Четврта влада Аврама Петронијевића

Влада Аврама Петронијевића (1844–1852) је најдужа влада у историји Србије, после ње је друга најдужа Влада Илије Гарашанина (1861–1867).

Петронијевићево прво намесништво је било као кнежев представник (председник владе Србије) и за министра спољних послова.⁵⁰⁾ Када се кнез Милош 12. јуна 1839. одрекао кнежевске власти Петронијевић је постао члан трочланога намесништва заједно са Јевремом Обреновићем и Томом Вучићем.⁵¹⁾ Дошло је до разлаза међу намесницима и до поделе на политичкој сцени Србије на „јевремовце” и „вучићевце”.⁵²⁾ Прву струју су чиниле присташе обреновићевске династије, а вучићевци су себе сматрали за уставобранитеље и циљ им је био да доведу Александра Карађорђевића на престо.⁵³⁾ Јевремовци су били у мањини, али успели су да задрже понеку од важних функција.

Када је кнез Михаило Обреновић добио турску потврду да постаје кнез стигла је и друга потврда према којој су Тома Вучић и Аврам Петронијевић постављени као тутори саветници кнеза Михајла. Јеврем Обреновић је маја 1840. уз подршку кнегиње Љубице и Ђорђа Протића побунио више нахија против кнежевих тутора и начина на који су то постали. Због тога је 1840. сазвана Велика Народна скупштина, на којој је тражено да уставобранитељске вође напусте Србију. Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић су били преплашени, па су поднели оставку на положаје кнежевих тутора и побегли су код везира.

Уставобранитељи су били присиљени да оду у Цариград, али уследила је руска интервенција, па је дошло до споразума да се дозволи повратак уставобранитеља, већине одмах, а тројице главних касније. У Србију су се вратили у пролеће 1842. Након Вучићеве буне против кнеза Михаила Петронијевић је одређен за председника привремене управе 8. септембра 1842. године. Након избора Александра Карађорђевића за кнеза Петронијевић је 7. новембра 1842. постао кнежев представник и министар спољних послова. Петронијевић и уставобранитељи су се преко пољске емиграције повезали са Француском и Великом Британијом. Русија се жалила на незаконит избор новог кнеза и заједно са Портом тражила је поновни избор за кнеза и привремено удаљење Вучића и Аврама Петронијевића из Србије. Скупштина је изразила незадовољство руским захтевима да кнез одступи и да Вучић и Петронијевић напусте земљу, па је онда скупштинска делегација у преговорима са руским и турским представницима договорила да кнез, Вучић и Петронијевић поднесу оставке и да се Вучићу и Петронијевићу дозволи боравак у унутрашњости Србије. Вучић и Петронијевић поднели су оставке 20. јуна 1843., па је Петронијевић након тога отишао у Јагодину. На Видовданској скупштини Александар Карађорђевић је 27. јуна 1843. поново изабран за кнеза. Руска влада је била љута због веза Аврама Петронијевића и Томе Вучића са пољском емиграцијом, па је потврђивање кнеза условљавала захтевом да се Вучић и Петронијевић удаље из Србије. Вучић и Петронијевић попустили су тек кад је руска дипломатија припретила упадом руске војске у Србију. Отишао је 19. августа 1843. из Србије у Видин. Руска дипломатија је сматрала да из Видина он и Вучић утичу на прилике у Србији, па су тражили од турских власти да их пресели из Видина. Након дужег натезања турске власти су их убедиле да се у децембру преселе у Свиштов. Крајем јуна 1844. дошли су у Цариград, а средином августа 1844. Русија им је одобрила повратак у Србију. Српска влада је, да би обезбедила њихов повратак, Цветку Рајовићу заменила смртну казну заменила казном затвора. У Србију су се вратили 29. августа 1844., а дуж пута их је свуда дочекивао одушевљени народ.

Књажески представник и попечитељ иностраних дела Аврам Петронијевић умро је 10. априла 1852.

Чланови владе

Централно правленије, 29.9/11.10.1844 — 10/22.4.1852.

Функција	Име и презиме	Детаљи
Књажески представник и попечитељ иностраних дела	Аврам Петронијевић	После његове смрти министри су наставили да обављају своје функције до избора нове Владе, а изабран је привремено нови премијер.
	Алекса Јанковић	заступник, 10/22.4 — 13/25.9.1852.
Попечитељ внутрени дела	Илија Гарашанин
Попечитељ правосудија и просвештенија	Паун Јанковић	до 23.1/4.2. 1847.
	Алекса Јанковић	привремено, до 10/22.3. 1848.
	Стефан Стефановић	до 22.7/3.8. 1848.
	Лазар Арсенијевић	привремено, до 16/28.11. 1849.
	Алекса Симић
Попечитељ финансија	Павле Станишић	до 23.1/4.2. 1847.
	Радован Дамњановић	привремено, до 21.8/2.9. 1848.
	Паун Јанковић