Пређи на садржај

Чингиз Ајтматов

С Википедије, слободне енциклопедије
Чингиз Ајтматов
Ајтматов у 2003. години
Лични подаци
Датум рођења(1928-12-12)12. децембар 1928.
Место рођењаШекер, Киргиска АССР, СССР
Датум смрти10. јун 2008.(2008-06-10) (79 год.)
Место смртиНирнберг, Немачка[1]
Потпис

Чингиз Ајтматов (кирг. Чыңгыз Айтматов, рус. Чинги́з Тореку́лович Айтма́тов; Шекер, Киргиска АССР, РСФСР, Совјетски Савез 12. децембар 1928 — Нирнберг, Немачка 10. јун 2008) био је киргијски писац који је стварао на руском и киргијском. Најпознатији је писац киргијске књижевности.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Родио се 12. децембра у Шекеру, планинском селу у Талаској области на северу Киргизије. Потиче из киргиског рода Шекер. У ,,Белешкама о себи" наводи свој родослов по мушкој линији: Торекул, Ајтмат, Кимбалди, Конџучок. Његов деда Ајтмат је био занатлија. Након што му је изгорела воденица, одлази из свог села на изградњу железничког тунела. То је омогућило његовом оцу Торекулу да се школује у граду Аулие-Ата. Његова мајка Нагима Хамзејевна Ајтматова је била Татарка. Обоје су били државни службеници у Шекеру. Имали су четворо деце од којих је Чингиз био најстарији. Године 1937. његов отац је оптужен за „грађански национализам” у Москви те је био ухапшен и погубљен 1938.[1]

Ајтматов је живео у време када је Киргизија, једна од најудаљенијих земаља Руског царства постајала република Совјетског савеза. У раном детињству је поред киргиског научио и руски а оба језика је сматрао матерњима. Школовао се у Шекеру. Радио је од малих ногу. Са четрнаест година, као најписменији у свом селу, постао је тајник сеоског совјета. Касније је радио као порезник, утоваривач, инжењерски помоћник и наставио са многим другим пословима.

Године 1948, почео је да студира на Одсеку за сточарство Киргишког пољопривредног института у Фрунзеу. По завршетку студија је три године радио као зоотехничар. Касније је прешао на студије књижевности на Књижевном институту Максима Горког у Москви, где је живео од 1956 до 1958. Две године је био главни уредник часописа ,,Књижевни Киргистан" а након тога пет година био дописник ,,Правде" из Киргизије. Његове прве две публикације су се појавиле 1952. на руском језику: „Новински д‌ечак Џиуио“ и „Ашим“. Његово прво дело објављено на киргиском је „Ак Жаан” (Бела киша, 1954), а познато дело „Џамиља” појавило се 1958. Године 1961, био је члан жирија 2. Московског међународног филмског фестивала.[3] Године 1971, он је био члан жирија на 7. Московском међународном филмском фестивалу.[4]

Године 1980. је објављен његов први роман И дуже од века траје дан; његов следећи значајан роман, Место лобање, објављен је 1987. И дуже од века траје дан и његова друга дела су преведени на српски и преко сто других језика.

Добитник је Аустријске државне награде за европску књижевност 1993. године. Био је киргистански амбасадор у Европској унији, НАТО-у, Унеску и земљама Бенелукса. Године 1994, био је члан жирија на 44. Берлинском међународном филмском фестивалу.[5] Године 2002, био је председник жирија на 24. Московском међународном филмском фестивалу.[6]

Ајтматов је доживео затајење бубрега и 16. маја 2008. примљен је у болницу у Нирнбергу, Немачка, где је 10. јуна 2008. умро од упале плућа у 79. години. Након његове смрти, Ајтматови посмртни остаци пренети су авионом у Киргистан, где је уз државне почасти сахрањен на гробљу Ата-Бејит, чије је оснивање сам помогао[7] и где је највероватније сахрањен његов отац,[8] у селу Кој-Таш, округ Аламудун, област Чуј, Киргистан.

Његова читуља у Њујорк Тајмсу га је окарактерисала као „комунистичког писца чији су романи и драме пре распада Совјетског Савеза давали глас народу удаљене совјетске републике Киргизије“ и додаје да је „касније постао дипломата, пријатељ и саветник совјетског вође Михаила Горбачова.“[9]

Рад

[уреди | уреди извор]
Ајтматов 2007. г

Чингиз Ајтматов припадао је послератном поколењу писаца. Његов рад пре Џамиље[10] није био значајан, неколико кратких прича и кратки роман под називом Лицем у лице. Али Џамиља је била та књига која је показала ауторов потенцијал. Гледано очима адолесцентног дечака, она прича о томе како се Џамила, сељанка, коју је рат раздвојио од мужа војника, заљубљује у војног инвалида који је остао у њиховом селу док сви раде на довозу и транспорту жита. усев. Ајтматовљева репрезентативна дела су и кратки романи Збогом, Гуљсари!,[11] Бела лађа, И дуже од века траје дан,[12] и Место лобање.

Ајтматов је 1963. године награђен Лењиновом наградом за Приче о планинама и степама (збирка која укључује Џамиљу, Првог учитеља и Збогом, Гуљсари!), а касније му је додељена Државна награда за Збогом, Гуљсари! Уметност Ајтматова величали су његови поштоваоци.[13] Чак су и критичари Ајтматова помињали висок квалитет његових романа.[14]

Главна дела

[уреди | уреди извор]

(на руском у заградама)

  • Тежак прелаз ("Трудная переправа", 1956)
  • Лицем у лице ("Лицом к лицу", 1957)
  • Џамиља ("Джамиля", 1958)
  • Први учитељ ("Первый учитель", 1962)
  • Приче степа и планина ("Повести гор и степей", 1963)
  • Збогом, Гуљсари! ("Прощай, Гульсары", 1966)
  • Бели пароброд ("Белый пароход", 1970)
  • Успон на Фуџи ("Восхождение на Фудзияму", 1973)
  • Пегави пас ("Пегий пес, бегущий краем моря", 1977)
  • Рани ждралови (Ранние журавли, 1979)
  • И дуже од века траје дан ("И дольше века длится день", 1980)
  • Губилиште ("Плаха", 1986)
  • Касандрин белег ("Тавро Кассандры", 1996)
  • Када падају горе ("Когда горы падают", 2006) Farewell Gul'sary. Hodder & Stoughton Ltd. 1970. ISBN 978-0-340-12864-0. 
  • White Steamship. Hodder & Stoughton Ltd. 1972. ISBN 978-0-340-15996-5. 
  • The White Ship (1st изд.). Crown Publishing Group. 1972-11. ISBN 978-0-517-50074-3.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ); (November 1972).
  • Tales of the Mountains and the Steppes. јун 1973. ISBN 978-0-8285-0937-4. . Firebird Pubns; Second Printing edition .
  • Ascent of Mount Fuji. Noonday Press. јун 1975. ISBN 978-0-374-51215-6.  .
  • Cranes Fly Early. јун 1983. ISBN 978-0-8285-2639-5. . Imported Pubn .
  • The Day Lasts More Than a Hundred Years. Indiana University Press. 1988. ISBN 978-0-253-20482-0. 
  • The Place of the Skull (1st изд.). март 1989. ISBN 978-0-8021-1000-8. . Grove Pr; .
  • The place of the skull: Novel. 2000. ISBN 978-5-7261-0062-3. . International Academy of Sciences, Industry, Education & Arts (USA).
  • Time to Speak. International Publishers. 1989. ISBN 978-0-7178-0669-0. (May 1989).
  • The time to speak out (Library of Russian and Soviet literary journalism). Progress Publishers. 1988. ISBN 978-5-01-000495-8. .
  • Mother Earth and Other Stories. Faber and Faber. 1990. ISBN 978-0-571-15237-7. 
  • Jamila. Telegram Books. 2008. ISBN 978-1-84659-032-0. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "„Kyrgyz writer, perestroika ally Aitmatov dies”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2018. ," Reuters UK, 10 June 2008
  2. ^ Peter Rollberg (2016). Historical Dictionary of Russian and Soviet Cinema. US: Rowman & Littlefield. стр. 35—36. ISBN 978-1442268425. 
  3. ^ „2nd Moscow International Film Festival (1961)”. MIFF. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2012. 
  4. ^ „7th Moscow International Film Festival (1971)”. MIFF. Архивирано из оригинала 2014-04-03. г. Приступљено 2012-12-22. 
  5. ^ „Berlinale: 1994 Juries”. berlinale.de. Приступљено 2011-06-09. 
  6. ^ „24th Moscow International Film Festival (2002)”. MIFF. Архивирано из оригинала 2013-03-28. г. Приступљено 2013-03-30. 
  7. ^ „KYRGYZSTAN: CHINGIZ AITMATOV, A MODERN HERO, DIES”. EurasiaNet. 2008-06-11. Архивирано из оригинала 2010-03-31. г. Приступљено 2009-07-26. 
  8. ^ „Chingiz Aitmatov's Lifelong Journey Toward Eternity”. Radio Free Europe, Radio Liberty. 2008-12-12. Приступљено 2009-07-26. 
  9. ^ Chingiz Aitmatov, Who Wrote of Life in U.S.S.R., Is Dead at 79 by Bruce Weber in The New York Times, 15 June 2008
  10. ^ Chingiz Aitmatov. Jamila. Translated by Fainna Glagoleva. Prepared for the Internet by Iraj Bashiri, 2002.
  11. ^ Chingiz Aitmatov. FAREWELL, GYULSARY! Translation into English by Progress Publishers, 1973
  12. ^ „The Day Lasts More than a Hundred Years by Chingiz Aitmatov”. Архивирано из оригинала 21. 08. 2007. г. Приступљено 05. 02. 2023. . book preview
  13. ^ Iraj Bashiri., The Art of Chingiz Aitmatov's Stories  (discussion of Aitmatov's characters)
  14. ^ S.V.Kallistratova. We were not silent. Open letter to writer Chingiz Aitmatov, 5 May 1988

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kolesnikoff, Nina (1999). Myth in the Works of Chingiz Aitmatov. Lanham, MD: University Press of America. 
  • Tumanov, Vladimir "„Mythic Cycles in Chingiz Aitmatov’s Spotted Dog Running Along the Seashore” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г.. ." Canadian Slavonic Papers 38 (1-2 March-June)1996: 135-154.
  • Boris Chlebnikov und Norbert Franz (1993). Cingiz Ajtmatov.. ISBN 978-3-88377-409-1.  München: Ed. Text und Kritik.
  • Irmtraud Gutschke (1986). Menschheitsfragen, Märchen, Mythen. Zum Schaffen Tschingis Aitmatows.. Mitteldeutscher Verlag. ISBN 978-3-354-00091-9.  Halle u. a.
  • Erika Haber (2003). The myth of the non-Russian. Iskander and Aitmatov's magical universe.. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-0531-3.  Lanham, Md. u. a.
  • Michael Martens (1998). Mein Lebensziel ist das Schaffen. Ein Gespräch zur Person und über die Zeit mit Tschingis Aitmatow.. ISBN 978-3-928788-26-7.  Winsen/Luhe u. a.: Boldt.
  • Robert Porter (1989). Four contemporary Russian writers.. ISBN 978-0-85496-246-4.  Oxford u. a.: Berg.
  • Казак В. Лексикон русской литературы XX века = Lexikon der russischen Literatur ab 1917 / [пер. с нем.]. — М.: РИК «Культура», — XVIII, 491, [1] с. — 5000 экз. —. 1996. ISBN 978-5-8334-0019-7..
  • Кто есть кто в мировой политике / Отв. ред. Л. П. Кравченко. — М.: Политиздат, 1990. — стр. 5.
  • Исонов А., Психологизм современной прозы: На материале творчества Чингиза Айтматова, А.- А,, 1985.
  • Рыскулова Ж., Восприятие творчества Чингиза Айтматова в англоязычных странах, Фрунзе, 1987.
  • Гачев Г. Д., Чингиз Айтматов: В свете мировой культуры, Фрунзе, 1989.
  • Айтматов, Чингиз Торекулович // Казахстан. Национальная энциклопедия. — Алматы: «Қазақ энциклопедиясы», — Т. I. —. 2004. ISBN 978-9965-9389-9-3..

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чингиз_Ајтматов&oldid=31683098”