Човеколики мајмуни

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hominoidea
Временски распон:
Miocene—Holocene
Orang Utan, Semenggok Forest Reserve, Sarawak, Borneo, Malaysia.JPG
Борнејски орангутан (Pongo pygmaeus)
Таксономија у
Царство: Животиња
Тип: Хордати
Класа: Сисари
Ред: Primate
Подред: Haplorhini
Парворед: Catarrhini
Натпородица: Ape
Gray, 1825.
Тип врсте
Homo sapiens
Linnaeus, 1758.
Породице

Chororapithecidae
Proconsulidae
Afropithecidae
Pliobatidae
Hylobatidae
Hominidae

Горила (Gorila occidental)

Човеколики мајмуни (лат. Hominoidea — Хоминоиди) су најближи сродници човека (лат. Homo sapiens — Хомо сапијенс).[1][2] По свом изгеду, високој интелигенцији и сложеном социјалном животу веома подсећају на људе.[3]

Подела[уреди]

Ова група обухвата две породице: мале човеколике мајмуне (лат. Hylobatidae) и велике човеколике мајмуне (лат. Hominidae). У групу човеколиких мајмуна убрајају се орангутани, гориле и шимпанзе.[3][4]

Станиште[уреди]

Човеколики мајмуни живе на подручју западне и средишње Африке, широм јужне и југоисточне Азије, а најчешће у тропским кишним шумама.[3]

Исхрана[уреди]

Углавном су биљоједи и хране се претежно плодовима,мада су неки и сваштоједи.[3]

Угроженост[уреди]

Угрожава их губитак станишта, лов и ловокрађа. Човеколике мајмуне лове због коже и лобања, као и за потребе зоолошких вртова и за трговину кућним љубимцима. Шимпанзе су некада често служиле као огледне животиње у биомедицинским истраживањима.[3]

Грађа[уреди]

Због скраћене кичме и релативно кратке и широке карлице, тежиште тела човеколиких мајмуна померено је надоле, што им олакшава усправно држање. Имају широки грудни кош, а дорзално постављене лопатице им омогућавају широк опсег покрета раменог зглоба. Горила, на пример, може да седи на тлу и да истовремено испружи руку у било ком смеру и дохвати одговарајућу грану. Човеколики мајмуни имају пљоснато лице, добро развијену вилицу, екстремитете прилагођене за прихватање предмета. Носни отвори су им смештени близу један другом и усмерени надоле.

Припадници групе човеколиких мајмуна спадају у животиње велике грађе. Орангутан је највећи арбореални сисар, док горила може бити тешка више од 200 килограма.[3]

Друштвене заједнице[уреди]

Припадници породице гибона живе у моногамним паровима. Своју територију у крошњама обележавају гласном песмом, при чему мужјак и женка певају различите делове мелодије. Одрастао младунац то покушава сам, певајући гласно, све док не пронађе партнерку која би му се придружила.

Орангутан је једини припадник породице човеколиких мајмуна који живи појединачно. Одрастао мужјак брани територију дубоким, резонантним оглашавањем и полаже право на сваку женку која која крочи на његову територију. Остали припадници живе у друштвеним групама јасно одређене структуре. Неки орангутани у северном делу Суматре сами израђују једноставно оруђе које користе при исхрани и лову..

Гориле живе у групама од 5 до 10 животиња (понекад и 30). Група се састоји од неколико женки и доминантног мужјака са сребрастим леђима, а понекад и још једног или два таква мужјака, који су синови или млађа браћа доминантног мужјака.

Шимпанзе живе у заједницама од 40 до 100 животиња. Мада у групи постоји доминантан мужјак и друштвена хијерархија, свака животиња у заједницу долази слободно и исто тако из ње одлази. Хране су у малим подгрупама, чији се састав свакодневно мења. Шимпанзе у западној Африци врло често лове, при чему мужјаци заједнички лове више животиња истовремено. Младе шимпанзе се уче обичајима заједнице и начину употребе оруђа опонашањем старијих животиња. Употребљавају једноставно оруђе које понекад сами израђују.[3]

Интелигенција[уреди]

Човеколики мајмуни су најинтелигентнији мајмуни. Истраживањем заробљених орангутана утврђено је да могу да реше веома сложене задатке, као што су састављање слагалица, употреба знаковног језика и препознавање симбола.

Међусобна нега[уреди]

Нега има важну улогу у заједницама човеколиких мајмуна, јер доприноси учвршћивању веза међу појединцима. На тај начин мужјаци обезбеђују подршку других животиња, за случај да њихов положај у групи буде доведен у питање.[3]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Groves C. (2005). Wilson, D. E.; Reeder, D. M, ур. Mammal Species of the World (3rd изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 178—184. OCLC 62265494. ISBN 0-801-88221-4. 
  2. M. Goodman; D. A. Tagle; D. H. Fitch; W. Bailey; J. Czelusniak; B. F. Koop; P. Benson; J. L. Slightom (1990). „Primate evolution at the DNA level and a classification of hominoids”. Journal of Molecular Evolution. 30 (3): 260—266. PMID 2109087. doi:10.1007/BF02099995. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Burnie, David; Don E. Wilson (2001). Animal. London: Dorling Kinderslay Limited. ISBN 0789477645. 
  4. Grehan, J.R. (2006). „Mona Lisa Smile: The morphological enigma of human and great ape evolution”. Anatomical Record. 289B (4): 139—157. doi:10.1002/ar.b.20107. 

Спољашње везе[уреди]