Чешка хроника

Будишински рукопис Чешке хронике

Чешка хроника (лат. ориг. Chronica Boemorum, у буквалном преводу „Хроника Чеха”), такође позната и као Козмина хроника, најстарија је хроника која се односи на историју Чеха. Написана је у 12. веку, на латинском језику, а аутор је био Козма Прашки, декан у цркви Светог Вида у Прагу.

Чешка хроника у контексту времена

Козма Прашки, аутор хронике

Чешка хроника спада у круг средњовековних хроника које су у својим схватањима рефлектовали настанак средњовековних народа и држава које су обично означаване као народне хронике. Ове хронике нису само садржале историје ових народа и њихових сраних држава већ такође и одређен политички програм који је са тим у вези спајан. Већина ових хроника тежи да објасни и политички програм политичког стања који је формиран поставом кнеза (краља) и властелинском политичком репрезентацијом. Због тог се не ради само о бележењима фактографија кроз историју већ најзначајнији део се односи на идеолошки значај. У случају Козме он се труди да оправда пре свега на право Чеха на територије које су заузели, да објасни институцију кнеза као и да објасни какву улоду игра властела и он на овај начин формулише патриотску функцију држеве.

Поред поставе кнеза, ту је чешка властела, чешко рано племство која треба да постане ослонац чешке државности и у доба Козмине савремености када су се на кнежевским троновима смењивали пшемисловићки кнежеви и ово унутрашње слабљење искоришћавали би римски цареви респективно пољски владари на рачун посезања у чешке надлежности.

Читатељи Чешке хронике

Поред образованог клера ту се ради претежно о богатој властелинској елити која је стварала политичку историју Пшемисловићке државе. Неда се претпоставити да би ови трабали да знају да читају и они би спадали пре у слушаоце Чешке хронике. Као доказ утицаја Козминог дела на тадашње политичко мишљење се наводи декорација знојемске ратонде Свете Катарине која је настала као подстицај кнеза Конрада II само кратко после настанка хронике где је саображена пшемисловићка историја тачно према причама у хроници.

Литерарни стил и узори

Козмино дело се не може чисто стилски сматрати за хронику. Ту се пре ради о хибриду између хронике и историје. Аутор је сачувао хронолошки поредак према годинама и само у одређеним случајевима у млађим добима се разписује у дугачке пасусе и причама које својом дужином и стичом пресежу стил хронике.

Козма је пре свега у Лијежу добио високо образовање и био је упознат са највећим литерарним делима својега доба. Као главни узор му је послужичо дело Регинона из Пурма из кога је преузимао делове и целе реченице. Поред овог употребио је и неке пасаже из „Вита Ламберти” из 10. века које је написао бискуп Штепан. Поред тога сасвим је јасно да је Козма познавао дела антике као Хорација, Овидија, и Вергилија о ако није сасвим сигурно да их је збиља читао или пре користио колујуће цитате у средњем веку, коментаре и одломке из дела ових аутора.

Садржај хронике

Хроника је подељена у три књиге и почиње градњом Вавилонске куле и настанком чеха па све до савремености Козме Прашког.

• Прва књига је фактографски нетачна али је из идеолошког гледишта важна колико даје податке о градњи Чешке кнежевине. Завршава се смрћу чешког кнеза Јаромира 1035. године и садржи примање хришћанства за време кнеза Боривоја I и кратке вести из живота Вацлава I и Војтеха Прашког и посебно из доба владавине Болеслава II

• Друга књига описује развој чешке државе од 1038. године када је наступио Братислав II на кнежевски трон 1034. године до смрти краља Вратислава II године 1092.

• Трећа књига описује идеал владара који је био Бржетислав II и завршава смрћу кнеза Владислава I 1125. године.

Рукописи Чешке хронике

Оригинални рукопис није сачуван и познато је укупно 15 рукописа.

• Лајпцички рукопис (из Лајпцига) крај 12. века био је дуго најстарији рукопис нестао је током Другог светског рата и данас се сматра уништеним
• Будишински рукопис (из Будишина) из прелома 12. и 13. века је ускладиштен у Народном музеју у Прагу.

• Дрезденски рукопис (из Дрездена)
• Штрасбуршки рукопис (из Штрасбурга) (данас уништен)
• Бечки рукопис (из Беча)

Види још

• Далимилова хроника

Литература

• Антоновић, Милош (2007). Наративни извори за историју Европе: средњи век. Београд: Утопија. 
• Bak, János M.; Rychterová, Pavlína, ур. (2020). Cosmae Pragensis Chronica Bohemorum: Cosmas of Prague, The Chronicle of the Czechs. Budapest-New York: Central European University Press. 
• Bretholz, Bertold, ур. (1923). Die Chronik der Böhmen des Cosmas von Prag. Berlin: Weidmannsche Buchhandlung. 
• Hasil, Jan; Rensvoude, Irene (2020). „Introduction”. Cosmae Pragensis Chronica Bohemorum: Cosmas of Prague, The Chronicle of the Czechs. Budapest-New York: Central European University Press. стр. XV—LIX. 
• Havlíková, Lubomíra (2016). „What was the location of Serbia mentioned in the Cosmas Chronicle of the Czechs?”. Споменица др тибора Живковића: Homage to Tibor Živković. Београд: Историјски институт. стр. 185—191. 
• Wolverton, Lisa, ур. (2009). Cosmas of Prague: The Chronicle of the Czechs. Washington: Catholic University of America Press. 

Спољашње везе

• Kritická edice Kosmovy kroniky z r. 1923, ed. Bertold Bretholz (латински текст са немачким коментаром) – друга верзија
• Хеоника- увод и осам глава
• Космов летопис