Черновци

С Википедије, слободне енциклопедије
Черновци
укр. Чернівці
Chernivtsi town hall.jpg

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Украјина
Становништво
Становништво
 — 2012.255.929 (процена)
Географске карактеристике
Координате48° 17′ 27″ СГШ; 25° 56′ 04″ ИГД / 48.290833° СГШ; 25.934444° ИГД / 48.290833; 25.934444Координате: 48° 17′ 27″ СГШ; 25° 56′ 04″ ИГД / 48.290833° СГШ; 25.934444° ИГД / 48.290833; 25.934444
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Површина153 km2
Черновци на мапи Украјине
Черновци
Черновци
Черновци на мапи Украјине
Позивни број+380-372(2)
Веб-сајт
city.cv.ua

Черновци (укр. Чернівці, рус. Черновцы, нем. Czernowitz, рум. Cernăuţi, пољ. Czerniowce, јидиш טשערנאָװיץ‎ - Черневиц) град је у западној Украјини са 255.929 становника (процена из 2012). Черновци се налазе у подножју Карпата на десној обали реке Прут. Град је историјски центар Буковине и административни центар Черновачке области.

Историја[уреди | уреди извор]

У Черновцима је у другој половини 18. века (1790) радила Православна богословија, након премештања из Сучаве. У њој је од 1786. године професор Данил Влаховић (умро 1822. године у бањи Дорни), први предавач Србин, јеромонах и намесник бачког манастира Ковиља.[1] Влаховић је био уједно и управитељ те школе а радио је врло успешно примењујући учевни метод Јован Рајића. Данил је 1788. године узео себи за помоћнике двојицу Срба, свог сина Петра Влаховића дотадашњег пароха у Петровом Селу и извесног Георгија Поповића. Данил је 23. априла 1789. године од предавача постао митрополит буковински[2], са седиштем у Черновцима. Следеће године је богословско училиште пренео из Сучаве у Черновце, и отворио у владичанском двору.[3] Године 1906. у Черновцима је студирало на Богословском факултету (отворен 1875) 10 Срба богослова, међу којима Милан Л. Поповић.

Черновци су од 1873. до 1920. били седиште Буковинско-далматинске митрополије, у којој су биле обједињене православне цркве у аустријском делу Аустроугарске. У њеном су саставу биле обе православне епархије у Краљевини Далмацији: Задарска и Которска. Некадашња Резиденција буковинско-далматинских митрополита, данас седиште Универзитета у Черновцима, уписана је 2011. године на УНЕСКО-ву Светску баштину.

Географија[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Черновци
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,3
(59,5)
20,4
(68,7)
23,6
(74,5)
29,4
(84,9)
33,0
(91,4)
33,6
(92,5)
36,4
(97,5)
36,6
(97,9)
35,3
(95,5)
28,5
(83,3)
24,9
(76,8)
17,8
(64)
36,6
(97,9)
Максимум, °C (°F) −0,1
(31,8)
1,5
(34,7)
7,0
(44,6)
14,6
(58,3)
20,4
(68,7)
23,2
(73,8)
25,2
(77,4)
24,8
(76,6)
19,8
(67,6)
13,8
(56,8)
6,4
(43,5)
1,3
(34,3)
13,2
(55,8)
Просек, °C (°F) −3,0
(26,6)
−1,6
(29,1)
3,0
(37,4)
9,6
(49,3)
15,1
(59,2)
18,3
(64,9)
20,2
(68,4)
19,6
(67,3)
14,8
(58,6)
9,3
(48,7)
3,1
(37,6)
−1,4
(29,5)
8,9
(48)
Минимум, °C (°F) −5,9
(21,4)
−4,8
(23,4)
−0,9
(30,4)
4,6
(40,3)
9,8
(49,6)
13,4
(56,1)
15,1
(59,2)
14,3
(57,7)
9,9
(49,8)
4,9
(40,8)
−0,1
(31,8)
−4,1
(24,6)
4,7
(40,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) −28,2
(−18,8)
−26,1
(−15)
−20,1
(−4,2)
−6,0
(21,2)
−1,0
(30,2)
4,5
(40,1)
7,7
(45,9)
6,4
(43,5)
0,6
(33,1)
−8,1
(17,4)
−17,5
(0,5)
−28,0
(−18,4)
−28,2
(−18,8)
Количина падавина, mm (in) 27,0
(1,063)
28,4
(1,118)
31,0
(1,22)
47,9
(1,886)
71,9
(2,831)
84,4
(3,323)
98,4
(3,874)
77,5
(3,051)
47,8
(1,882)
34,9
(1,374)
34,5
(1,358)
32,7
(1,287)
616,4
(24,268)
Извор: Клімат та погода Черновцы

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2012. живело 255.929 становника.

Демографија
1979.1989.2001.2012.
218.561[4]256.644[4]240.621[4]255.929[4]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Глумица Мила Кунис је рођена у граду Черновци.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 18. фебруар 1907.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 15. јул 1907.
  3. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893.
  4. ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]