Чивава (пас)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чивава
Чивава
Алтернативно име
Земља порекла

 Мексико

Класификација
FCI: #218
AKC: кућни пси
Одгајивачки стандарди (Спољне повезнице)
Нотес

Чивава је најмања раса пса на свету.[1]

Порекло[уреди]

Порекло многих раса до дан данас није јасно утврђено, а тако је и са Чивавама о којима се помињу две теорије. По првој теорији, овај пас вуче порекло из Централне и Јужне Америке где су настали од локалних течичи паса, још у цивилизацији Толтеци. Када су Астеци освојили Толтеке, присвојили су њихове псе за које су веровали да имају мистичне исцелитељске моћи, да могу да виде будућност и да душе преминулих људи воде у подземни свет. Било је уобичајено да течичи пси буду жртвовани и спаљивани са покојником, а неретко су коришћени као извор хране и крзна. Друга теорија каже да су мале бездлаке псе из Кине у Мексико довели шпански трговци и да су укрштањем са локалним псима настале Чиваве. Без обзира на то која теорија је тачна, краткодлака чивава за коју ми данас знамо је откривена 1850. године у мексичкој држави Чивава по којој је раса и добила име.[2]

Раса је на изложбама почела да се приказује 1890. године, а званично је призната 1904. од стране Америчког кинолошког клуба. Дугодлака сорта је највероватније настала укрштањем са Пекинезерима. Популраност расе расте 30-их и 40-их година 20. века, а и данас је један од најчешћих кућних љубимаца.[2]

Карактеристике расе[уреди]

Изглед[уреди]

Чивава спада у мале односно патуљасте расе паса. Све боје длаке су дозвољене као и варијације, а најчешће је то смеђа, црвена, бела, чоколада, браон и црна нијанса. Посебно су интересантни туфнасти дезени. Стандард на изложбама је исти и за краткодлаке и за дугодлаке примерке. Нос им је кратак и шпицаст, углавном црне боје. Уши су велике и размакнуте и најчешће стоје под углом од 45°, сем када је пас на опрезу, тада су усправне. Тело је компактно, ваљкасто и поносног држања. Реп је умерено дугачак, увијен изнад леђа или са стране. Најмањи пас на свету по стандарду тежи између 1,5-3 кг, док висина у гребену није прецизно одређена. Пожељна висина је између 15-23 цм, мада има примерака који прерасту, али могу да учествују на изложбама под условом да немају више од 3 кг.[2]

Темперамент[уреди]

Чиваве су смели и самоуверени пси, често их пореде са теријерима. По природи су опрезни и сумњичави према странцима, па су одлични чувари домаћинства. Најчешће се везују само за једну особу и треба им доста времена да прихвате нове људе у свом окружењу. Потребна им је рана социјализација да касније не би испољиле негативно понашање. Што више људи, паса, призора, звукова и искустава то ће пас касније бити стабилнији. Не препоручују се породици са децом млађом од 8 година, јер лоше подносе грубље дечије игре и нису стрпљиве. Не слажу се најбоље са другим расама, мада уживају у друштву других чивава. Воле да имају место у стану резервисано само за њих. Често праве „јазбину“ у дну кревета или се увуку између јастука, ћебади или гардеробе тражећи мир и сигурност када желе да спавају и одмарају.[2]

Нега и здравље[уреди]

Упркос малој величини Чиваве су изненађујуће енергичне. Воле да трче по дворишту и да се играју. Свакодневна физичка активност, вежбе и обука се подразумевају. Уживају у дугим шетњама и трчању, али не знају кад је доста па је на власнику да одреди трајање игре, нарочито у врелим данима. Колико год да уживају напољу, чиваве су пси за стан. Дресура и основе послушности се препоручују, а најважније је да власник пса не посматра и не третира као играчку. И најмањи пас на свету мора да научи правила „чопора“ јер у супротном може постати размажен, непослушан, па чак и агресиван. Чиваву треба дресирати искључиво позитивним техникама уз помоћ хране, похвале и игре и видећете да ће убрзо научити све што желите.[2]

Нега длаке код краткодлаких примерака је минимална, а код дугодлаких неопходно је четкање 2-3 пута недељно. Чиваве немају честих здравствених проблема, али редовна вакцинација и превентивне посете ветеринару су потребне и побољшаће квалитет њиховог живота. Неке од болести које се могу испољити су хипогликемија (низак ниво шећера у крви), „суво око“, плућна стеноза или ишчешење колена.[2]

Животни век[уреди]

Животни век ове расе паса је између 15 и 18 година, а често живе и до 20, па тако спадају у групу раса са најдужим животним веком.[2]

Референце[уреди]