Четири слободе

Четири слободе, серија слика Нормана Роквела из 1943. године у част Четири слободе Френклина Д. Рузвелта, које су имале за циљ да опишу слободе за које су се бориле савезничке нације у Другом светском рату.

Гравира Четири слободе на Меморијалу Френклина Делана Рузвелта у Вашингтону.

Четири слободе (The Four Freedoms) циљеви су које је изнео председник САД Френклин Д. Рузвелт у понедељак, 6. јануара 1941. године. У обраћању познатом као Говор о четири слободе (технички Обраћање о стању нације 1941. године), он је предложио четири основне слободе које би људи „свуда у свету” требало да уживају:

1. Слобода говора и изражавања
2. Слобода вероисповести
3. Слобода од немаштине
4. Слобода од страха

Рузвелт је одржао свој говор 11 месеци пре изненадног јапанског напада на Перл Харбор, који је довео до тога да Сједињене Америчке Државе објаве рат Јапану 8. децембра 1941. године. Говор о стању нације пред Конгресом углавном се бавио националном безбедношћу Сједињених Држава и претњом коју је другим демократијама представљао светски рат. У говору је направио раскид са дугогодишњом традицијом неинтервенционизма Сједињених Држава. Истакао је улогу САД у помоћи савезницима који су већ били укључени у ратовање, посебно Великој Британији и Кини.

У том контексту, он је сумирао вредности демократије иза двопартијског консензуса о међународном ангажовању који је постојао у то време. Познати цитат из говора претходи тим вредностима: „Као што људи не живе само од хлеба, они се не боре само оружјем.” У другој половини говора, он наводи предности демократије, које укључују економске прилике, запошљавање, социјалну сигурност и обећање „адекватне здравствене заштите”. Прве две слободе, слобода говора и вероисповести, заштићене су Првим амандманом у Уставу Сједињених Држава. Његово укључивање друге две слободе ишло је даље од традиционалних уставних вредности заштићених Повељом о правима САД. Рузвелт је подржао шире људско право на економску сигурност и антиципирао оно што ће деценијама касније постати познато као „људска безбедност” (парадигма) у студијама о економском развоју. Такође је укључио „слободу од страха” од међународне агресије, позивајући на „светско смањење наоружања”.

Историјски контекст

Током 1930-их, многи Американци, тврдећи да је учешће у Првом светском рату било грешка, били су одлучно против даљег интервенисања у европским пословима. Са Законима о неутралности установљеним након 1935. године, амерички закон је забранио продају наоружања земљама које су биле у рату и поставио ограничења на путовања бродовима зараћених страна.

Када је Други светски рат почео у септембру 1939. године, закони о неутралности су још увек били на снази и осигуравали су да се никаква значајна подршка не може пружити Британији и Француској. Ревизијом Закона о неутралности 1939. године, Рузвелт је усвојио политику „метода које нису рат”, којом су залихе и наоружање могли бити дати европским савезницима, под условом да не буде објаве рата и да се не шаљу трупе. До децембра 1940. године, Европа је углавном била на милости Адолфа Хитлера и немачког нацистичког режима. Са поразом Француске у јуну 1940, Британија и њена прекоморска империја стајале су саме против војног савеза Немачке, Италије и Јапана. Винстон Черчил, као премијер Британије, позвао је Рузвелта и Сједињене Државе да их снабдеју наоружањем како би наставили са ратним напорима.

Светска изложба у Њујорку 1939. славила је Четири слободе – религију, говор, штампу и окупљање – и наручила од Леа Фридлендера да креира скулптуре које их представљају. Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија описао је резултујуће статуе као „срце изложбе”. Касније ће Рузвелт прогласити своје „Четири суштинске слободе” и позвати Волтера Расела да створи Споменик Четири слободе који је на крају посвећен у Медисон сквер гардену у Њујорку.

Оне су се такође појавиле на полеђини АМ-лире, новчанице савезничке војне валуте која је издата у Италији током Другог светског рата од стране Американаца, а која је била ефективно окупациона валута, гарантована америчким доларом.

Говор

Говор о четири слободе одржан је 6. јануара 1941. године. Рузвелтова нада била је да пружи оправдање зашто Сједињене Државе треба да напусте изолационистичку политику која је произашла из Првог светског рата. У обраћању, Рузвелт је критиковао изолационизам, рекавши: „Ниједан реалан Американац не може очекивати од диктаторског мира међународну великодушност, или повратак истинске независности, или светско разоружање, или слободу изражавања, или слободу вероисповести – или чак добро пословање. Такав мир нам не би донео никакву сигурност, ни нама ни нашим суседима. 'Они који би се одрекли суштинске слободе да би купили мало привремене сигурности, не заслужују ни слободу ни сигурност.'”

Говор се поклопио са увођењем Закона о зајму и најму, који је промовисао Рузвелтов план да постане „арсенал демократије” и подржи савезнике (углавном Британце) са преко потребним залихама. Штавише, говор је успоставио оно што ће постати идеолошка основа за учешће Америке у Другом светском рату, све уоквирено у смислу индивидуалних права и слобода које су обележје америчке политике.

Говор који је одржао председник Рузвелт укључивао је следећи текст, познат као „Четири слободе”:

У будућим данима, које тражимо да учинимо сигурним, радујемо се свету заснованом на четири суштинске људске слободе.

Прва је слобода говора и изражавања — свуда у свету.

Друга је слобода сваке особе да се моли Богу на свој начин — свуда у свету... Трећа је слобода од немаштине — која, преведена у светске термине, значи економска разумевања која ће свакој нацији обезбедити здрав мирнодопски живот за њене становнике — свуда у свету.

Четврта је слобода од страха — која, преведена у светске термине, значи светско смањење наоружања до такве тачке и на тако темељан начин да ниједна нација неће бити у позицији да изврши чин физичке агресије против било ког суседа — било где у свету.

То није визија далеког миленијума.

То је дефинитивна основа за врсту света достижну у нашем времену и генерацији.

Та врста света је сама супротност новом поретку тираније који диктатори настоје да створе ударом бомбе.

— Френклин Д. Рузвелт, одломак из Обраћања Конгресу о стању нације, 6. јануар 1941.

Застава Четири слободе или „Застава части Уједињених нација” око 1943–1948.

Касније у истом говору председник је наставио да прецизира шест основних циљева:

• Једнакост прилика за младе и за друге.
• Послови за оне који могу да раде.
• Сигурност за оне којима је потребна.
• Укидање посебних привилегија за малобројне.
• Очување грађанских слобода за све.
• Уживање у плодовима научног напретка у ширем и стално растућем животном стандарду.

Оправдање за рат

Декларација Четири слободе као оправдање за рат одјекивала је током остатка рата, и деценијама касније као оквир сећања. Слободе су постале главни елемент америчких ратних циљева и центар свих покушаја да се прикупи јавна подршка за рат. Са стварањем Канцеларије за ратне информације (1942), као и чувеним сликама Нормана Роквела, слободе су рекламиране као вредности кључне за амерички живот и примери америчке изузетности.

Опозиција

Говор о четири слободе био је популаран, а циљеви су били утицајни у послератној политици. Међутим, 1941. године говор је наишао на оштре критике антиратних елемената. Критичари су тврдили да су Четири слободе једноставно повеља за Рузвелтов Њу дил, социјалне реформе које су већ створиле оштре поделе унутар Конгреса. Конзервативци који су се противили социјалним програмима и повећаној владиној интервенцији аргументовали су против Рузвелтовог покушаја да оправда и прикаже рат као неопходан за одбрану узвишених циљева.

Иако су слободе заиста постале снажан аспект америчког размишљања о рату, оне никада нису биле искључиво оправдање за рат. Анкете и истраживања која је спровела Канцеларија за ратне информације САД (OWI) откриле су да су самоодбрана и освета за напад на Перл Харбор и даље били најчешћи разлози за рат.

Уједињене нације

Концепт Четири слободе постао је део личне мисије коју је преузела бивша прва дама Еленор Рузвелт 1948. године. Она је помогла да се инспирише Универзална декларација о људским правима Уједињених нација, Резолуција Генералне скупштине 217А. Заиста, ове Четири слободе су експлицитно уграђене у преамбулу Универзалне декларације о људским правима, која гласи: „Будући да су непоштовање и презир према људским правима довели до варварских поступака који су вређали савест човечанства, и долазак света у којем ће људска бића уживати слободу говора и уверења и слободу од страха и немаштине проглашен је највишом тежњом обичних људи.”

Разоружање

ФДР је позвао на „светско смањење наоружања” као циљ за „будуће дане, које тражимо да учинимо сигурним”, али који је био „достижан у нашем времену и генерацији”. Непосредније, међутим, позвао је на масовно повећање америчке производње оружја:

Сваки реалиста зна да је демократски начин живота у овом тренутку директно нападнут у сваком делу света... Потреба тренутка је да наше акције и наша политика буду посвећени првенствено — скоро искључиво — суочавању са овом страном опасношћу... [Т]ренутна потреба је брзо и снажно повећање наше производње наоружања... Такође тражим од овог Конгреса овлашћење и средства довољна за производњу додатне муниције и ратних залиха многих врста, које ће бити предате оним нацијама које су сада у стварном рату са нацијама агресорима.

— Френклин Д. Рузвелт

Кршење

У радио обраћању из 1942. године, председник Рузвелт је изјавио да Четири слободе оличавају „права људи сваке вере и сваке расе, где год да живе”. Дана 19. фебруара 1942. године, овластио је интернирање јапанских Американаца Извршном наредбом 9066. Она је дозволила локалним војним командантима да одреде „војне области” као „зоне искључења”, из којих „било која или све особе могу бити искључене”. Ова моћ је искоришћена да се прогласи да су сви људи јапанског порекла искључени са целе пацифичке обале, укључујући целу Калифорнију и већи део Орегона, Вашингтона и Аризоне, осим оних у интернацијским логорима. До 1946. године, Сједињене Државе су затвориле 120.000 појединаца јапанског порекла, од којих је око 80.000 било рођено у Сједињеним Државама.

Афроамериканци су такође често доживљавали контрадикције између реторике Четири слободе и сурове стварности. „Политички прогнани Џ. Б. Мартин,” пише историчар Дејвид Беито, тада живећи у Чикагу, морао је имати помешана осећања ако је слушао председников говор. Крампова машина [тада блиско повезана са ФДР-ом], након што је „полицијски контролисала” његову апотеку, отерала га је [црног републиканског лидера] из Мемфиса.”

Парк четири слободе Френклина Д. Рузвелта

Главни чланак: Парк четири слободе Френклина Д. Рузвелта

Парк четири слободе Френклина Д. Рузвелта је парк који је дизајнирао архитекта Луј Кан за јужну тачку Рузвелтовог острва. Парк слави чувени говор, а текст из говора је уклесан на гранитном зиду у коначном дизајну парка.

Награде

Главни чланак: Награда Четири слободе

Институт Рузвелт одаје почаст истакнутим појединцима који су показали доживотну посвећеност овим идеалима. Медаље Награде Четири слободе додељују се на церемонијама у Хајд Парку у Њујорку и Миделбургу у Холандији наизменично сваке године. Награде су први пут представљене 1982. године на стогодишњицу рођења председника Рузвелта, као и на двестагодишњицу дипломатских односа између Сједињених Држава и Холандије.

Међу лауреатима су били:

• Вилијам Бренан
• Њ.В. Хуан Карлос од Шпаније
• Џими Картер
• Бил Клинтон
• Далај Лама
• Михаил Горбачов
• Ејверел Хариман
• Вацлав Хавел
• Њ.К.В. Принцеза Јулијана од Холандије
• Џон Ф. Кенеди
• Мајк Менсфилд
• Пол Њумен
• Тип О’Нил
• Шимон Перес
• Корета Скот Кинг
• Брент Скаукрофт
• Хари С. Труман
• Лив Улман
• Ели Визел
• Џоан Вудвард

У популарној култури

• Роман Џона Кроулија Четири слободе (2009) у великој мери је заснован на темама Рузвелтовог говора.
• ФДР је наручио од вајара Волтера Расела да дизајнира споменик који ће бити посвећен првом хероју рата. Споменик Четири слободе креиран је 1941. и посвећен у Медисон сквер гардену, у Њујорку, 1943. године.
• Уметник Киндред Меклири насликао је Америку моћну (1941), такође познату као Одбрана људских слобода, у згради Стејт департмента Хари С. Труман.
• Уметник Хуго Балин насликао је мурал Четири слободе (1942) у Већници Градске скупштине Бербанка, Калифорнија.
• Муралиста из Њу Џерзија Мајкл Ленсон (1903–1972) насликао је мурал Четири слободе (1943) за школу у четрнаестој улици у Њуарку, Њу Џерзи.
• Муралиста Антон Рефрежје насликао је мурале Историја Сан Франциска (завршени 1948) у Ринкон центру у Сан Франциску, Калифорнија; панел 27 приказује четири слободе.
• Уметница Милдред Нангестер Вулф насликала је мурал Четири слободе на четири панела (завршен 1959) који приказује четири слободе за сеоску продавницу у Ричтону, Мисисипи. Ти панели сада висе у Музеју уметности Мисисипија.
• Алин Кокс насликао је четири мурала Четири слободе (завршени 1982) који висе у Дворани великог експеримента у Представничком дому Сједињених Америчких Држава; сваки од четири панела приказује алегоријске фигуре које представљају четири слободе.
• Од 1986. године, измишљена Плаза четири слободе служила је као седиште суперхеројског тима Марвел комикса Фантастична четворка.
• Почетком 1990-их, уметник Дејвид Мекдоналд репродуковао је Роквелове слике Четири слободе као четири велика мурала на страни старе зграде продавнице у центру Силвертона, Орегон.
• Године 2008, Вулфсонијан музеј Међународног универзитета Флориде био је домаћин изложбе Размишљања о демократији која је приказала постере које је креирало 60 водећих савремених уметника и дизајнера, позваних да створе нови графички дизајн инспирисан постерима Четири слободе америчког илустратора Нормана Роквела.
• Четири слободе је усвојен назив бренда јефтиног бурбон вискија.

Слике Нормана Роквела

Главни чланак: Четири слободе (Норман Роквел)

Рузвелтов говор инспирисао је сет од четири слике Нормана Роквела.

Слике

Чланови сета, познати заједно као Четири слободе, објављени су у четири узастопна броја часописа The Saturday Evening Post. Четири слике су касније приказане широм САД од стране Министарства финансија САД.

• 
  Слобода говора (субота, 20. фебруар 1943) – из серије Четири слободе Нормана Роквела
• 
  Слобода вероисповести (субота, 27. фебруар 1943) – из серије Четири слободе Нормана Роквела
• 
  Слобода од немаштине (субота, 6. март 1943) – из серије Четири слободе Нормана Роквела
• 
  Слобода од страха (субота, 13. март 1943) – из серије Четири слободе Нормана Роквела

Есеји

Свака слика је објављена са одговарајућим есејом о тој одређеној „Слободи”:

• Слобода говора, Бут Таркингтон (20. фебруар 1943).
• Слобода вероисповести, Вил Дјурант (27. фебруар 1943).
• Слобода од немаштине, Карлос Булосан (6. март 1943).
• Слобода од страха, Стивен Винсент Бене (13. март 1943; датум Бенеове смрти).

Поштанске марке

Роквелове слике Четири слободе репродуковане су као поштанске марке од стране Поште Сједињених Америчких Држава 1943. године, 1946. године, и 1994. године, на стогодишњицу Роквеловог рођења.

Види још

• Четири кутије слободе
• Четири слободе (Европска унија)
• Либерализам у Сједињеним Америчким Државама
• Друга повеља о правима, коју је предложио ФДР у свом обраћању о стању нације 1944.
• Дефиниција слободног софтвера често се назива „четири слободе” у оквиру заједнице слободног софтвера позивајући се на говор и основне принципе.
• Медаља победе у Другом светском рату (САД), која укључује Четири слободе на својој полеђини.

Литература

• White, Elwyn Brooks; Lerner, Max; Cowley, Malcolm; Niebuhr, Reinhold (1942). The United Nations Fight for the Four Freedoms [Борба Уједињених нација за Четири слободе]. Washington, D.C.: Government Printing Office. ASIN B003HKRK80. 
• Bodnar, John (2010). The "Good War" in American Memory. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-1-4214-0002-0. 
• Inazu, John D. (2012). Liberty's Refuge: The Forgotten Freedom of Assembly [Уточиште слободе: Заборављена слобода окупљања]. Yale University Press. ISBN 978-0300173154. 
• Borgwardt, Elizabeth (2008). „FDR's Four Freedoms as a Human Rights Instrument”. OAH Magazine of History. 22 (2): 8—13. doi:10.1093/maghis/22.2.8. 
• Crowell, Laura (1955). „The building of the 'four freedoms' speech”. Communications Monographs. 22 (5): 266—283. doi:10.1080/03637755509375153. 
• De Zayas, Alfred (1992). „The Relevance of Roosevelt's Four Freedoms Today”. Nordic Journal of International Law. 62 (61): 239+. 
• Dunn, Susan (2018). A Blueprint for War: FDR and the Hundred Days That Mobilized America. стр. 73–101. 
• Engel, Jeffrey A., ур. (2015). The four freedoms: Franklin D. Roosevelt and the evolution of an American idea. Oxford University Press. 
• Gutierrez, Robert (2007). „The Four Freedoms Viewed in Comparison to Traditional American Political Ideals”. Counterpoints. 271: 33—40. JSTOR 42979033. 
• Inazu, John D. (2013). „The Four Freedoms and the Future of Religious Liberty”. North Carolina Law Review. 92: 787+. 
• Johnstone, Andrew (2015). Against Immediate Evil: American Internationalists and the Four Freedoms on the Eve of World War II. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-5325-0. 
• Kaye, Harvey J. (2014). The fight for four freedoms: what made FDR and the greatest generation truly great. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4516-9145-0. 
• Posneer, Michael H. (2011). „The Four Freedoms Turn 70: Embracing an Integrated Approach to Human Rights”. Proceedings of the Asil Annual Meeting. 105: 27—31. doi:10.5305/procannmeetasil.105.0027. 
• Rhodes, Jesse H. (2013). „The Evolution of Roosevelt's Rhetorical Legacy: Presidential Rhetoric about Rights in Domestic and Foreign Affairs, 1933–2011” (PDF). Presidential Studies Quarterly. 43 (3): 562—591. doi:10.1111/psq.12046. 
• Shulman, Mark R. (2008). „The four freedoms: Good neighbors make good law and good policy in a time of insecurity”. Fordham Law Review. 77: 555—581. 
• Wesley, Charles H.; et al. (2001). „The Negro has Always Wanted The Four Freedoms”. Ур.: Rayford W. Logan. What the Negro Wants. University of Notre Dame Press. стр. 90—112. doi:10.2307/j.ctv19m62cs.10. 
• Kimble, James J. (2015). „The illustrated four freedoms: FDR, Rockwell, and the margins of the rhetorical presidency”. Presidential Studies Quarterly. 45 (1): 46—69. doi:10.1111/psq.12170. 
• Lynch III, Sylvio (2020). Morality and Aspiration: Some Conditions of Norman Rockwell's Four Freedoms (PhD Diss.). Bowling Green State University. 
• Murray, Stuart; James McCabe; John Frohnmayer (1993). Norman Rockwell's Four Freedoms: Images that Inspire a Nation (PDF). Berkshire House. 
• Olson, Lester G. (1983). „Portraits in praise of a people: A rhetorical analysis of Norman Rockwell's icons in Franklin D. Roosevelt's "four freedoms" campaign”. Quarterly Journal of Speech. 69 (1): 15—24. doi:10.1080/00335638309383631. 

Спољашње везе

• "Four Freedoms" План лекције за разреде 9–12 од Националне задужбине за хуманистичке науке
• Као изговорени текст, побољшани аудио, видео одломак на AmericanRhetoric.com.
• Текст и аудио.
• "FDR4Freedoms Digital Resource" Дигитални образовни ресурс Парка четири слободе Френклина Д. Рузвелта
• "Franklin D. Roosevelt Four Freedoms Park"
• Говор о четири слободе из 1941. (преко YouTube-a)