Чешка књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Чешка књижевност, која почиње када и писменост на чешком језику, настала је под утицајем реформаторског и националног покрет под вођством Јана Хуса, а касније покрета чешке браће са Јаном Амосом Коменским. После 1620. године када су Чешком загосподарили Хабзбурговци, настао је период неповољних околности за књижевни развој. До промена је дошло под утицајем реформи цара Јозефа II, када је стварао један од најистакнутијих чешких књижевника Јозеф Јунгман. Уочи 1848. године у чешкој књижевности осећа се утицај западноевропског романтизма (Божена Њемцова, Јан Неруда), као и политичка тематика. Чешкој књижевности последње две деценије XIX века најјачи печат дао је Јарослав Врхлицки. По стварању Републике Чехословачке, чешка књижевност се развија под утицајем западноевропских књижевности (П. Безруч, О. Бжезина, А. Сова). Светски углед стекли су Карел Чапек, Јарослав Хашек, драмски писац Франтишек Лангер, песници Вићеслав Незвал, Јиржи Волкер и Јозеф Хора. После 1945. године у чешкој књижевности доминира социјалистички реализам, а затим следе трагања у смеру тзв. хуманистичког социјализма. Савремену чешку књижевност репрезентују, пре свега, лирика Владимира Холана, Јарослава Сајферта, приповедачи Бохумил Храбал, Милан Кундера, Јозеф Шкворецки, драмски писци Павел Кохоут, Вацлав Хавел и други.