Четворојеванђеље манастира Слепче

С Википедије, слободне енциклопедије

Четворојеванђеље манастира Слепче је српски средњовековни рукопис из 15. века.

Рукопис потиче из манастира Слепче, где је пронађен крајем XVIII века. Књига је писана на хартији и у себи садржи четворојеванђеље Теофилактове редакције. Садржи минијатуре на којима се налази портрет аутора. Поређењем са фрескама манастира Свети Прохор Пчињски, цркве Светог Петра и Павла у Орлици и испосници светог Григорија у манастиру Горњак, указује да су дело истог аутора у времену око 1490. године. [1] У неким изворима као година настанка наводи се 1548. година. Књига има 266 листа увезана у дебеле дрвене корице превучене платном, а одозго кожом, а рукопис је полуустав прве половине XVI века.[2]

Мастило којим је писано je кестењасте боје. Цинобар се употребљује доста често. Њиме се пишу наслови, почетна слова сваког одељка, примедбе и упутства за употребу књиге. Књига je подељена на свеске, по 8 листа у свакој, а на сваком листу 24 реда текста. У почетку и на крају сваке свеске, доле, постављен je њен број. Према томе je свих свезака било 34. Из прве су изгубльена три листа. Последња свеска броји пет листова.[3]

Године 1979. проглашена је ретком књигом од изузетног значаја. [4]

Књига се данас чува у Црквено-историјском музеју у Софији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [Међународни научни скуп „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његоаа регистрацију у унокоду]
  2. ^ Четворојеванђеље - В.Розов
  3. ^ Четворојеванђеље - В.Розов
  4. ^ Одлука о утврђивању старе и ретке књиге од изузетног значаја: 54/1979-2099

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Четворојеванђеље - В.Розов