Чеси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Чеси
Češi
Czh-3.jpg
Укупна популација
око 10—12 милиона
Региони са значајном популацијом
 Чешка 6.732.104[1][2] - 9.246.784[3]
 САД 1.462.000[4]
 Канада 94.805[5]
 Италија 80.000-90.000
 УК 30.000–90.000
 Немачка 46.484
 Словачка 30.367[6]
 Аргентина 38.000
 Аустралија 21.196[7]
 Аустрија 38.000
 Швајцарска 21.196
 Република Српска 218 [8]
Језици
Чешки
Религија
Већином католици,
хусити, лутерани
Сродне етничке групе
Словени (Западни Словени)

Чеси (чеш. Češi) су западнословенски народ, који претежно живи у Чешкој, где чини око 81% становништва. Чеси су већим делом атеисти, док су у мањој мери римокатолици, а има и протестаната. Говоре чешким језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Чешка племена[уреди]

  • Дечани
  • Дулебови
  • Лемузови
  • Литомиежици
  • Лучани
  • Пшовиањи
  • Сиедличани
  • Зличани

Чеси у Србији[уреди]

Зеленом бојом означено је једино насеље у Војводини и Србији са већинским чешким становништвом: Чешко село - село у Општини Бела Црква, са 40 становника

Према попису из 2011. године у Србији има 1824 Чеха, углавном у Војводини и градовима централне и источне Србије. Концентрани су у Општини Бела Црква (место Бела Црква, Крушчица и Чешко Село) и неколико околних места (Гај - Општина Ковин, град Вршац и насеље Велико Средиште).

Чешки језик је у Републици Србији чак и у службеној употреби - у Општини Бела Црква, на крајњем истоку Војводине, на граници са Румунијом.

Плавом бојом означена је Општина Бела Црква - једина општина у Србији у којој је чешки језик у службеној употреби

У данашњу Србију су дошли као колонисти у Војводини (углавном у јужни Банат, како српски, тако и румунски), или индивидуално, у тадашњу Кнежевину Србију.

У Србији су данас Чеси организовани у неколико удружења (Београд, Бела Црква, Крушчица, Чешко Село, Вршац, Велико Средиште, Гај, Крагујевац, Банстол), а имају и свој Национални савет. Данас постоји Чешки дом у Белој Цркви и у селу Крушчица, док је дом у Београду национализован 1964. године, када је престао да служи својој сврси.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]