Чешки крунски драгуљи

С Википедије, слободне енциклопедије
Чешки крунски драгуљи

Чешки крунски драгуљи (чеш. české korunovační klenoty), укључују круну Светог Вацлава (Svatováclavská koruna), краљевски шар и скиптар, крунидбено рухо краљева Чешке, златни крст реликвијар и мач Светог Вацлава. Првобитно су чувани у Прагу и замку Карлштејн, из 14. века. Од 1791. године чувају су у катедрали Светог Вида у Прашком замку. Репродукције драгуља изложене су у историјској поставци некадашње краљевске палате у замку. Круна је направљена за крунисање Карла IV 1347. године, што је чини четвртом најстаријом у Европи.[1] [2]

Опис[уреди | уреди извор]

Крунски драгуљи

Круна је необичног дизајна, са вертикалним хералдичким љиљанима који стоје напред, позади и са стране. Направљена је од 22-каратног злата и 19 сафира, 30 смарагда, 44 спинела, 20 бисера, 1 рубина, 1 рубелита и 1 аквамарина, тешка је 2475 грама. На врху круне налази се крст на коме се наводно чува трн са Христове трнове круне. За разлику од већине каснијих круна, крст не стоји на кугли.

Краљевски скиптар је направљен од 18-каратног злата, 4 сафира, 5 спинела и 62 бисера са изузетно великим спинелом постављеним на врх скиптара; тежак је 1013 г. Краљевски шар је такође направљен од 18-каратног злата, 8 сафира, 6 спинела и 31 бисера. Тежак је 780 г, а украшен је кованим рељефним сценама из Старог завета и Књиге постања. Крунидбени огртач се користио од 1653. до 1836. године. Направљен је од драгоценог свиленкастог црвеног материјала који се назива „златохлав“ и обложен је хермелином (крзном велике ласице). Огртач се чува одвојено од накита у посебно климатизованом спремишту.

За церемоније крунисања коришћен је мач светог Вацлава, типично готичко оружје. Прво помињање мача забележено је у историјским записима 1333. године, али оштрица потиче из 10. века, док је дршка из 13. века, а текстил је вероватно из доба Карла IV. Дужина гвозденог сечива је 76 цм, на најширем месту је 45 мм и има отвор у облику крста (45 x 20мм). Дрвена дршка је прекривена жуто-смеђом тканином и сомотом извезеним орнаментом ловорових гранчица са дебелим сребрним концем. Након церемонија крунисања, мач је коришћен у сврху додељивања витешких редова.

Најстарија кожна кутија за круну направљена је за Карла IV 1347. На врху су уцртана четири симбола: царски орао, бохемијски лав, грб Арношта из Пардубице и амблем Прашке надбискупије.

Врата за просторију крунских драгуља, а такође и гвоздени сеф, тешко су доступна и имају седам брава. Кључеве има седморо људи: председник републике, премијер, прашки надбискуп, председавајући Дома посланика, председавајући Сената, декан митрополитског каптола катедрале Светог Вида и градоначелник Прага, који се сви морају сазвати заједно како би олакшали отварање непробојних врата и касе.

Историја[уреди | уреди извор]

Матија, свети римски цар, са оригиналним крунским драгуљима

Круна је названа и посвећена по Вацлаву I, војводи Чешке, династије Премисловића Чешке. Накит се трајно чува у капели Светог Вацлава у катедрали Светог Вида. Позајмљују се само краљевима, и то само на дан крунисања, и враћају увече истог дана. После 1918. и успостављања Чехословачке Републике, крунски драгуљи су престали да служе својој првобитној функцији, али су остали важни као симболи националне независности и државности.

У прошлости су се драгуљи чували на различитим местима, али су их увек доносили на краљевска крунисања у Прагу. Вацлав IV (1378-1419) их је вероватно преселио у дворац Карлштејн. Затим су више пута премештани из безбедносних разлога: у 17. веку су враћени у Прашки замак, током Тридесетогодишњег рата (1631) послати су у парохијску цркву у Чешке Будјејовице, а затим су их тајно однели у краљевску ризницу у Бечу (1637). Док су драгуљи чувани у Бечу, оригинална златна кугла - шар и скиптар из 14. века замењени су садашњим. Нови шар и скиптар вероватно су настали наредбом Фердинанда I 1533. године. Могући разлози за ову замену могу бити у томе што су оригинали били превише једноставни и на њима није било драгог камења. Сматрали су се нерепрезентативним за престиж Краљевине Бохемије, имало је смисла заменити их шаром и скиптром у украшеном, драгуљском стилу који подсећа на круну.[3]

Оригинално скиптар и шар из 14. века у Бечу

Драгуљи су враћени у Праг поводом крунисања чешког краља Леополда II 1791. године. Тада је успостављена садашња традиција седам кључева, мада су власници кључева временом мењани у складу са политичким и административним структурама. Драгуљи су чувани у Бечу због претње пруске војске[4] али су касније враћени у Праг, стигавши у град 28. августа 1867.[5]

Према древној традицији и прописима које је поставио Карло IV у 14. веку, драгуљи су излагани само у знак обележавања посебних прилика. Изложбе се могу одржавати само у Прашком замку. У 20. веку било је девет таквих тренутака у историји. Председник Републике има ексклузивно право да одлучује о излагању крунских драгуља.

Древна чешка легенда каже да је сваки узурпатор који стави круну на главу осуђен да умре у року од годину дана. Ову легенду поткрепљује гласина да је крунске драгуље тајно носио Рајнхард Хајдрих, нацистички гувернер државе Протекторат Чешке и Моравске, а чешки отпор је на њега извршио атентат за мање од годину дана касније.

Галерија[уреди | уреди извор]

Изложбе[уреди | уреди извор]

Крунски драгуљи излажу се само у посебним приликама. Ред за драгуље у замку 2013. године.
Датум Место Прилика
22. септембра - 6. октобра 1929 Катедрала Светог Вида 1000 година од смрти светог Вацлава
25. - 30. октобра 1945 Катедрала Светог Вида Ослобођење Чехословачке
1. - 6. јула 1955 Катедрала Светог Вида 1. национална спартакијада
23. маја - 30. августа 1958 Стара краљевска палата (Владислављева сала) 1. национална изложба архивских докумената
26. октобра - 3. новембра 1968 Плечникова сала 50. годишњица Чехословачке
2. - 25. маја 1975 Базилика Светог Ђорђа 30. годишњица ослобођења
26. јуна - 4. децембра 1978 Стара краљевска палата (Карлова сала) 600 година од смрти Карла IV.
Изложба Време Карла IV у историји чешке нације
29. јануара - 7. фебруара 1993 Стара краљевска палата (Карлова сала) формирање Чешке
24. октобра - 1. новембра 1998 Стара краљевска палата (Карлова сала) 80. годишњица Чехословачке
и избор председника Вацлава Хавела
3. - 13. августа 2003 Стара краљевска палата (Карлова сала) 85. годишњица Чехословачке,
10. годишњица Чешке Републике,
избор председника Вацлава Клауса
19. - 29. априла 2008 Стара краљевска палата (Владислављева сала) 90. годишњица Чехословачке,
избор председника Вацлава Клауса
10. - 19. маја 2013 Стара краљевска палата (Владислављева сала) избор председника Милоша Земана
15. - 29. маја 2016 Стара краљевска палата (Владислављева сала) 700. годишњица рођења Карла IV

Списак крунисаних чешких краљева и краљица[уреди | уреди извор]

Ако није поменуто, крунисање је одржано у Прагу.

Краљ Датум крунисања
Вратислав II (1061–1092, краљ од 1085) 20. априла 1085, Мајнц; 15. јуна 1086

15. јуна 1086

Владислав II (1140–1172, краљ од 1158)
  • Јудита из Тирингије (? )
11. јануара 1158, Регенсбург; 8. септембра 1158, Милано

1158 (? )

Отокар I (1192–1193, 1197–1230, краљ од 1198) 8. септембра 1198, Бопард; 24. августа 1203, Мерсебург
Вацлав I (1230–1253) 6. фебруара 1228

6. фебруара 1228

Оттокар II (1253–1278) 25. децембра 1261

25. децембра 1261

Вацлав II (1283–1305)
  • Јудита Хабсбуршка
  • Елисабета Ричеза
2. јуна1297

2. јуна 1297 - 26. маја 1303

Јован Слепи (1310–1346) 7. фебруара 1311

7. фебруара 1311 - 18. маја 1337

Краљеви и краљице крунисани круном Светог Вацлава (и осталим крунским драгуљима):

Краљ Датум крунисања
Карло IV (1346–1378) 2. септембра 1347

2. септембра 1347
1. септембра 1349
28. јула 1353.
18. јуна 1363.

Вацлав IV (1378–1419)
  • Јоана из Баварске
  • Софија из Баварске
15. јуна 1363

17. новембра 1370
13. марта 1400

Жигмунд (1419–1421, 1436–1437) 28. јула 1420

11. фебруара 1437

Алберт (1438–1439) 29. јуна 1438
Ладислав Посмрче (1453–1457) 28. октобра 1453
Јиржи Подјебрадски (1458–1471) 2. априла 1458
Владислав II (1471–1516) 22. августа 1471
Луј II (1516–1526) 11. марта 1509

1. јуна 1522

Фердинанд I (1526–1564) 24. фебруара 1526

24. фебруара 1526

Максимилијан II (1564–1576) 20. новембра 1562

20. новембра 1562

Рудолф II (1576–1611) 25. септембра 1575
Матија II (1576–1619)
  • Ана Тиролска
11. маја 1611

10. јануара 1616

Фридрих (1619–1620) 4. новембра 1619

4. новембра 1619

Фердинанд II (1619–1637) 29. јуна 1617

21. новембра 1627

Фердинанд III (1637–1657)
  • Елеонора Гонзага
24. новембра 1627

11. новембра 1656

Фердинанд IV 5. августа 1646
Леополд I (1657–1705) 14. новембра 1656
Карло VI (1711–1740) 5. септембра 1723

8. септембра 1723

Марија Терезија (1740–1780) 12. маја 1743
Леополд II (1790–1792) 6. септембра 1791

12. септембра 1791

Франц I (1792–1835) 9. августа 1792

11. августа 1792

Фердинанд I (1835–1848) 12. септембра 1836

12. септембра 1836

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Andrew Lawrence Roberts, From Good King Wenceslas to the Good Soldier Švejk: a dictionary of Czech Popular Culture, pg. 83, Central European University Press (2005), ISBN 963-7326-26-X
  2. ^ Brett Atkinson Lonely Planet Prague Encounter 2010 Page 50 "CURSE OF THE CZECH CROWN JEWELS In St Vitus Cathedral, on the southern side of .."
  3. ^ The royal orb and sceptre
  4. ^ Sayer, Derek (1998). The Coasts of Bohemia: A Czech HistoryНеопходна слободна регистрација. стр. 179. ISBN 0-691-05052-X. 
  5. ^ „28. 8. 1867: Převoz českých korunovačních klenotů” [28.8.1867: The transport of the Czech Crown Jewels]. Czech Radio (на језику: Czech). 28. 8. 2007. Приступљено 5. 2. 2014. 

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Чешки крунски драгуљи на Викимедијиној остави