Читуља за Ескобара

С Википедије, слободне енциклопедије
Читуља за Ескобара
Čitulja za Eskobara.jpg
ДВД омот
Изворни насловЧитуља за Ескобара
Жанркомедија, криминални
РежијаМилорад Милинковић
СценариоМилорад Милинковић
Главне улогеВојин Ћетковић, Тамара Гарбајс, Зијах Соколовић
Издавачка кућаPFI Studios
Година2008.
Трајање100 минута
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Зарада65,3 милиона динара
IMDb веза

Читуља за Ескобара је српски филм из 2008. године. Режирао га је Милорад Милинковић, који је написао и сценарио.[1][2]

Филм је премијерно приказан 13. марта 2008. године.[1]

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

"Читуља за Ескобара" на духовит начин кроз врло комичну ситуацију описује српски криминални миље, подземље чији су чланови махом тешки примитивци, једва школовани људи са оружјем у руци и псовкама на уснама, међусобно повезани злочинима, но нека пријатељства датирају још од школских клупа.[2]

Ганди је криминалац, од детињства предодређен за негативца. Он упознаје Лелу, загонетну девојку, у коју се заљубљује. Истог дана када Ганди убија криминалца кога зову Српски Ескобар, два наркофила и нерадника, Деки и Баки, дају читуљу правом Ескобару. Полиција почиње истрагу, ситуација се компликује и обрће у невероватном смеру.[1]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Војин Ћетковић Ганди
Тамара Гарбајс Лела
Зијах Соколовић Анђео
Борис Миливојевић Деки
Милош Самолов Баки
Јелисавета Саблић жена
Борис Комненић министар
Марко Живић Киле
Ненад Јездић отац
Тамара Крцуновић мајка
Рене Биторајац Милета
Младен Нелевић инспектор Савић
Љубинка Кларић Бојана
Никола Симић чика Стева
Катарина Марковић службеница
Дејан Тончић Иванчевић
Душан Радовић Лелин отац
Тања Пјевац Лелина мајка
Татјана Бељакова Лелина баба
Ђорђе Марковић Лаза
Биљана Мишић спонзоруша

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Читуља за Ескобара”. Филмски центар Србије. Приступљено 31. 1. 2021. 
  2. ^ а б „Читуља за Ескобара”. Мој Тв. Приступљено 31. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]