Чечава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чечава
Čečava.jpg
Чечава
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаТеслић
Становништво
 — 2013.Пад 1.774
Географске карактеристике
Координате44°41′08″ СГШ; 17°44′08″ ИГД / 44.6855659° СГШ; 17.7354768° ИГД / 44.6855659; 17.7354768Координате: 44°41′08″ СГШ; 17°44′08″ ИГД / 44.6855659° СГШ; 17.7354768° ИГД / 44.6855659; 17.7354768
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина78 км2
Чечава на мапи Босне и Херцеговине
Чечава
Чечава
Остали подаци
Поштански број74274
Позивни број053

Чечава је насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 1.774 становника.

Географија[уреди]

Налази се у сјевероисточном дијелу општине. Лежи у сливу ријеке Мала Укрина. Гравитира Добоју, Прњавору и Бањој Луци. Први пут се у историји помиње 1323. године.

Чечава лежи на сјеверним обронцима планине Јаворова, која је са селима Осивицом и Горњом Радњом издваја од остале територије општине. Покрива површину од 78.070.597 м2 (7.807 хектара). Граничи се са селима: Горњи Вијачани и Кулаши (општина Прњавор) на сјеверозападу, Осредци, Љеб и Станари (општина Добој) на сјевероистоку, Растуша, Укриница и Осивица (општина Теслић) на истоку, Горњи Ранковић, и Прибинић (општина Теслић) на југу и Шњеготина Горња (општина Теслић) на западу. Административни центар села је у сливу потока Чечавица у ријеку Мала Укрина.

Назив[уреди]

У називу села постоји коријен Прасловенска ријеч „чечати“, која значи шкрипати, брзо писати. Због бројних локалитета у Чечави који носе назив „кланац“ вјерује се да је село тако и добило име.

Историја[уреди]

У првој половини 14. вијека Босном је владао бан Стефан II Котроманић. 1323. године он шаље кнеза Гргура Стипанића да му од бугарског краља доведе заручницу, а по обављеном задатку, издаје повељу којом му због те услуге поклања пет села из Усоре:

То је прво помињање Чечаве у историјским документима. О овом догађају у чечавском крају се још увијек преносе усмене приче. Чечавци вјерују да је у повратку кнез Гргур заручницу водио преко Чечаве и да су ту и одмарали. У засеоку Плане, источно од брда Груаљ (543 мнв), налази се Краљичино брдо за које вјерују да је мјесто на коме се поворка одмарала.

Следећи битнији догађај у историји Чечаве је велика сеоба Срба 1690. године. Том приликом се и становништво Чечаве иселило у данашњу Славонију. Код Славонске Пожеге данас се налазе српска села Чечавац и Чечавачки Вучјак. Код Брода, на десној обали ријеке Саве постоје породице са презименом „Чечавац“.

О догађајима из историје села до почетка 19. вијека нема писаних докумената. У периоду 1933—1940. године свештеник Стојан Станковић води Љетопис парохије чечавске у којем записује и до тада усмено преношене податке о догађајима из 19. вијека. Љетопис је нешто мање детаљно вођен и у периоду 1952—1975.

Споменици[уреди]

Споменици палим борцима
  • На мјесту Мраморје у Брђанима је налази се средњовјековна акропола од седам сандука.
  • На мјесту Камење у Станојевићима налази се група од 27 стећака.
  • Код Благојевића кућа се налази средњовјековна некропола од преостала три стећка.
  • У центру села постоји „партизанско гробље“ (1962), споменик жртвама фашизма (1976), споменик борцима отаџбинског рата 1941—1945 и споменик палим борцима „Отаџбинског рата 1992—1995.“.[1]
  • У центру села су постављене бисте Живојина Прерадовића и Мире Јотановић
  • На основној школи у Горњој Чечави се налазила спомен плоча палим пролетерима.

Инфраструктура[уреди]

Основна школа Јеврем Станковић
Црква Рођења Пресвете Богородице

У Чечави се налази Црква Рођења Пресвете Богородице (основана 1865. године),[2] деветогодишња основна школа „Јеврем Станковић“ [3] (основана 1882. године), са стамбеном зградом за школско особље и подручним школама [4] у селима Укриница, Кисељак и Растуша (недавно престала са радом), амбуланта, пошта — п.б. 74274, ветеринарска станица, дискотека [5], неколико продавница, кафана и других услужних радњи.

Због свог разбијеног типа, село има врло дугачку мрежу локалних путева од којих је само мањи дио асфалтиран. Питање јавног водовода није ријешено и већина становништва снабдијева се углавном из мањих водоводних система са локалних изворишта.

Смјештена је на путу који повезује Теслић са Добојем и Прњавором. У вријеме рата у БиХ то је био једини пут из Теслића према Добоју и даље према Србији.

Становништво[уреди]

Националност[6] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.503 2.919 2.794 3.051
Југословени 54 78 15 1
Хрвати 36 41 33 56
Црногорци 7 2 1
Муслимани 1 1 2
Словенци 2
остали и непознато 22 12 17 2
Укупно 1.774 2.616 3.058 2.865 3.111

Пораст броја становника према доступним подацима:

Година Број становника
1865. 1.200
1901. 1.479
1933. 2.129
1991. 2.616
Демографија[6]
Година Становника
1961. 3.111
1971. 2.865
1981. 3.058
1991. 2.616
2013. 1.774

Битнији засеоци Чечаве су: Ступе, Брђани, Гај, Локва, Петковићи, Плане, Поточани, Продановићи, Речани/Ријечани, Савковићи, Станојевићи и Шушњарани.

Презимена породица из Чечаве су: Бјегојевић, Васелић, Васиљевић, Васић, Видовић, Вукашиновић, Вучић, Гајић, Гачић, Гојковић, Горичанац, Девић, Дујић, Дујаковић, Ђекић, Ђукановић, Ђукић, Јотановић, Игњић, Илић, Ковачевић, Крунић, Кршић, Лазић, Лукић, Мајсторовић, Малић, Микановић, Милашиновић, Милетић, Миљић, Митровић, Пепић, Петковић, Петровић, Перић, Продановић, Продић, Савић, Савковић, Симеунић, Симеунчевић, Станковић, Станојевић, Сувајац, Тешић, Томић, Цвијић.

Крсна слава села („масла“) је Спасовдан.

Знаменити Чечавци[уреди]

  • Веселин Станковић (1932), генерални директор рафинерије нафте у Новом Саду,
  • Пахомије Гачић (1952), епископ врањски,
  • Проф. Др. Милован Перић (1957),
  • Бранко Перић (1954), судија,[7]
  • Славко Томић-Вребац (1919), Четнички војвода у Равногорском покрету

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Капи завичаја: Чечава”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 03. 2009. Приступљено 10. 11. 2012. 
  2. ^ Радован Пилиповић: Чечава — Мала Србија у Босни (СПЦ, 18. септембар 2015)
  3. ^ „ОШ „Јеврем Станковић". Jevremstankovic.info. 24. 05. 2010. Архивирано из оригинала на датум 03. 06. 2013. Приступљено 02. 3. 2013. 
  4. ^ „подручне школе”. Jevremstankovic.info. Архивирано из оригинала на датум 19. 09. 2013. Приступљено 02. 3. 2013. 
  5. ^ „Дискотека Боки”. Diskoteka-boki.com. 24. 01. 2012. Приступљено 02. 03. 2013. 
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  7. ^ „Бранко Перић”. Hjpc.ba. 03. 2. 2013. Архивирано из оригинала на датум 26. 02. 2007. Приступљено 02. 3. 2013. 

Литература[уреди]

  • Бранко Перић: Чечава, село у Републици Српској.
  • Петар Богуновић: Из усорског краја и околине [1937], репринт 2000, Просвјета.
  • Адван Хозић: Теслић у НОБ, 1985, СО Теслић.
  • Петар Скок Етимолошки речник српскога или хрватскога језика

Спољашње везе[уреди]