Черевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Черевић
Cerevic orthodox church.jpg
Српска православна црква у Черевићу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Беочин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2800
 — густина 87/km2
Положај
Координате 45°13′06″ СГШ; 19°39′33″ ИГД / 45.218333° СГШ; 19.659166° ИГД / 45.218333; 19.659166 Координате: 45°13′06″ СГШ; 19°39′33″ ИГД / 45.218333° СГШ; 19.659166° ИГД / 45.218333; 19.659166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 121 m
Површина 32,4 km2
Черевић на мапи Србије
Черевић
Черевић
Черевић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21311
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Черевић је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Административно припада општини Беочин. Село се налази уз Дунав, на ушћу Черевићког потока у Дунав, и подно Фрушке горе на чијим падинама се и налази део села. Село се пружа дуж подунавског пута и уз поток, тако да има полузвездасти облик. Од Новог Сада је удаљено 24 km.

Овде се налази Српска православна црква у Черевићу.

Према попису из 2011. било је 2800 становника.

Историја[уреди]

Први пут је поменут још 1189. године у Повељи Папе Иноћентија III у којој се Черевић споминје као стара католичка жупа. Као утврђено насеље спомиње се 13. године, а 1372. већ се водило као варош. Доласком Турака у Черевић 1526. године католичко становништво се на позив цркве раселило, док у селу остало православно становништво. До досељавања турског становништва Черевић је био делимично опустео. За време Турака Черевић је био касаба са развијеним занатством и пољопривредом и институцијама које су пратиле живот овог насељеног места, што потврђује и Евлија Челебија. Већ 1608. године у Черевићу постоји школа, неколико џамија и православна црква. Пре Другог светског рата у Черевићу је живело доста Немаца, који су се после иселили. Данас Черевић има: музеј, школу, католичку цркву и православну цркву.

У Черевићу се налази винарија „Бело Брдо“ која је освојила девет медаља на међународном оцењивању вина у Бечу 2013. године.[1]

Насеља поред Черевића[уреди]

Шакотинац и Бразилија су насеља која се наслањају на Черевић, и његов су саставни део, али званично нису део села. Налазе се уз магистрални пут (Бразилија) и уз Шакотиначки поток (Шакотинац) на источној страни села, према Беочину. Становници су махом радници Беочинске фабрике цемента која се налази на мање од 2 километра од ових насеља.

На западном излазу из села, према Баноштору, дуж регионалног пута уз Дунав, протеже се викенд насеље.

Саобраћај[уреди]

Черевић се налази на регионалном путу уз Дунав, који повезује Нови Сад, Беочин и Илок у Хрватској. Гранични прелаз је код Нештина.

Из села полази асфалтни пут који води у Национални парк Фрушка гора, и њиме се долази до познатих одмаралишта Тестера и Андревље, и затвореног ископа креча Беочинске фабрике цемента недалеко од Андревља.

Познати Черевићани[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Черевић живи 2271 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,8 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1019 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77. Поред староседелачког становништва шездесетих година овде је досељено преко 150 породица, махом из крајине из околине Прњавора и Бање Луке. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године) (81%). Поред њих има и Хрвата (6%) и Словака (3%). Осталих националности има знатно мање.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1900. 3.209
1921. 2.115
1931. 2.447
1948. 1.754
1953. 1.862
1961. 2.096
1971. 2.144
1981. 2.527
1991. 2.510 2.501
2002. 2.869 2.826
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.288 80,96 %
Хрвати
  
169 5,98 %
Југословени
  
88 3,11 %
Словаци
  
66 2,33 %
Мађари
  
52 1,84 %
Немци
  
11 0,38 %
Украјинци
  
6 0,21 %
Руси
  
6 0,21 %
Словенци
  
5 0,17 %
Македонци
  
5 0,17 %
Муслимани
  
4 0,14 %
Албанци
  
4 0,14 %
Чеси
  
3 0,10 %
Црногорци
  
3 0,10 %
Русини
  
1 0,03 %
Буњевци
  
1 0,03 %
непознато
  
82 2,90 %


Референце[уреди]

  1. Беч: Нашим винима 36 медаља („Вечерње новости“, 28. септембар 2013)
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
Мапа Беочинске општине.

Спољашње везе[уреди]