Четворојеванђеље манастира Слепче

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Четворојеванђеље манастира Слепче је српски средњовековни рукопис из 15. века.

Рукопис потиче из манастира Слепче. Садржи минијатуре на којима се налази портрет аутора. Поређењем са фрескама манастира Свети Прохор Пчињски, цркве Светог Петра и Павла у Орлици и испосници светог Григорија у манастиру Горњак, указује да су дело истог аутора у времену око 1490. године. [1] У неким изворима као година настанка наводи се 1548. година.

Године 1979. проглашена је ретком књигом од изузетног значаја. [2]

Данас се чува у Црквено-историјском музеју у Софији.

Референце[уреди]

  1. ^ Међународни научни скуп „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његоаа регистрацију у унокоду, ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ, ЈАСМИНА ГРКОВИЋ-МЕЈЏОР, ЗОРАН КОСТИЋ, ВИКТОР САВИЋ, Београд 2009 САНУ
  2. ^ Одлука о утврђивању старе и ретке књиге од изузетног значаја: 54/1979-2099