Черевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Черевић
Cerevic orthodox church.jpg
Српска православна црква у Черевићу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Беочин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2800
 — густина 87/km2
Положај
Координате 45°13′06″ СГШ; 19°39′33″ ИГД / 45.218333° СГШ; 19.659166° ИГД / 45.218333; 19.659166Координате: 45°13′06″ СГШ; 19°39′33″ ИГД / 45.218333° СГШ; 19.659166° ИГД / 45.218333; 19.659166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 121 m
Површина 32,4 km2
Черевић на мапи Србије
Черевић
Черевић
Черевић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21311
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Черевић је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Административно припада општини Беочин. Село се налази уз Дунав, на ушћу Черевићког потока у Дунав, и подно Фрушке горе на чијим падинама се и налази део села. Село се пружа дуж подунавског пута и уз поток, тако да има полузвездасти облик. Од Новог Сада је удаљено 24 km.

Овде се налази Српска православна црква у Черевићу.

Према попису из 2011. било је 2800 становника.

Историја[уреди]

Први пут је поменут још 1189. године у Повељи Папе Иноћентија III у којој се Черевић споминје као стара католичка жупа. Као утврђено насеље спомиње се 13. године, а 1372. већ се водило као варош. Доласком Турака у Черевић 1526. године католичко становништво се на позив цркве раселило, док у селу остало православно становништво. До досељавања турског становништва Черевић је био делимично опустео. За време Турака Черевић је био касаба са развијеним занатством и пољопривредом и институцијама које су пратиле живот овог насељеног места, што потврђује и Евлија Челебија. Већ 1608. године у Черевићу постоји школа, неколико џамија и православна црква. Пре Другог светског рата у Черевићу је живело доста Немаца, који су се после иселили. Данас Черевић има: музеј, школу, католичку цркву и православну цркву.

У Черевићу се налази винарија „Бело Брдо“ која је освојила девет медаља на међународном оцењивању вина у Бечу 2013. године.[1]

Насеља поред Черевића[уреди]

Шакотинац и Бразилија су насеља која се наслањају на Черевић, и његов су саставни део, али званично нису део села. Налазе се уз магистрални пут (Бразилија) и уз Шакотиначки поток (Шакотинац) на источној страни села, према Беочину. Становници су махом радници Беочинске фабрике цемента која се налази на мање од 2 километра од ових насеља.

На западном излазу из села, према Баноштору, дуж регионалног пута уз Дунав, протеже се викенд насеље.

Саобраћај[уреди]

Черевић се налази на регионалном путу уз Дунав, који повезује Нови Сад, Беочин и Илок у Хрватској. Гранични прелаз је код Нештина.

Из села полази асфалтни пут који води у Национални парк Фрушка гора, и њиме се долази до познатих одмаралишта Тестера и Андревље, и затвореног ископа креча Беочинске фабрике цемента недалеко од Андревља.

Познати Черевићани[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Черевић живи 2271 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,8 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1019 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77. Поред староседелачког становништва шездесетих година овде је досељено преко 150 породица, махом из крајине из околине Прњавора и Бање Луке. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године) (81%). Поред њих има и Хрвата (6%) и Словака (3%). Осталих националности има знатно мање.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1900. 3.209
1910. 3.433
1921. 2.115
1931. 2.447
1948. 1.754
1953. 1.862
1961. 2.096
1971. 2.144
1981. 2.527
1991. 2.510 2.501
2002. 2.826 2.869
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.288 80,96 %
Хрвати
  
169 5,98 %
Југословени
  
88 3,11 %
Словаци
  
66 2,33 %
Мађари
  
52 1,84 %
Немци
  
11 0,38 %
Украјинци
  
6 0,21 %
Руси
  
6 0,21 %
Словенци
  
5 0,17 %
Македонци
  
5 0,17 %
Муслимани
  
4 0,14 %
Албанци
  
4 0,14 %
Чеси
  
3 0,10 %
Црногорци
  
3 0,10 %
Русини
  
1 0,03 %
Буњевци
  
1 0,03 %
непознато
  
82 2,90 %


Референце[уреди]

  1. Беч: Нашим винима 36 медаља („Вечерње новости“, 28. септембар 2013)
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
Мапа Беочинске општине.

Спољашње везе[уреди]