Ченеј

Ченеј
Ченеј;
	Православна црква Св. Духа у Ченеју
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Нови Сад
Становништво
— 2011.	2.125
— густина	24/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 22′ 01″ С; 19° 47′ 31″ И / 45.366833° С; 19.792° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	85 m
Површина	89,8 km2
	Ченеј Ченеј на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21233
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Ченеј је насеље у Србији у градској општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 1942 становника.

Становништво Ченеја претежно живе на салашима. Поред насеља налази се и аеродром „Ченеј“ са земљаном пистом који се углавном користи у пољопривредне сврхе.

Знаменитости

У Ченеју се налазе:

Дуд Ченејац, који се налази у дворишту салаша Живке и Младенка Кузмановића, са стаблом пречника 1,30 метар, старости између 180 и 200 година. То је најстарије дрво Дуда у Србији, заштићено природно добро и модел за типични ченејски сувенир: ракију дудовачу.^[1]

Црква Св. Духа, за коју не постоје поуздани подаци о години изградње, али према неким писаним документима постоји још од пре 1835. године. Неке од икона које се и данас могу видети у цркви осликао је Јован Клајић. Позната је и по томе што је око ње сниман део филма Поп Ћира и поп Спира^[1]

Споменик Новосадском партизанском одреду је подигнут у част ослобођења од фашизма^[1]
Споменик палим борцима у Другом светском рату, који се налази у самом центру насеља^[1]
Три надгробне плоче из 18. века у Ченеју, споменик културе

Салаши

Салаши су јединствени објекати у облику ранчева. Настајали су тако што је њихова првобитна намена била привремени смештај породица, које су боравиле на овим просторима, а затим су то постали домови, уз које су ишли и пратећи објекти, грађени на средини поседа. Неки од салаша користе се и као смештајни објекти намењени за туризам, као нпр.^[2]:

Салаш 137
Наш салаш
Бркин салаш
Пајин Салаш
Салаш Волић

у којима се већином налазе ресторани са типичним специјалитетима из тог краја.

Гастрономија

Предјело: сиреви, сувомеснатих производи (кобасице, кулен, домаћа џигерњача, крвавица, шваргла, димњена шунка, домаћа сланина), чварци, пихтије, јаја и теста.^[3]

Пре сваког главног јела се служе^[3]:

супе: морчија, пилећа, јунећа, пачја, гушчија, од фазана, петла, па чак и голуба. У супу се стављају домаћи резанци, кнедле, флекице за супу, дервиш или тарана.
чорбе: парадајз чорба, бела чорба, чорба од фазана, кисела чорба од зеца

Главно јело се прави од печене, поховане или динстане свињетине, живинског меса, јунетине, јагњетине или овчетине, уз које могу ићи прилози: грашак, боранија, спанаћ, кељ, тиквице, ђувеч и кромпир у различитим облицима.^[3]

Типична јел су: гулаш, паприкаш, пасуљ, пуњене паприке, сарма, пилав, мусака, бећар паприкаш, а посебни специјалитети су: сарма од листова винове лозе и пијани шаран.^[3]

За дезерт се најчешће праве резне штрудле, гибанице, крофне, резанци с маком, гомбоце, кох, лење пите, ригојанчи, жербо коцке, ванилице, кремпите, принцес крофне, облатне и друго.^[3]

Аеродром Ченеј

Аеродром „Ченеј“ је грађен од 1952. и пуштен у рад 1953. године, за потребе новоформираног Ваздухопловног центра Војводине у условима Резолуције Информбироа и свеобухватне блокаде Југославије. Локацију за аеродром пронашао је Средоје Пајић, тадашњи командант Ваздухопловног центра, који је водио све припреме и изградњу аеродрома, по пројекту архитекта Васе Пејића.^[4]

Налази се на 16-том километру од Новог Сада, са десне стране (старог) пута М-5, Нови Сад-Суботица. Правоугаоног облика димензија 1.500м Х 300м, а полетно-слетна стазе 1.500м Х 100м. Данас је пре свега намењен спортској и пољопривредној авијацији и на њему се одржавају и разна такмичења. У оквиру аеродрома делује Аеро клуб „Нови Сад“, најстарији и један од најуспешнијих аероклубова, основан 1923. године.^[4]

Демографија

Према попису из 2002. било је 2115 становника (према попису из 1991. било је 1577 становника). У насељу Ченеј живи 1690 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 683 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	2.278
1953.	2.125
1961.	2.078
1971.	1.828
1981.	1.686
1991.	1.577	1.572
2002.	2.115	2.140

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	1.794	84,82%
Југословени	59	2,78%
Словаци	37	1,74%
Мађари	33	1,56%
Хрвати	21	0,99%
Црногорци	9	0,42%
Словенци	5	0,23%
Горанци	5	0,23%
Румуни	4	0,18%
Бугари	4	0,18%
Албанци	3	0,14%
Русини	2	0,09%
Роми	2	0,09%
Немци	2	0,09%
Украјинци	1	0,04%
Руси	1	0,04%
Македонци	1	0,04%
Буњевци	1	0,04%
непознато	117	5,53%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	5	5
80+	10	35
75—79	18	41
70—74	46	48
65—69	49	75
60—64	59	61
55—59	43	48
50—54	80	75
45—49	121	94
40—44	75	81
35—39	63	78
30—34	63	69
25—29	78	56
20—24	71	76
15—19	80	83
10—14	56	65
5—9	56	62
0—4	58	32
Просек :	38,0	41,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	565	544	600	572	586	532	683

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	135	147	119	157	74	36	10	3	1	1	3,09

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	861	277	516	36	32
Женски	925	214	517	160	34
УКУПНО	1.786	491	1.033	196	66

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	487	147	0	2	135
Женски	340	92	0	1	71
УКУПНО	827	239	0	3	206
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	23	47	5	32
Женски	2	3	48	9	6
УКУПНО	12	26	95	14	38
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	32	17	12	8
Женски	5	25	8	19	37
УКУПНО	6	57	25	31	45
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	3	0	4
Женски	10	0	0	4
УКУПНО	19	3	0	8

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Ченеј: знаменитости Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2016), Приступљено 16. 12. 2012.
^ Ченеј: Салаши Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2014), Приступљено 16. 12. 2012.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Ченеј: Гастрономија насеља Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2014), Приступљено 16. 12. 2012.
^ ^а ^б Ченеј: Аеродром Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2012), Приступљено 16. 12. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[знаменитости-1] а ^б ^в ^г Ченеј: знаменитости Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2016), Приступљено 16. 12. 2012.

[2] Ченеј: Салаши Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2014), Приступљено 16. 12. 2012.

[гастрономија-3] а ^б ^в ^г ^д Ченеј: Гастрономија насеља Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2014), Приступљено 16. 12. 2012.

[аеродром-4] а ^б Ченеј: Аеродром Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2012), Приступљено 16. 12. 2012.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[8] Насеље чија је градња у плану.

[Делимично-9] а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље.

[Посебно-10] а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[н 1]

[н 2]

[н 3]

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Врагова башта Грбавица Депресија Детелинара Железничка колонија Југовићево Каменичко острво Камењар Кампус новосадског универзитета Лиман Липов гај Мали Сателит (Тозиновац) Нови Сад на води^{[н 1]} Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Савина Сајлово^{[н 2]} Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари град (Центар) Телеп Тозин сокак Шаренград Шонси
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин салаш Римски шанчеви^{[н 2]} Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин^{[н 3]} (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица^{[н 3]} (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Ветерничка рампа^{[н 2]} Каћ Кисач Ковиљ Лединци Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
^ Насеље чија је градња у плану. ^ ^а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље. ^ ^а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.