Ченеј (Тимиш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ченеј (Румунија))
Ченеј
рум. Cenei
Насеље
RO
RO
Ченеј
Локација у Румунији
Coordinates: 45°42′56″N 20°54′14″E / 45.71556° СГШ; 20.90389° ИГД / 45.71556; 20.90389Координате: 45°42′56″N 20°54′14″E / 45.71556° СГШ; 20.90389° ИГД / 45.71556; 20.90389
Земља  Румунија
Округ Тимиш
Општина Ченеј
Надморска висина 80 m (260 ft)
Становништво (2012)[1]
 • Тотално 4.754
Временска зона Источноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ) Источноевропско летње време (UTC+3)
Гео ИД 682423

Ченеј је насеље у [[Р Ченеј (рум. Cenei) је село и седиште истоимене општине Ченеј, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Положај насеља[уреди]

Село Ченеј се налази у источном, румунском Банату, на неколико километара удаљености од Србије. Од Темишвара село је удаљено око 30 km. Сеоски атар је у равничарском делу Баната, поред каналисаног старог рукавца Бегеја.

Историја[уреди]

Место Ченеј се јавља 1330. године у папским документима. Код Ченеја је 1647. године била битка са Турцима, у којој се се истакли Срби превођеним подвојводом Монастирлијом. Срби тада заробише Шаркањ-пашу и двадесет "одличних" Турака.[2] Калуђери манастира Пећке патријарпије су 1660. године посетили то насеље са Србима приложницима. Ченеј је парохија 1764. године у Темишварском протопрезвирату.[3] Царски ревизор Ерлер 1774. године констатује да се то место претежно насељено Власима, налази у Барачком округу, Темишварског дистрикта.[4] Место Ченеј је потом било посед спахије Вучетића. Ченејски православни храм посвећен празнику Летњем Св. Аранђелу (Сабор Св. арханђела Гаврила) је подигнут 1753. године, а обновљен 1936. године. Темпло је молована дашчана преграда, а иконе на њему је радио иконописац Георгије Петровић 1850. године.[5] Постављени су Богоридичин и Архијерејски трон у храм 1830. године, које је осликао Продан Миладиновић. Свод над солејом је украшен иконама Драгутина Остојића 1978. године. Зидно сликарство и молерај дело су руку Николе Шуха из такође 1978. године.[6] По државном шематизму православног клира у Ченеју 1846. године било је 1135 православних житеља. Православно парохијско звање је основано и црквене матичне књиге се воде од 1779. године. У храму посвећеном Арханђелу Михајлу (?) служе 1846. године пароси Арсеније Николић и Павел Стокић, а парохијски помоћник или капелан је Јован Николић.[7] Купац Вукове књиге српских народних песама, јавља се 1845. године Јован Николић капелан ченејски. Српски Ченеј је по подацима проте Велико-бечкеречког 1891. године имао православну цркву и пароха. Купили су тих година и парохијски дом.

Претплатник књиге 1843. године био је учитељ из Ченеја, Јован Ракић. По државном шематизму из 1846. године у народној основној школи има 35 ђака, са којима ради учитељ Јован Ракић. Поставља се 1868. године за народног учитеља Ђорђе Богосављев. У Српском Ченеју су 1907. године учитељи Пера Зубан и Смиља Жупански. Познати српски песник рано преминули Душан Васиљев из Кикинде, радио је у Ченеју као учитељ 1920-1924. године, док је ту била српска војска.

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године село Ченеј имало је 2.013 становника. Последњих деценија број становништва опада.

Село је некада било претежно насељено Србима, али су после више колонизација румунског становништва они данас постали мањина. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Година пописа 1910. год. 1992. год. 2002. год.
Укупно ст. 2.735 2.160 2.013
Срби 1.409 (51,5%) 677 (31,3%) 530 (26,3%)
Румуни 43 (1,6%) 1.159 (53,7%) 1.096 (54,4%)
Мађари 198 (7,2%) 324 (15,0%) 288 (14,3%)
Немци 957 (35,0%) 92 (4,3%) 56 (2,8%)
остали 128 (4,7%) 37 (1,7%) 43 (2,1%)

Занимљивости[уреди]

  • У делу "Поп Ћира и поп Спира" писац Стеван Сремац спомиње Ченеј, као место где су попови преноћили на путу ка Темишвару и владици. Ту је дошло до замене главног предмета сведочанства туче попова, избијеног попћириног зуба коњским.
  • Познати српски песник Душан Васиљев био је кратко време учитељ у селу, па данас постоји њему посвећен меморијал.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
  3. "Српски сион", Карловци 1905. године
  4. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. године
  5. Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године
  6. Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  7. Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.

Спољашње везе[уреди]