Четврта влада Аврама Петронијевића
 | Овај чланак је недовршен. |
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Влада Аврама Петронијевића (1844–1852) је најдужа влада у историји Србије, после ње је друга најдужа Влада Илије Гарашанина (1861–1867).[1]
Књажески представник и попечитељ иностраних дела Аврам Петронијевић умро је 10. априла 1852.[2]
Чланови владе[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Функција | Име и презиме | Детаљи |
|---|---|---|
| Књажески представник и попечитељ иностраних дела | Аврам Петронијевић | После његове смрти министри су наставили да обављају своје функције до избора нове Владе, а изабран је привремено нови премијер. |
| Алекса Јанковић | заступник, 10/22.4 — 13/25.9.1852. | |
| Попечитељ внутрени дела | Илија Гарашанин | |
| Попечитељ правосудија и просвештенија | Паун Јанковић | до 23.1/4.2. 1847. |
| Алекса Јанковић | привремено, до 10/22.3. 1848. | |
| Стефан Стефановић | до 22.7/3.8. 1848. | |
| Лазар Арсенијевић | привремено, до 16/28.11. 1849. | |
| Алекса Симић | ||
| Попечитељ финансија | Павле Станишић | до 23.1/4.2. 1847. |
| Радован Дамјановић | привремено, до 21.8/2.9. 1848. | |
| Паун Јанковић |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ СРПСКЕ СТУДУЈЕ I, 2010, Радош Љушић: ВЛАДЕ У КНЕЖЕВИНИ И КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ (1805–1918) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), страна 112
- ^ Српске новине, 22. априла 1852. (страна 2)
