Чејени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чејени
Flag of Northern Cheyenne.svg
Застава Северних Чејена
Cheyenne-portraits.jpg
Портрети Чејена
Укупна популација
22.970
Северни 10.840
Јужни 12.130
Региони са значајном популацијом
САД (Монтана, Оклахома)
Језици
чејенски, енглески, знаковни језик преријских индијанаца
Религија
Традиционална племенска религија, црква америчких домородаца, хришћанство
Сродне етничке групе
Арапахо, Блекфут и остали алгонквински народи

Чејени су северноамерички домородачки народ који припада Алгонквинској породици народа. Говоре чејенским језиком који припада преријској групи алгонквинских језика. У време првог контакта са Европљанима средином 17. века били су насељени на територији данашање америчке државе Минесоте. Почетком 18. века напустили су то подручје и населили области западно од реке Мисисипи, на територији данашњих држава Северна Дакота и Јужна Дакота. Средином 19. века Американци су их протерали у резервате.

Северни Чејени данас живе на резервату у југоисточној Монтани. Племе је 2014. имало 10.840 припадника, од којих 4.939 живи на резервату. Приближно 91% становништва резервата Северних Чејена су амерички домороци, од којих су 72,8% Чејени. Нешто више од 25% становништва говори језиком који није енглески.[1]

Јужни Чејени данас заједно са Јужним Арапахоима живе на заједничком резервату у западној Оклахоми. Укупан број Јужних Чејена и Јужних Арапахоа је 12.130[2] Од тог броја око 8.000 их се 2003. изјашњавало као Чејени.[3]

Историја[уреди]

Резерват Северних Чејена

У време првог контакта са европљанима средином 17. века били су насељени на територији данашање америчке државе Минесоте. Где су се бавили земљорадњом. Узгајали су кукуруз, бундеву и пасуљ, а у мањим језерима и потоцима су сакупљали дивљи пиринач. Почетком 18. века напустили су то подручје и населили области западно од реке Мисисипи, на територији данашњих држава Северна Дакота и Јужна Дакота. У ово доба су почели да узгајају коње и лове бизоне. Након што су населили област око Блек Хилса у Јужној Дакоти и реке Паудер Ривер у Монтани, удружили су се са Арапахоима и потиснули су Кајове на јужне равнице. Касније су Чејене потиснули даље на запад Сијукси који су били бројнији. Средином 19. века Американци су их протерали у резервате.

Чејени су као народ настали уједињавањем два сродна племена Тсистсистас и Сутај. Након уједињења били су подељени на 10 група. Насељавали су област од јужног Колорада до Блек Хилса у Јужној Дакоти. Борили су се против својих традиционалних непријатеља Врана и касније против војске САД (1856–79). Око 1830. поделили су се на Северне и Јужне, део је одлучио да остане у близини Блек Хилса и то су Северни Чејени, док су остали одлучили да остану у близини реке Плат у централном Колораду и то су Јужни Чејени.

Првобитних 10 група[уреди]

Поглавице Чејена Мали Којот и Јутарња Звезда
  • Хевикснајпахис (или Евистстсинипа)
  • Хевахетанио (или Хевејтанео)
  • Масикота
  • Нотамиомесхиз (Омесхизо, Омасис)
  • Сутај (или Сатајо, Сотио, Сотаетанео)
  • Вотапио
  • Оевманехо (или Оивимана)
  • Хесеометанео (или Хисиометанио, Исиометаниу)
  • Октогана (или Октогона, Октогуна, Октина, Укотана)
  • Хонова (или Хејовоновахиз, Нестаменоо, Хејовонова, Хотнова)

Након поделе на Јужне и Северне Чејене, 7 група и делови 2 групе чинило је племе Јужни Чејени, док је 1 група и делови 2 групе чинило племе Северни Чејени.

Северни Чејени

  • Нотамиомесхиз (или Омесхизо, Омасис)
  • Северни Оевманехо (или Оивимана)
  • Северни Сутај (или Сатајо, Сотио, Сотаетанео)

Јужни Чејени

  • Хевикснајпахис (или Евистстсинипа)
  • Хевахетанио (или Хевејтанео)
  • Масикота
  • Вотапио
  • Хесеометанео (или Хисиометанио, Исиометаниу)
  • Октогана (или Октогона, Октогуна, Октина, Укотана)
  • Хонова (или Хејовоновахиз, Нестаменоо, Хејовонова, Хотнова)
  • Јужни Оевманехо (Оивимана)
  • Јужни Сутај (или Сатајо, Сотио, Сотаетанео)

Друштвено уређење[уреди]

Најзначајнији поглавица Чејена био је Чувар Стрела, следеће по значају било је веће четрдесетчетворице. Свака од 10 група давала је по 4 члана већа, а преостала 4 члана били су саветници чланова већа које су бирале групе.

Велики значај су имала ратна друштва. Она су створена да би се омогућило боље планирање вођења рата, спровођења закона и вршења обреда. Свако од ових друштава имало је своје ритуале, ношњу и свете објекте.

Традиционална чејенска преријска култура[уреди]

Мушкарци су ловили јашући коње, претежно бизоне, повремено су пљачкали суседне народе и водили борбе са њима.[4] Жене су од коже бизона правиле одећу и шаторе.[5] [6] Такође су скупљале корење, бобице и друго корисно биље.[7] Њихов начин живота је био активан и физички захтеван.[8]

Референце[уреди]

  1. „Cheyenne Tribe website”Northern Cheyenne Tribe website
  2. Oklahoma Indian Affairs. Oklahoma Indian Nations Pocket Pictorial Directory. 2008:7
  3. „Cheyenne, Southern.” Oklahoma History Center's Encyclopedia of Oklahoma History and Culture. Retrieved 3 July 2013.
  4. Grinnell, The Cheyenne Indians, Vol. 1, pp. 258–311
  5. Grinnell, The Cheyenne Indians, Vol. 2, pp. 1–57
  6. Grinnell, The Cheyenne Indians, Vol. 1, 209-246
  7. Grinnell, The Cheyenne Indians, Vol. 1, pp. 247–311
  8. Grinnell, The Cheyenne Indians, Vol. 1, pp. 63–71, 127-129, 247-311

Литература[уреди]

  • Grinnell, George Bird. The Cheyenne Indians: Their History and Ways of Life. New Haven, CT: Yale University Press, 1923. 2 volumes; trade paperback, reprints: The Cheyenne Indians, Vol. 1: History and Society, Bison Books, 1972. ISBN 978-0-8032-5771-9; The Cheyenne Indians, Vol. 2: War, Ceremonies, and Religion, Bison Books, 1972. ISBN 978-0-8032-5772-6.

Спољашње везе[уреди]