преко 1.100 дођиншија базираних на „Челичном алхемичару“.[87] Представници Anime News Network-а рекли су да је серија имала сличан број фанфикција на конвенцији Comiket из 2004. године.[88] На анкети компаније TV Asahi из 2021. године, на којој је 150.000 људи гласало за 100 најбољих манга серија, „Челични алхемичар“ је заузео 9. место.[89]

Зарада[уреди | уреди извор]

Заједно са франшизама Final Fantasy и Dragon Quest, „Челични алхемичар“ је један од најлукративнијих наслова компаније Square Enix.[90] Закључно са 27. томом, у Јапану је продато преко 50 милиона копија манге.[3] Такође у Јапану, по подацима из 2010. године, продато је милион копија сваког тома.[91] По подацима из 2018. године, продато је преко 70,3 милиона копија, од којих је 16,4 милиона продато ван Јапана.[92] А по подацима из 2021. године, продато је преко 80 милиона.[93] Енглески превод манге је такође један од најпродаванијих у Америци.[94][95][96]

Током 2008. године, продато је преко милион копија 19. и 20. тома манге, заузимајући 10. и 11. место на бестселер листи у Јапану.[97] У првој половини 2009. године, манга се попела на седмо место, са преко три милиона продатих копија.[98] Четврто и шесто место заузели су 21. и 22. том.[99] Коуђи Тагући, продуцент у Square Enix-у изјавио је да је на почетку продато 150.000 копија првог тома. Са емитовањем прве аниме адаптације, тај број је скочио на 1,5 милиона. Број продатих копија је достигао 1,9 милиона пре него што је друга адаптација изашла, након чега је скочио на 2,1 милиона.[100]

Мишљење критичара[уреди | уреди извор]

„Челични алхемичар“ има генерално позитиван пријем међу критичарима. Додуше, за први том су говорили да је клише. Мишљење им се променило са сваким наредним томом. Џејсон Томсон је похвалио Аракавине акционе сцене и женске ликове, рекавши такође да му се свиђа како је у причу убацила друштвене проблеме као што су корупција, рат и геноцид. Рекао је такође да ће манга бити упамћена као „класик 2000тих“.[101] Мелиса Харпер (Anime News Network) је похвалила Аракавине јединствене и лако препознатљиве ликове.[102] Хилари Голдстајн (IGN) је за Едварда Елрика рекла да је одличан микс између „типичног паметњаковића“ и „тврдоглавог детета,“ и да те његове карактеристике омогућавају да лик буде и озбиљан и смешан када затреба.[103] Холи Елингвуд (Active Anime) похвалила је развој и сазревање ликова.[104] Џаред Пајн (Mania Entertainment) изјавио је да, упркос делимичном поклапању, свако ко је гледао прву аниме адаптацију може да ужива и у манги. Као и остали критичари, похвалио је акционе сцене, и добар баланс између хумора и мрачних тема приче.[105] Пајн је такође похвалио развој ликова који се појављују само у првој адаптацији.[106] У рецензији за 14. том, Сакура Ериес (Mania Entertainment) похвалила је преокрете у причи. Такође је похвалила развој хомункулуса, као што је Грид, и акционе сцене.[107]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Official Website for Fullmetal Alchemist”. Viz Media. Приступљено 24. 10. 2017. 
  2. ^ а б Sherman, Jennifer (6. 12. 2011). „Da Vinci Magazine Lists 3 Manga Among 2011's Top 10 Books”. Anime News Network. Приступљено 26. 6. 2020. 
  3. ^ а б Loo, Egan (25. 10. 2010). „Fullmetal Alchemist Manga: Over 50 Million Served”. Anime News Network. Приступљено 14. 11. 2010. 
  4. ^ 荒川弘「鋼の錬金術師」の全話が3月31日までの期間限定で、スクウェア・エニックスのマンガアプリ・マンガUP!にて配信されている。. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 14. 3. 2017. Приступљено 26. 6. 2020. 
  5. ^ а б Chiu, Kelly (24. 8. 2018). „The Perfect Manga Matches for 10 Studio Ghibli Movies”. Barnes & Noble. Приступљено 20. 4. 2020. 
  6. ^ а б в г „Equivalent Change”. Newtype USA. A.D. Vision. јануар 2006. 
  7. ^ а б в インタビュー (на језику: јапански). Yahoo. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2007. Приступљено 6. 4. 2008. 
  8. ^ Toole, Mike (14. 12. 2012). „Review: Fullmetal Alchemist steampunk brothers return as Brotherhood debuts online”. SyFy Wire. NBCUniversal. Архивирано из оригинала на датум 01. 12. 2020. Приступљено 20. 4. 2020. 
  9. ^ LaFevers, R. L. (21. 3. 2011). „A Steampunk Primer”. Wired. Condé Nast. Приступљено 20. 4. 2020. 
  10. ^ Stuckmann, Chris (2018). Anime Impact: The Movies and Shows that Changed the World of Japanese Animation. Mango Media Inc. стр. 295. ISBN 978-1-63353-733-0. 
  11. ^ а б „Interview : Hiromu Arakawa”. Animeland (на језику: француски). Asuka Editions (189). јануар 2013. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2015. Приступљено 17. 11. 2021. 
  12. ^ Arakawa, Hiromu (2006). Fullmetal Alchemist Profiles. Viz Media. стр. 100–105. ISBN 1-4215-0768-4. 
  13. ^ а б Arakawa, Hiromu (2005). 鋼の錬金術師 パーフェクトガイドブック 2. Square Enix. стр. 168—172. ISBN 978-4-7575-1426-3. 
  14. ^ Johnston, Chris (октобар 2006). „Fullmetal Alchemist The Movie: Conqueror of Shamballa”. Newtype USA. A.D. Vision. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2006. Приступљено 4. 6. 2015. 
  15. ^ Smith, David (18. 3. 2008). „Ten Things I Learned From Fullmetal Alchemist”. IGN. Приступљено 17. 5. 2010. 
  16. ^ Arakawa, Hiromu (2007). Fullmetal Alchemist, Volume 12. Viz Media. стр. 185. ISBN 978-1-4215-0839-9. 
  17. ^ Komatsu, Mikikazu (24. 4. 2017). „"Fullmetal Alchemist" Official Fan Event to be Held on July 12”. Crunchyroll. Приступљено 11. 12. 2019. »...an offcial fan event is confirmed to be held on July 12. Arakawa's original manga started its serialization in the August 2001 issue of Square Enix's Monthly Shonen Gangan published on the same day of 2001.« 
  18. ^ 『鋼の錬金術師』20周年記念特番が7月12日に配信。初解禁情報や、声優・朴璐美さん&釘宮理恵さんが“ハガレン”の思い出を振り返る企画も. Famitsu (на језику: јапански). 6. 7. 2021. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2021. Приступљено 11. 7. 2021. 
  19. ^ Loo, Egan (6. 5. 2010). „FMA's Irie Confirms Animating Manga's End in 2 Months”. Anime News Network. Приступљено 7. 5. 2010. 
  20. ^ 月刊少年ガンガン:「鋼の錬金術師」最終回の7月号完売 ネットオークションで定価の6倍以上. Mantan Web (на језику: јапански). 17. 6. 2010. Приступљено 11. 12. 2019. 
  21. ^ 少年ガンガン9月号に「鋼の錬金術師」最終回を再掲載へ、7月号が完売続出で読めなかった人多数発生のため. Gigazine (на језику: јапански). 21. 6. 2010. Приступљено 11. 12. 2019. 
  22. ^ 鋼の錬金術師 1巻 (на језику: јапански). Square Enix. 20. 10. 2009. 
  23. ^ 鋼の錬金術師(27)(完) (на језику: јапански). Square Enix. 5. 9. 2013. 
  24. ^ 鋼の錬金術師 完全版 1 (на језику: јапански). Square Enix. Приступљено 23. 6. 2020. 
  25. ^ 鋼の錬金術師 完全版 18(完) (на језику: јапански). Square Enix. Приступљено 23. 6. 2020. 
  26. ^ „Fullmetal Alchemist 'Prototype' Manga to Run in June”. Anime News Network. 11. 4. 2011. Приступљено 10. 9. 2011. 
  27. ^ „Fullmetal Alchemist, Vol. 1”. Viz Media. Приступљено 5. 9. 2013. 
  28. ^ „Fullmetal Alchemist, Vol. 27”. Viz Media. Приступљено 5. 9. 2013. 
  29. ^ „Fullmetal Alchemist (3-in-1 Edition), Vol. 1”. Viz Media. Приступљено 5. 9. 2013. 
  30. ^ „Fullmetal Alchemist (3-in-1 Edition), Vol. 9”. Viz Media. Приступљено 5. 9. 2013. 
  31. ^ „Yen Press Releases Digital Manga Worldwide”. Anime News Network. 29. 4. 2014. Приступљено 11. 12. 2019. 
  32. ^ Fullmetal Alchemist – Yen Press[мртва веза]
  33. ^ Ressler, Karen (12. 12. 2016). „ComiXology Digital Platform Adds Yen Press Manga”. Anime News Network. Приступљено 11. 12. 2019. 
  34. ^ „Fullmetal Alchemist”. ComiXology. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2021. Приступљено 23. 6. 2020. 
  35. ^ „Fullmetal Alchemist: Fullmetal Edition, Vol. 1”. Viz Media. Приступљено 23. 6. 2020. 
  36. ^ „Fullmetal Alchemist (Manga)”. Madman Entertainment. Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2013. Приступљено 5. 9. 2013. 
  37. ^ „Available Issues for FullMetal Alchemist”. Chuang Yi. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2010. Приступљено 5. 9. 2013. 
  38. ^ „Tytuły/Fullmetal Alchemist” (на језику: пољски). Japonica Polonica Fantastica. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2007. Приступљено 16. 7. 2008. 
  39. ^ „Fullmetal Alchemist T1” (на језику: француски). Kurokawa. Приступљено 16. 7. 2008. 
  40. ^ „Fullmetal Alchemist Editora JBC” (на језику: португалски). Editora JBC. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2008. Приступљено 16. 7. 2008. 
  41. ^ „Fullmetal Alchemist” (на језику: италијански). Panini Comics. Приступљено 31. 3. 2009. 
  42. ^ 강철의 연금술사 26권 (на језику: корејски). Haksan. Приступљено 5. 9. 2013. 
  43. ^ „Otkrivamo novi manga serijal”. Youtube. Čarobna knjiga. 4. 10. 2022. Приступљено 4. 10. 2022. 
  44. ^ „Čelični alhemičar, 1.tom”. Čarobna knjiga. Приступљено 26. 10. 2022. 
  45. ^ „New Fullmetal Alchemist TV Anime Series Confirmed”. Anime News Network. 20. 8. 2008. Приступљено 20. 8. 2008. 
  46. ^ „Manga UK Adds New Fullmetal Alchemist, Sengoku Basara”. Anime News Network. 9. 2. 2010. Приступљено 10. 2. 2010. 
  47. ^ „Japanese Box Office”. Anime News Network. 27. 7. 2005. Приступљено 2. 4. 2009. 
  48. ^ „Fullmetal Alchemist: Brotherhood Movie Teaser Streamed”. Anime News Network. 14. 11. 2010. Приступљено 15. 11. 2010. 
  49. ^ Chapman, Paul (30. 3. 2016). „Live-Action "Fullmetal Alchemist" Film Works Its Magic in 2017”. Crunchyroll. 
  50. ^ „Fullmetal Alchemist Anime's Leads Narrate Live-Action Sequel Films' Special Trailer”. ANN. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2022. Приступљено 2. 3. 2022. 
  51. ^ а б в 原作/荒川 弘 著者/井上 真 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2008. Приступљено 11. 4. 2008. 
  52. ^ „Fullmetal Alchemist (Novel series)”. Viz Media. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2006. Приступљено 11. 4. 2008. 
  53. ^ „Fullmetal Alchemist, Under the Faraway Sky (Novel)”. SimonSays.com. Приступљено 18. 4. 2008. 
  54. ^ 小説「鋼の錬金術(1) 砂礫の大地」 原作/荒川弘 著者/井上真 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала на датум 16. 4. 2008. Приступљено 11. 4. 2008. 
  55. ^ 鋼の錬金術師 FULLMETAL ALCHEMIST 暁の王子-黄昏の少女 (на језику: јапански). Square Enix. Приступљено 1. 11. 2021. 
  56. ^ „コミックCDコレクション「鋼の錬金術師 偽りの光、真実の影」” (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2008. Приступљено 11. 4. 2008. 
  57. ^ „罪を背負いし兄弟の物語がRPGに! PSP「鋼の錬金術師FA 約束の日へ」” [The Tale of Brothers Burdened with Sin Gets an RPG! PSP Fullmetal Alchemist: To the Promised Day] (на језику: јапански). ASCII Media Works. 19. 3. 2010. Приступљено 19. 3. 2010. 
  58. ^ „Fullmetal Alchemist DS-bound”. GameSpot. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2008. Приступљено 5. 9. 2008. 
  59. ^ „Fullmetal Alchemist video games” (на језику: јапански). Sony. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2008. Приступљено 5. 8. 2006. 
  60. ^ „鋼の錬金術師FULLMETAL ALCHEMIST -暁の王子- 特典 原画集付き” (на језику: јапански). Приступљено 31. 7. 2009. 
  61. ^ Gantayat, Anoop (14. 9. 2009). „Fullmetal Alchemist Continues on Wii”. IGN. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2009. Приступљено 29. 10. 2008. 
  62. ^ „Funimation Announces Series of Fullmetal Alchemist Games”. Anime News Network. 16. 6. 2006. Приступљено 17. 4. 2008. 
  63. ^ „Fullmetal Alchemist Video Games coming from Destineer”. Anime News Network. 6. 6. 2006. Приступљено 5. 8. 2006. 
  64. ^ а б „Fullmetal Alchemist: Trading Card Game product page”. Gamestop.com. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2008. Приступљено 20. 10. 2007. 
  65. ^ Spencer (17. 7. 2009). „Portable Fullmetal Alchemist Fighting Game Teased”. Siliconera.com. Приступљено 7. 8. 2009. 
  66. ^ Spencer (4. 3. 2010). „Fullmetal Alchemist: Brotherhood Game Picked Up For Europe”. Siliconera. Приступљено 4. 3. 2010. 
  67. ^ Ishann (21. 3. 2010). „Fullmetal Alchemist: Brotherhood Makes Its Way Into MapleStory”. Siliconera. Приступљено 21. 3. 2010. 
  68. ^ Alfonso, Andrew (13. 5. 2004). „E3 2004: Fullmetal Alchemist – Interview”. IGN. стр. 1—3. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2008. Приступљено 27. 5. 2008. 
  69. ^ Gantayat, Anoop (24. 9. 2004). „TGS 2004: Fullmetal Alchemist Q&A”. IGN. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2008. Приступљено 28. 5. 2008. 
  70. ^ „鋼の錬金術師 BOOKS” (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2008. Приступљено 19. 4. 2008. 
  71. ^ „荒川弘イラスト集 FULLMETAL ALCHEMIST 3”. Square Enix. Приступљено 21. 9. 2011. 
  72. ^ „The Art of Fullmetal Alchemist”. Viz Media. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2011. Приступљено 19. 4. 2008. 
  73. ^ „The Art of Fullmetal Alchemist 2”. Viz Media. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2011. Приступљено 27. 9. 2011. 
  74. ^ „Fullmetal Alchemist Profiles (manga)”. Viz Media. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2011. Приступљено 19. 4. 2008. 
  75. ^ „Mediacom Fullmetal Alchemist Figures Available from Southern Island This Month”. Anime News Network. 6. 1. 2007. Приступљено 13. 4. 2008. 
  76. ^ „Anime Collectible Maker Southern Island Goes Bankrupt”. Anime News Network. 28. 11. 2007. Приступљено 13. 4. 2008. 
  77. ^ „Fullmetal Alchemist TCG Announced”. Anime News Network. 15. 3. 2005. Приступљено 16. 4. 2008. 
  78. ^ „R.I.P. 'FMA TCG'. ICv2. 31. 7. 2007. Приступљено 16. 4. 2008. 
  79. ^ 小学館漫画賞:歴代受賞者 (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2007. Приступљено 19. 8. 2007. 
  80. ^ „Previous Winners: 2010”. eagleawards.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2012. Приступљено 12. 12. 2014. 
  81. ^ „Previous Winners: 2011”. eagleawards.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2012. Приступљено 12. 12. 2014. 
  82. ^ „日本SFファングループ連合会議: 星雲賞リスト” (на језику: јапански). Приступљено 20. 10. 2012. 
  83. ^ „15th Tezuka Osamu Cultural Prize Winners Announced”. Anime News Network. 2. 5. 2011. Приступљено 3. 6. 2020. 
  84. ^ „第15回 2011|手塚治虫文化賞20周年:朝日新聞デジタル” (на језику: јапански). Asahi Shimbun. Приступљено 3. 6. 2020. 
  85. ^ みんなが選ぶTSUTAYAコミック大賞2017 結果発表!. Tsutaya (на језику: јапански). Culture Convenience Club. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2020. Приступљено 16. 2. 2021. 
  86. ^ „Survey: Slam Dunk Manga is #1 Choice for Live-Action (Updated)”. Anime News Network. 3. 5. 2009. Приступљено 12. 6. 2009. 
  87. ^ Pink, Daniel (22. 10. 2007). „Japan, Ink: Inside the Manga Industrial Complex”. Wired. Приступљено 10. 9. 2013. 
  88. ^ Kemps, Heidi; Lamb, Lynzee (25. 10. 2013). „Interview: BONES Studio President Masahiko Minami”. Anime News Network. Приступљено 25. 10. 2013. 
  89. ^ テレビ朝日『国民15万人がガチで投票!漫画総選挙』ランキング結果まとめ! 栄えある1位に輝く漫画は!?. animate Times (на језику: јапански). Animate. 3. 1. 2021. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2021. Приступљено 3. 1. 2021. 
  90. ^ Crocker, Jeremy (11. 5. 2004). „Fullmetal Alchemist Episodes 1–30”. Anime News Network. Приступљено 17. 4. 2008. 
  91. ^ „Japanese Comic Ranking, December 28 – January 10”. Anime News Network. 13. 1. 2010. Приступљено 15. 1. 2010. 
  92. ^ „Businesses”. Square Enix. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2019. Приступљено 1. 12. 2019. 
  93. ^ 20周年の『鋼の錬金術師』に新展開!? 朴璐美、釘宮理恵が出演する記念特別番組の配信が決定!. Dengeki Online (на језику: јапански). 6. 7. 2021. Приступљено 6. 7. 2021. 
  94. ^ „BookScan's Top 20 Graphic Novels for March”. ICv2. 2. 4. 2008. Приступљено 8. 4. 2008. 
  95. ^ „Manga Back on Booklist”. Anime News Network. 4. 11. 2006. Приступљено 5. 4. 2008. 
  96. ^ „September 3 Booklist”. Anime News Network. 13. 9. 2006. Приступљено 5. 4. 2008. 
  97. ^ „2008's Top-Selling Manga in Japan, #1–25”. Anime News Network. 19. 12. 2008. Приступљено 19. 12. 2008. 
  98. ^ „Top-Selling Manga in Japan by Series: 1st Half of 2009”. Anime News Network. 15. 6. 2009. Приступљено 15. 6. 2009. 
  99. ^ „Top-Selling Manga in Japan by Volume: 1st Half of 2009 (Updated)”. Anime News Network. 15. 6. 2009. Приступљено 15. 6. 2009. 
  100. ^ „Producer: No Square-Enix Anime Lost Money in 8 Years”. Anime News Network. 9. 10. 2009. Приступљено 9. 10. 2009. 
  101. ^ Thompson, Jason (6. 6. 2013). „Jason Thompson's House of 1000 Manga – Fullmetal Alchemist”. Anime News Network. Приступљено 1. 4. 2015. 
  102. ^ Harper, Melissa (11. 11. 2006). „Fullmetal Alchemist G. Novel 1–3 – Review”. Anime News Network. Приступљено 6. 4. 2008. 
  103. ^ Goldstein, Hilary (5. 3. 2005). „Fullmetal Alchemist Vol. 1 Review”. IGN. Приступљено 23. 3. 2008. 
  104. ^ Ellingwood, Holly (4. 3. 2007). „Fullmetal Alchemist (Vol. 11)”. activeAnime. Приступљено 14. 3. 2011. 
  105. ^ Pine, Jarred (8. 6. 2005). „Mania Entertainment: Fullmetal Alchemist (VOL. 1)”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2009. Приступљено 4. 8. 2009. 
  106. ^ Pine, Jarred (25. 7. 2007). „Fullmetal Alchemist Vol. #6”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 13. 7. 2009. 
  107. ^ Eries, Sakura (6. 3. 2008). „Mania Entertainment: Fullmetal Alchemist (VOL. 14)”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала на датум 17. 9. 2009. Приступљено 4. 8. 2009. 

Спољашњи извори[уреди | уреди извор]