Читалиште (Бугарска)

С Википедије, слободне енциклопедије
Читалиште
Bojurishte Culture Home.JPG
Читалиште у граду Божуриште
Светска баштина Унеска
Званично имеШиталиште (Читалище)
МестоБугарска Уреди на Википодацима
КритеријумНематеријално културно наслеђе: 
Референца969
Упис2017. (12. седница)
Веб-сајтhttps://ich.unesco.org/en/BSP/bulgarian-chitalishte-community-cultural-centre-practical-experience-in-safeguarding-the-vitality-of-the-intangible-cultural-heritage-00969

Читалиште (буг. читалище, у дословном преводу читаоница) је уметничка институција типична за Бугарску. Ова институција је истовремено библиотека, позориште, школа језика, музичка школа, место за необавезне разговоре и клуб.

Бугарско читалиште је 2017 године уврштено на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Прва читалишта у Бугарској појавила су се 1856. године у местима Свиштов, Лом и Шумен. Нека од њих су током деведесетих година 20. века претворена у биоскопе, клубове пензионера и партија. Читалишта у Бугарској чувају традицију обичаја и животних навика Бугара. Потпомаже образовање, ширење културе и развој уметности. Кроз епохе се мењало, али је ипак сачувало своју изворну аутентичност. Читалишта се појављују у добу бугарског препорода и буђења националне свести. Тада се, уз финансијску подршку образованих и богатијих Бугара, ствара више од 130 читалишта. Интересантно је да је револуционар Васил Левски користио развијену мрежу читалишта да би подстицао револуционарне активности. После ослобођења становништво обнавља у селима и градовима читалишта, али и ствара нова.[2]

Хронологија[уреди | уреди извор]

  • Године 1911, основан је Централни читалишни савез.
  • Године 1923, назив му се мања у Врховни читалишни савез.
  • Године 1950, постаје Савез народних читалишта у Бугарској.
  • Године 1954, престаје са радом.
  • Године 1990, маја месеца, се обнавља Савез народних читалишта и региструје се по закону о лицима и породици 12. априла 1991. године.[3]

Мрежа читалишта[уреди | уреди извор]

Данас је у Бугарској активно преко 3 000 народних читалишта која су јавне установе и обављају јавну, културну и образовну функцију.[2][4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bulgarian Chitalishte (Community Cultural Centre): practical experience in safeguarding the vitality of the Intangible Cultural Heritage”. UNESCO. Приступљено 22. 5. 2021. 
  2. ^ а б Александрова, Красимира (2016). „Јавне библиотеке у Бугарској” (PDF). Читалиште. 28: 51—56. Приступљено 26. 1. 2019. [мртва веза]
  3. ^ „Закон за народните читалища”. Закони у Бугарској. Приступљено 26. 1. 2019. 
  4. ^ „Бугарско библиотечко-информационо друштво”. Званичан веб сајт. Приступљено 26. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]