Чешљугар

С Википедије, слободне енциклопедије

Чешљугар
Подврста C. c. britannica у Вигану у Великој Британији
Оглашавање мужјака, снимљено у Глостерширу у Енглеској
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Fringillidae
Род: Carduelis
Врста:
C. carduelis
Биномно име
Carduelis carduelis
Ареал carduelis групе подврста
  1 Лети
  2 Целе године

Ареал caniceps групе подврста

  3 Лети
  4 Целе године
Синоними

Fringilla carduelis Linnaeus, 1758

Чешљугар или штиглић (лат. Carduelis carduelis) мала је птица певачица из породице зеба. Због лепог изгледа и певања, људи га често држе у кавезима.

Опис[уреди | уреди извор]

Чешљугар

Чешљугар је дуг 12-13 цм са распоном крила од 21-25 цм и тежином од 14 до 19 грама. Полови су слични, са црвеним лицем, црно-белом главом, светлосмеђим леђима, белим стомаком са светлосмеђим боковима и прсима. Крила су црно-жута. Из близине се мужјаци могу разликовати по већој, тамнијој црвеној масци која се шири одмах иза ока. Код женки, црвена боја не допире до ока. Кљун боје слоноваче је дуг и шиљаст, а реп је рачваст. Чешљугари у фази размножавања имају бео кљун, са сивкастом или црнкастом тачком на врху. Азијска подврста има сиву главу иза црвеног лица, без црно-белих шара.[2][3]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Насељава Европу, север Африке, те западне и централне делове Азије. Из хладнијих крајева се зими сели на југ. Пренесен је у друге делове света.[4] Станиште су му отворени низијски предели, слабо пошумљени.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Храни се семењем чичка, чешљуговине и других биљака, али лови и инсекте које носи младунцима.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Јаја чешљугара

Гнезди се на листопадном дрвећу. Гнездо женка прави сама, а свијање гнезда траје око недељу дана. Оно се обично налази неколико метара изнад земље скривено иза лишћа и гранчица. Неколико дана након завршетка градње гнезда почиње полагање јаја, она дневно положи по једно јаје, а укупно их снесе од 4 до 6 јаја.[5] У току инкубације мужјак храни женку. Младунци се излегу након 11 до 14 дана. Након излегања, птиће хране оба родитеља, у почетку инсектима и семењем, а касније претежно семењем.[6]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Подврсте чешљугара се групишу у две групе подврста. Подврсте из carduelis групе подврста насељавају западни део ареала, одликује их црна круна; подврсте из caniceps групе подврста насељавају источни део ареала, одликује их сива глава.[7][8]

carduelis група подврста
  • C. c. britannica (Hartert, 1903) – Британска острва
  • C. c. parva Tschusi, 1901 – Макаронезија, Пиринејско полуострво, северозападна Африка
  • C. c. tschusii Arrigoni degli Oddi, 1902 – Корзика, Сардинија, Сицилија
  • C. c. carduelis (Linnaeus, 1758) – већи део европског континента, укључујући Скандинавију
  • C. c. balcanica Sachtleben, 1919 – Југоисточна Европа
  • C. c. brevirostris Zarudny, 1890 – Крим, северни Кавказ
  • C. c. colchica Koudashev, 1915 – Крим, северни Кавказ
  • C. c. volgensis Buturlin, 1906 – јужна Украјина, југозападна Русија и северозападни Казахстан
  • C. c. niediecki Reichenow, 1907 – југозападна Азија, североисточна Африка
  • C. c. frigoris Wolters, 1953 – Западни Сибир
caniceps група подврста
  • C. c. subulata (Gloger, 1833) – јужни Сибир
  • C. c. caniceps Vigors, 1831 – јужна Централна Азија
  • C. c. paropanisi Kollibay, 1910 – Афганистан до западних Хималаја и Тјен Шана
  • C. c. ultima Koelz, 1949 – јужни Иран

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2019). Carduelis carduelis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 24. 4. 2020. 
  2. ^ Clement, P., Harris, A., & Davis, J. (1993). Finches & Sparrows.
  3. ^ Svensson, L. (1992). Identification Guide to European Passerines.
  4. ^ Snow, D. W. & Perrins, C. M. (1998). The Birds of the Western Palearctic.
  5. ^ Newton 1972, стр. 37
  6. ^ Newton 1972, стр. 178
  7. ^ Gill, Frank; Donsker, David (ур.). „Finches, euphonias”. World Bird List Version 5.3. International Ornithologists' Union. Приступљено 23. 7. 2015. 
  8. ^ Clement, P. „European Goldfinch (Carduelis carduelis)”.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]