Ченеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Ченеј (вишезначна одредница).
Ченеј
Cenej orthodox church.jpg
Православна црква Св. Духа у Ченеју
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Град Нови Сад
Градска општина Нови Сад
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 2125
 — густина 24/km2
Положај
Координате 45°22′01″ СГШ; 19°47′31″ ИГД / 45.366833° СГШ; 19.792° ИГД / 45.366833; 19.792Координате: 45°22′01″ СГШ; 19°47′31″ ИГД / 45.366833° СГШ; 19.792° ИГД / 45.366833; 19.792
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 85 m
Површина 89,8 km2
Ченеј на мапи Србије
Ченеј
Ченеј
Ченеј на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21233
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Ченеј је насеље у Србији у општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2125 становника.

Становништво Ченеја претежно живе на салашима. Поред насеља налази се и аеродром „Ченеј“ са земљаном пистом који се углавном користи у пољопривредне сврхе.

Знаменитости[уреди]

У Ченеју се налазе:

  • Дуд Ченејац, који се налази у дворишту салаша Живке и Младенка Кузмановића, са стаблом пречника 1,30 метар, старости између 180 и 200 година. То је најстарије дрво Дуда у Србији, заштићено природно добро и модел за типични ченејски сувенир: ракију дудовачу.[1]
  • Црква Св. Духа, за коју не постоје поуздани подаци о години изградње, али према неким писаним документима постоји још од пре 1835. године. Неке од икона које се и данас могу видети у цркви осликао је Јован Клајић. Позната је и по томе што је око ње сниман део филма Поп Ћира и поп Спира[1]
  • Споменик Новосадском партизанском одреду је подигнут у част ослобођења од фашизма[1]
  • Споменик палим борцима у Другом светском рату, који се налази у самом центру насеља[1]

Салаши[уреди]

Салаши су јединствени објекати у облику ранчева. Настајали су тако што је њихова првобитна намена била привремени смештај породица, које су боравиле на овим просторима, а затим су то постали домови, уз које су ишли и пратећи објекти, грађени на средини поседа. Неки од салаша користе се и као смештајни објекти намењени за туризам, као нпр.[2]:

  • Салаш 137
  • Наш салаш
  • Бркин салаш
  • Салаш 159
  • Салаш Волић

у којима се већином налазе ресторани са типичним специјалитетима из тог краја.

Гастрономија[уреди]

Предјело: сиреви, сувомеснатих производи (кобасице, кулен, домаћа џигерњача, крвавица, шваргла, димњена шунка, домаћа сланина), чварци, пихтије, јаја и теста.[3]

Пре сваког главног јела се служе[3]:

  • супе: морчија, пилећа, јунећа, пачја, гушчија, од фазана, петла, па чак и голуба. У супу се стављају домаћи резанци, кнедле, флекице за супу, дервиш или тарана.
  • чорбе: парадајз чорба, бела чорба, чорба од фазана, кисела чорба од зеца

Главно јело се прави од печене, поховане или динстане свињетине, живинског меса, јунетине, јагњетине или овчетине, уз које могу ићи прилози: грашак, боранија, спанаћ, кељ, тиквице, ђувеч и кромпир у различитим облицима.[3]

Типична јел су: гулаш, паприкаш, пасуљ, пуњене паприке, сарма, пилав, мусака, бећар паприкаш, а посебни специјалитети су: сарма од листова винове лозе и пијани шаран.[3]

За дезерт се најчешће праве резне штрудле, гибанице, крофне, резанци с маком, гомбоце, кох, лење пите, ригојанчи, жербо коцке, ванилице, кремпите, принцес крофне, облатне и друго.[3]

Аеродром Ченеј[уреди]

Аеродром „Ченеј“ је грађен од 1952. и пуштен у рад 1953. године, за потребе новоформираног Ваздухопловног центра Војводине у условима Резолуције Информбироа и свеобухватне блокаде Југославије. Локацију за аеродром пронашао је Средоје Пајић, тадашњи командант Ваздухопловног центра, који је водио све припреме и изградњу аеродрома, по пројекту архитекта Васе Пејића.[4]

Налази се на 16-том километру од Новог Сада, са десне стране (старог) пута М-5, Нови Сад-Суботица. Правоугаоног облика димензија 1.500м Х 300м, а полетно-слетна стазе 1.500м Х 100м. Данас је пре свега намењен спортској и пољопривредној авијацији и на њему се одржавају и разна такмичења. У оквиру аеродрома делује Аеро клуб „Нови Сад“, најстарији и један од најуспешнијих аероклубова, основан 1923. године.[4]


Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 2115 становника (према попису из 1991. било је 1577 становника). У насељу Ченеј живи 1690 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 683 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.278
1953. 2.125
1961. 2.078
1971. 1.828
1981. 1.686
1991. 1.577 1.572
2002. 2.115 2.140
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
1.794 84,82 %
Југословени
  
59 2,78 %
Словаци
  
37 1,74 %
Мађари
  
33 1,56 %
Хрвати
  
21 0,99 %
Црногорци
  
9 0,42 %
Словенци
  
5 0,23 %
Горанци
  
5 0,23 %
Румуни
  
4 0,18 %
Бугари
  
4 0,18 %
Албанци
  
3 0,14 %
Русини
  
2 0,09 %
Роми
  
2 0,09 %
Немци
  
2 0,09 %
Украјинци
  
1 0,04 %
Руси
  
1 0,04 %
Македонци
  
1 0,04 %
Буњевци
  
1 0,04 %
непознато
  
117 5,53 %


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Ченеј: знаменитости, Приступљено 16. 12. 2012.
  2. Ченеј: Салаши, Приступљено 16. 12. 2012.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Ченеј: Гастрономија насеља, Приступљено 16. 12. 2012.
  4. 4,0 4,1 Ченеј: Аеродром, Приступљено 16. 12. 2012.
  5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]