Червењ

Червењ
Чэрвень; Че́рвень
Червењ; Чэрвень; Че́рвень
	Православна црква
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Белорусија
Област	Минска област
Рејон	Червењски
Основан	- први помен 1387.
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	10.032
Географске карактеристике
Координате	53° 42′ 28″ С; 28° 25′ 56″ И / 53.70778° С; 28.43222° И
Временска зона	UTC+3
	Червењ Червењ на карти Белорусије
Поштански број	223232
Позивни број	+375 1714
Регистарска ознака	5

Червењ (блр. Чэрвень; рус. Че́рвень) је градић у Белорусији и административно је седиште Червењског рејона Минске области.

Град се налази на 64 км југоисточно од главног града Минска, а северно од града пролази аутопут М4 који повезује Минск са Могиљевом. Кроз град протиче река Игуменка.

Историја

Први писани помен насеља Игумен (блр. Ігумен, град је носио то име све до 1923) потиче из 1387. године. Насеље у првој половини XV века постаје феудални посед вилијских епископа. У јануару 1649. одред Козака је код Игумена до ногу потукао одред плаћеника литванске војске. Од средине XVI века постаје део Минског војводства, а 1793. улази у састав Руске Империје, да би само две године доцније постао центар Игуменског округа. Године 1897. Игумен је имао 4.573 становника, а две године касније град је изгорео до темеља.

Већ почетком XX века у насељу су постојале две штавионице коже, основна школа и болница. У новембру 1917. град долази под власт Совјета, 1918. је окупиран од стране Немачке, а од августа 1918. па до јула 1920. под пољском окупацијом.

Године 1924. постаје административни центар рејона. Непосредно пре Другог светског рата у граду је живело око 6.500 људи.

Након напада Нацистичке Немачке на Совјетски Савез 1941, у знак одмазде припадници совјетске тајне полиције НКВД су у једној шуми у близини насеља стрељали око 5 хиљада затвореника из минских затвора, углавном политичких противника и оних који су се сматрали сарадницима непријатеља. На том месту је касније подигнута скулптура од дрвета у знак сећања на жртве.^[2]

Становништво

Према процени, у граду је 2012. живело око 10.150 становника.

Кретање броја становника
1979.	1989.	1999.	2009.	2012.
11.461^[3]	11.460^[3]	11.460^[3]	9.886^[3]	10.150^[3]

Види још

Минска област

Референце

^ Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат
^ „Чтобы помнили… Белорусы и рынок. № 24(659) 27 июня — 4 июля 2005”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 16. 02. 2013.
^ ^а ^б ^в ^г ^д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.

Спољашње везе

Службена веб презентација Червенске области Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2013)
Фото галерија

[1] Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат

[2] „Чтобы помнили… Белорусы и рынок. № 24(659) 27 июня — 4 июля 2005”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 16. 02. 2013.

[CP-3] а ^б ^в ^г ^д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.

[1]

[2]

[3]

п р у Градови Минске области Белорусије
Административни центар	Минск (територијално није део области)
Градови (24)	Беразино • Барисав • Вилејка • Валожин • Дзјаржинск • Жодзина • Заславје • Клецк • Капиљ • Крупки • Лагојск • Љубањ • Марина Горка • Молодечно • Мјадзел • Њасвиж • Слуцк • Смаљавичи • Салигорск • Стари Дароги • Стовпци • Узда • Фанипаљ • Червењ
Варошице (19)	Бобр • Гарадзеја • Зјаљони Бор • Ивјанец • Чирвонаја Слабада • Кривичи • Мачулишчи • Нарач • Негарелаје • Плешчаници • Правдзински • Радашковичи • Рудзенск • Свир • Свислач • Смилавичи • Старобин • Уреча • Халопеничи

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе Чешка