Четири слободе

Са Википедије, слободне енциклопедије
Застава „четири слободе”

Четири слободе (енгл. the four freedoms) су четири слободе, које је 6. јануара 1941. године, амерички председник Френклин Делано Рузвелт представио као важне у свом говору и за које он верује да би свако људско биће требало да ужива у целом свету и да има права на:

  • Слободу изражавања;
  • Слободу религије;
  • Слободу живљења са свим првобитним потребштинама;
  • Слободу живљења без страха.

Прве две слободе понављају оне утврђене у првом амандману америчког устава. Последња два, право на економску сигурност и интернационалистичка визија спољне политике, постали су камен темељац модерне америчке либералне доктрине.

Инспирација за међународне уговоре[уреди | уреди извор]

Атлантска повеља, декларација коју су заједно направили Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил 14. августа 1941. године, заузима и довршава говор о четири слободе сачињене неколико месеци раније.[1]

Концепт четири слободе такође је утицао на Повељу Уједињених нација усвојену 26. јуна 1945. године.[2] Затим је преузета и стављена у опису Универзалне декларације о људским правима усвојеном 10. децембра 1948. године од стране Уједињених нација, инспирисаних првом дамом Еленор Рузвелт која се након смрти супруга укључила у УН.

Четири слободе такође су инспирисале заставу која је незванично представљала Уједињене нације у њеним првим данима, пре усвајања службене заставе. Четири слободе представљене су са четири вертикалне траке боје које могу бити црвене, зелене или плаве боје, раздвојене белим тракама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.bos.rs/ei/uploaded/EU3doms_srpski.pdf
  2. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 01. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]