Човек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Човек[1]
Временски распон:
0.195—0 Ma
Плеистоцен — данас
Human.svg
Слика мушкарца и жене на оплати летилице у склопу мисије Пионiр 11
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Породица: Hominidae
Род: Homo
Врста: H. sapiens
Триномијална номенклатура
Homo sapiens
Linnaeus, 1758.
Подврсте

Homo sapiens idaltu White et al., 2003

Homo sapiens sapiens

Habitat-homo-sapiens.svg
Ареал распрострањења
Синоними

Човек (Homo sapiens, првенствено подврста Homo sapiens sapiens), живо биће које има високо развијен мозак способан за апстрактно размишљање, говор, решавање проблема, интроспекцију и сл. Данашњи човек развио се пре око 200.000 година на простору Африке.[3] Људска популација је у 2011. години премашила број од 7 милијарди становника.[4] Човек је мисаоно биће (може закључивати, цртати, размишљати), друштвено биће (живи у друштву), духовно биће (разликује добро од зла) и природно биће (дио је живе природе). Сви људи заједно називају се човечанство или људски род.[5][6]

Модерни људи су једини преостали чланови хомининског клада, гране великих човеколиких мајмуна карактерисаних усправним држањем и бипедалном локомоцијом, спретношћу руку и знатном употребом оруђа, и генералним трендом ка већим, комплекснијим мозговима и друштвима.[7][8] Рани хоминиди, као што су аустралопитецини чији мозгови и анатомија су у многим погледима сличнији нечовеколиким мајмунима, се ређе сматрају и називају „људским“ него хоминидима из генуса Homo.[9] Неки од каснијих који су користили ватру, су заузимали већи део Евроазије, и од њих је постао[10][11] анатомски модеран Homo sapiens у Африци пре око 200.000 година. Постоји евиденција да су они почели да испољавају бихевиорални модернитет пре око 50.000 година, и да су мигрирали у сукцесивним таласима да би заузели[12] све сем најмањих, најсувљих, и најхладнијих предела. У задњих 100 година, та тенденција је даље проширена у облику перманентно насељених база у Антарктику, нафтних платформи, и орбитовања Земље. Ширење људи и њихове велике и растуће популације је имало дубок импакт на велике области животне средине и милионе природних врста широм света. Предности које обухватају тај еволуциони успех обухватају њихов релативно велики мозак са посебно добро развијеним неокортексом, префронталним кортексом и темпоралним режњевима, који омогућавају високе нивое апстрактног размишљања, језика, решавања проблема, друштвености, и културе путем друштвеног учења. Људи користе алате у далеко већој мери од било које друге врсте, и једина су постојећа врста која рукује ватром и кува своју храну, као што су и једина постојећа врста која се облачи и креира и користи бројне друге технологије и уметности.

Људи су јединствено адаптирани у коришћењу система симболичне комуникације, као што је језик и уметност за самоизражавање, размену идеја, и организацију. Људи креирају комплексне друштвене структуре састављене од многих сарађујућих и конкурентских група, од фамилија и мрежа сродстава до држава. Социјалне интеракције између људи су успоставиле екстремно широку разноврсност вредности,[13] друштвених норми, и ритуала, који заједно формирају базу људског друштва. Људска жеља да схвати и утиче на животну средину, и да објасни и манипулише феноменима, је била фондација за развој науке, филозофије, митологизе, и религије. Научним истраживањем људи се баве антропологија.

Људи су почели да се баве седентарном пољопривредом пре око 12.000 година, припитомљавајући биљке и животиње, чиме су омогућили развој цивилизација. Људи су накнадно успоставили разне форме влада, религија, и култура широм света, уједињујући се унутар региона, што је довело до развоја држава и царстава. Брз напредак научног и медицинског разумевања у 19. и 20. веку је довео до развоја техонологија на бази погониских горива и побољшања здравља, узрокујући експоненцијални раст људске популације. До 2014. глобална људска популација је по процени била око 7,2 милијарди.[14][15]

Животни циклус[уреди]

Пренатални развој[уреди]

Да би настало ново људско биће потребан је сполни однос између мушкарца и жене, а у новије време могућ је настанак и путем вештачке оплодње. До зачећа долази спајањем сперматозоида и јајне ћелије у телу мајке. Настаје оплођено јаје које има 46 хромозома (23 од оца и 23 од мајке). Прва људска ћелија садржи сложен генетски нацрт сваке појединости попут пола, висине, боје коже итд. На ДНК-а записане су све потребне генетске информације за даљни развој. Њих има, толико колико би стало података у пет сетова Енциклопæдије Британнице. Јако много података записано је у јако минијатурном облику. Када би се на једно место сакупили сви генетски подаци с ДНК-а 5 милијарди људи, били би величине само две таблете.[16] Постепеним развојем од прве ћелије настаје ембрион, а након три месеца прераста у људски плод или фетус.

Од рођења до старости[уреди]

Жена рађа дете након обично девет месеци трудноће, мада је могуће и превремено рађање у седмом или осмом месецу, међутим то је раздобље ризично за дететов живот јер му нису још потпуно развијени респираторни органи. Дететова плућа се развијају у 8. месецу трудноће, па ако се дете тад роди, обично дође до компликација, док ако се роди у 7. месецу, дете иде у инкубатор и плућа се развијају без шока и прекида.

Због спонтаног или намерног побачаја, трудноћа се може прекинути. Рађање је процес зависан од величине детета и његове способности прилагођавања на породни канал за време спуштања, те о снази и правилности трудова, о отпору карлице и меких ткива дна карлице. Новорођенче је обично тешко 3-4 килограма и високо 50-60 центиметара.

Након прве године живота, новорођенче прелази у раздобље детињства. Рано детињство траје до 6. године живота, средње дјетињство до 9. године живота, а касно детињство до 12. године живота. Детињство је време почетка школовања.

За време пубертета долази до телесног, полног, психичког и других облика сазревања. Код девојчица догађа се прва менструација и овулација. Развијају се полни органи код оба пола. Адолесценција је раздобље након пубертета, током којег долази до даљњег развоја личности, осамостаљивања и сазревања. Раст тела углавном траје до 30. године, а полна зрелост досеже се од 12. до 15. године живота (пубертет).

У зрелом раздобљу живота, човек се остварује на пословном и породичном плану. Здрав и добро ухрањен човек у просеку доживи 70-80 година. Доказано је да максимални животни век износи 120 година.[17] Смрт је престанак биолошких функција. Висина већине одраслих људи износи између 150 и 200 центиметара, а тежина између 50 и 90 килограма. Једна од врло битних особина човека је усправан ход.

Биологија[уреди]

Основна анатомска својства жене и мушкарца. На овим моделима је телесна длака и длака са лица мушкараца уклоњена и коса је скраћена. Женски модел има црвени лак за нокте на њеним ноктима ногу и носи прстен.
Витрувијев човек, Леонардо да Винчијева слика која се често користи као симбол есенцијалне симетрије људског тела, и по аналогији целекопног свемира.

Већина аспеката људске физиологије је блиско хомологна кореспондирајућим аспектима животињске физиологије. Људско тело се састоји од ногу, торза, руку, врата, и главе. Одрасло људско тело се састоји од 100 билиона (1014) ћелија. Најчешће дефинисани телесни системи код људи су нервни, кардиоваскуларни, циркулаторни, дигестивни, ендокрини, имунски, покровни, лимфни, мускоскелетални, репродуктивни, респираторни, и уринарни систем.[18][19]

Људи, попут већине других човеколиких мајмуна, немају ектерне репове, имају неколико система крвних типова, имају одвојене палчеве, и сексуално су диморфни. Релативно мале анатомске разлике између људи и шимпанзи су резултат људског бипедализма. Консеквентно, људи су спорији на краћим растојањима, али су међу најбољим тркачима на дуге стазе у животињском царству.[20][21] Људска тања телесна длака и продуктивније знојне жлезде помажу у избегавању топлотног удара при трчању на дуге стазе.[22]

Консеквенца бипедализма је да људске жене имају уже порођајне канале. Конструкција људске карлице и прстију ногу се разликује од других примата. Негативни аспекат тих предности данашњег људског пелвиса је да је порођај тежи и опаснији него код већине друигх сисара, посебно имајући у виду већу главу људских беба у поређењу са другим приматима. То значи да се људске бебе морају окренути при пролазу кроз порођајни канал, до чега не долази код других примата, и то чини људе једином врстом чијим женкама је неопходна помоћ при порођају ради смањивања ризика. Делимично еволуционо решење је да се људски фетуси рађају мање развијени и да су рањивији. Бебе шимпанзи су когнитивно развијеније од људских до узраста од шест месеци, кад брз развој синапси људског мозга превазилази шимпанзе. Још једна разлика између жена и женки шимпанзи је да жене пролазе кроз менопаузу и постају неплодне деценијама пре краја њиховог живота. Све друге врсте човеколиких мајмуна могу да рађају до краја живота. Менопауза се вероватно развила јер је пружала еволуциону предност (дуже време бриге) за младе сроднике.[21]

Анатомија[уреди]

Главни чланак: Анатомија човека

Људско тело састоји се од главе, удова и трупа. Они се састоје од органа и различитих ткива. Допуњују се чинећи људски организам. Кости и мишићи (који помоћу антагонистичког стезања и опуштања покрећу кости) човјеку омогућују кретање. Главни дио човјекова костура чини кичма, која повезује кости удова, главе и трупа.

Људи се међусобно разликују по физичком изгледу и карактерним особинама.

Физиологија[уреди]

Елементи у људском телу
код особе тежине 60 kg
Елемент Тежина[23] Постотак атома[23]
Кисеоник 38.8 kg 25.5%
Угљеник 10.9 kg 9.5%
Водоник 6.0 kg 63.0%
Азот 1.9 kg 1.4%
Остали 2.4 kg 0.6%
Главни чланак: Физиологија човека

Физиологија је наука о механичким, физичким и биохемијским функцијама људи. Физиологија се фокусира на органе и ткива. Проматра тело као групу система с међусобном интеракцијом, сваки с властитом комбинацијом функција и сврхом. Физиологија човека блиска је физиологији животиња па је много спознаја добијено експериментима на животињама. Анатомија и физиологија уско су повезана подручја: анатомија, истражује облике, а физиологија проучава функције, уче се заједно као део медицинског курикулума. Многе физиолошке променљиве (као ниво глукозе у крви, телесна температура, pH крви итд.) морају се одржавати у уским границама како би се одржало здравље. Превладавајућа тема физиологије је хомеостаза, одржавање стабилног унутрашњег окружења упркос вањским флактуацијама. Примарна функција многих органских система јест одржавање хомеостазе. На пример, мокраћни систем помаже контролирању количине воде у организму као и одржавање pH вредности крви и различитих отпадних продуката, а крвоточни систем осигурава ткивима сталну опскрбу кисеоником и храњивим материјама и уклања штетне продукте.

Проучавање промене физиолошких процеса у болести је патофизиологија.

Физичке особине[уреди]

Подаци за просечног човјека:

Човјек има пол, па је или жена или мушкарац. За формирање детета је потребан полни однос између жене и мушкарца. Жена рађа дете након девет месеци трудноће. Новорођенче је тешко 3-4 килограма и високо 50-60 центиметара. Човек расте до 18-21. године, а полну зрелост досеже око 12-15. године (пубертет). Здрав и добро прехрањен човек у просеку доживи 70-80 година. Одрастао човек је висок између 1,5 и 2 метра, а тежи између 50 и 90 килограма.

Еволуцијски развој човека[уреди]

Миграција човека (п. н. е.)
Албрехт Дирер, Адам и Ева
Анатомски човек

Данас је прихваћена теорија еволуције, која каже да се човјек развио из примата.

Раширен је и поглед на његов развој креационизам, псеудонаучна-теолошка теорија по којој је човек створен са сврхом. Како се једна теорија бави начином, а друга узроком човјековог настанка оне се, на први поглед, нужно не искључују.

Људска врста настала је пре 3,5 милијуна година у источној Африци. Модерни човек настао је пре 400.000 година. Данас на Земљи живи више од 7 милијарди људи. Научници су прорачуном добили податак да је на Земљи до сада укупно живело око 106 милијарди 400 милијуна људи (бројем 106.400.000.000).[24]

Већина живи у Азији (61,3%). Затим следе обе Америке (Јужна Америка има 5,6%, а Северна 7,7% светског становништва), Африка (13%) и Европа (11,9%) и Океанија (0,5%).[25] Чак 2,5 милијарди људи живи у градовима. Некад је људски животни простор зависио од воде, животиња и обрадиве земље. Због развоја трговине, данас људи живе практично по целој планети. Једини људима стално ненасељени континент је Антарктик.

Човек прикупља информације кроз пет чула:

Општа група Уједињених народа прогласила је 1948. године Општу декларацију о правима човека, а 1989. године Конвенцију о правима детета.

Биолошки аспект[уреди]

Биолошки, човек се класификује као врста homo sapiens (на латинском, "мудри човек" или "мислећи човек"), из рода homo (на латинском, "човек"); Homo sapiens је двоноги примат из натпородице Хоминоидеа, у коју спадају остали човеколики мајмуни: чимпанзе, гориле, орангутани и гибони. Од осталих примата их издвајају:

  1. Y-обликоване главне бразде на површини кутњака,
  2. безрепост, и
  • положај раменског (лопатичног) појаса (леђни, а не бочни).[26][27]

Човек има усправно тело, које му ослобађа горње удове за баратање предметима, и веома развијени мозак, који је у стању да врши апстрактно мишљење, говор, језик и интроспекцију. Чини се да се двоножно кретање еволуцијски развило пре енцефализације, тј. развоја великог мозга. Истраживање о пореклу двоногог хода и његове улоге у еволуцији људског мозга је још увијек у току.

  • Дивергенција ДНК секвенци човека и осталих хоминида (%)
Показатељ Човек — Чимпанза Човек — Горила Човек — Орангутан
Alu елементи 2
Некодирајуће секвенце хромозома Y 1.68 ± 0.19 2.33 ± 0.2 5.63 ± 0.35
Аутозомни псеудогени 1.64 ± 0.10 1.87 ± 0.11
Pseudogeni хромозома X 1.47 ± 0.17
Аутозомне некодирајуће секвенце 1.24 ± 0.07 1.62 ± 0.08 3.08 ± 0.11
Гени Кs 1.11 1.48 2.98
Интрони 0.93 ± 0.08 1.23 ± 0.09
Xq13.3 0.92 ± 0.10 1.42 ± 0.12 3.00 ± 0.18
Субтотал X хромозома 1.16 ± 0.07 1.47 ± 0.08
Гени Кa 0.8 0.93 1.96

Социолошки аспект[уреди]

Социолошки, човек је суштински друштвено биће, као и већина примата. Људска бића стварају сложене друштвене структуре које сачињавају сарадничке (кооперативне) или такмичарске (компетитивне) групе. У ове спадају групе у распону од нације и државе па све до породице.

Статистика људског друштва
Укупан број људи 6.861.000.000[28] (august 2010)
Густина становништва 12,7 ст./km2 на укупној површини Земље
43,6 ст./km2 на копну
Највеће агломерације Токио, Мумбај, Сеул, Делхи, Мексико Сити, Истанбул, Њујорк Сити, Лагос, Јакарта, Сао Пауло, Осака, Шангај, Манила, Хонгконг-Шенџен, Лос Ангелес, Куала Лумпур, Колката, Техеран, Москва, Каиро, Чикаго, Буенос Аирес, Париз, Лондон, Тајпеј, Пекинг, Карачи, Дхака, Филаделфија, Рурска област, Торонто

Духовни, верски и културни аспект[уреди]

Духовно, верски и културно, људска бића стварају и обогаћују своје унутрашње и вањске свјетове путем трагања за разумијевањем, употребом и манипулисањем науке и технологије, религије и митологије, обичаја и ритуала, естетских и друштвених вредности и норми - једном речју, духовних и културних активности.

Наука[уреди]

Хуманистичке науке[уреди]

Хуманистичке науке су оне науке којима је предмет човек. То су:

  • Психологија - проучава човеков психички свет
  • Социологија - проучава човека у склопу заједнице и заједницу као вид људске организације
  • Антропологија - проучава човјека у најширем могућем контексту
  • Лингвистика - проучава људску вербалну комуникацију

Природне науке[уреди]

Неким природним наукама такође је предмет човек:

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Groves C. (2005). Wilson, D. E.; Reeder, D. M, ур. Mammal Species of the World (3rd изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. OCLC 62265494. ISBN 0-801-88221-4. 
  2. Global Mammal Assessment Team (2008). Homo sapiens. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 6. 4. 2014. 
  3. The Smithsonian Institution, Human Origins Program
  4. U.N. Says 7 Billion Now Share the World
  5. Goodman M, Tagle D, Fitch D, Bailey W, Czelusniak J, Koop B, Benson P, Slightom J (1990). „Primate evolution at the DNA level and a classification of hominoids”. J Mol Evol. 30 (3): 260—266. PMID 2109087. doi:10.1007/BF02099995. 
  6. „Hominidae Classification”. Animal Diversity Web @ UMich. Приступљено 9. 11. 2012. 
  7. Goodman M, Tagle D, Fitch D, Bailey W, Czelusniak J, Koop B, Benson P, Slightom J (1990). „Primate evolution at the DNA level and a classification of hominoids”. J Mol Evol. 30 (3): 260—266. PMID 2109087. doi:10.1007/BF02099995. 
  8. „Hominidae Classification”. Animal Diversity Web @ UMich. Приступљено 25. 09. 2006. 
  9. Ian, Tattersall; Jeffrey, Schwartz (2009). „Evolution of the Genus Homo”. Annual Review of Earth and Planetary Sciences. 37: 67—92. doi:10.1146/annurev.earth.031208.100202. 
  10. Antón Susan C.; Swisher Carl C., III (2004). „Early Dispersals of homo from Africa”. Annual Review of Anthropology. 33: 271—296. doi:10.1146/annurev.anthro.33.070203.144024. 
  11. Erik, Trinkaus (2005). „Early Modern Humans”. Annual Review of Anthropology. 34: 207—30. doi:10.1146/annurev.anthro.34.030905.154913. 
  12. McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ур.: Michael Ruse; Joseph Travis. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 265. ISBN 978-0-674-03175-3. 
  13. Marshall T. Poe A History of Communications: Media and Society from the Evolution of Speech to the Internet. Cambridge: Cambridge University Press. 2011. ISBN 9780521179447.
  14. „World Population Clock”. Census.gov. United States Census Bureau, Population Division. Приступљено 15. 09. 2012. 
  15. Roberts, Sam (31. 10. 2011). „U.N. Reports 7 Billion Humans, but Others Don’t Count on It”. The New York Times. Приступљено 07. 11. 2011. 
  16. Jerome LeJeune: Life Begins at Conception, Human Life Alliance of Minnesota, 1997.
  17. уредница Иванка Боровац, превели с енглеског језика: Младен Јурчић, Кристинка Метзгер, Ана Вујаклија и Мартина Батиница, Човек, наслов изворника: Human Dorling Kindersley Limited, nakladnik Zdravko Kafol,. ISBN 978-953-196-999-4.
  18. Roza, Greg (јануар 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1. 
  19. „Human Anatomy”. Inner Body. Приступљено 6. 1. 2013. 
  20. Parker-Pope, Tara (27. 10. 2009). „The Human Body Is Built for Distance”. The New York Times. 
  21. 21,0 21,1 O'Neil, Dennis. „Humans”. Primates. Palomar College. Приступљено 6. 1. 2013. 
  22. John, Brenman. „What is the role of sweating glands in balancing body temperature when running a marathon?”. Livestrong.com. Приступљено 6. 1. 2013. 
  23. 23,0 23,1 Burton, George (2000). Chemical Storylines. Heinemann. стр. 3. ISBN 978-0-435-63119-2. 
  24. Билтен, Астрономско друштво Андромеда, Капела 2005.
  25. уредник Јелка Јовановић, превели и прилагодили Звездана Шелмић, Оливера Терзић, Ира Ступар, Зденка Пескаревић, Фактопедија, изворни наслов Иллустратед Фацтопедиа Дорлинг Киндерслеy Лимитед, издавач Маријан Грошељ, издање на српском језику. ISBN 86-84213-03-3.
  26. Хаџиселимовић Р. .: Увод у теорију антропогенезе. Свјетлост, Сарајево. 1986. ISBN 9958-9344-2-6.
  27. Lambert (1989)
  28. Процена броја људи на свету

Литература[уреди]

  • Lambert, D. (1989). The Cambridge guide to prehistoric man. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521-33364 4. 
  • McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ур.: Michael Ruse; Joseph Travis. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 265. ISBN 978-0-674-03175-3. 
  • Freeman, Scott; Herron, Jon C. (2007). Evolutionary Analysis. Pearson Prentice Hall. стр. 757—761. ISBN 978-0-13-227584-2. 
  • McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ур.: Michael Ruse; Joseph Travis. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03175-3. 
  • Charles Darwin — Die Abstammung des Menschen, Schweizerbart, Stuttgart 1871 (erste deutsche Übersetzung des englischen Originaltextes), Fischer Taschenbuch, Frankfurt am Main. 2005. ISBN 3-596-50900-9.
  • Gerd Haeffner: Philosophische Anthropologie. Stuttgart, Berlin, Köln 2000.
  • Friedemann Schrenk: Die Frühzeit des Menschen. Der Weg zum Homo sapiens. C. H. Beck, 5., vollständig neubearbeitete und ergänzte Auflage, München 2008 (C.H.Beck Wissen). ISBN 978-3-406-57703-1
  • Christoph Wulf: Anthropologie. Geschichte, Kultur, Philosophie. Reinbek 2004.
  • Капица, Сергей Петрович Общая теория роста человечества: Сколько людей жило, живёт и будет жить на Земле. М.: Наука. 1999. ISBN 5-02-008299-6.
  • Desmond Morris, Le Singe nu, éditions du livre de poche, 1971.
  • Gerhard Bosinski, Homo sapiens, l’histoire des chasseurs du paléolithique supérieur en Europe (40000-10000 av. J.-C.), Paris, Éditions Errance, 1990, 281.
  • Jared Diamond, Le Troisième Chimpanzé, Gallimard 2000
  • Rolf Schäppi, La femme est le propre de l’homme, Odile Jacob, 2002.
  • Richard Dawkins, Le Gène égoïste, Odile Jacob, 2003.
  • Boyd et Silk. L'Aventure humaine, de la molécule à la culture. De Boeck, 2004, partie 1, chapitre 3,. стр. 68—72. ISBN 978-2-8041-4333-6. 

Спољашње везе[уреди]