Чонградска жупанија (бивша)

За друге употребе, погледајте Чонград (вишезначна одредница).

Чонградска жупанија Comitatus Chongradiensis Csongrád vármegye Komitat Tschongrad
Грб
Положај жупаније
Географија
Континент		Европа
Регија		Средња Европа
Земља		Аустроугарска — Угарски део Монархије
Главни град		Сентеш
Површина		3.569 km²
Становништво		325.568 (1910) густина: 91,2 стан./km2
Друштво
Званични језици		латински, немачки, касније мађарски, говорни језик: српски
Религија		католицизам, православље
Владавина
Титула владара		Жупан
Оснивање		11. век / 17. век
Престанак		16. век / 1918.
Статус		Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
	Темишварски пашалук (Османско царство)	Чонградска жупанија (Мађарска Демократска Република)
Портал:Историја

Чонградска жупанија (лат. Comitatus Chongradiensis, мађ. Csongrád vármegye, нем. Komitat Tschongrad) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске између 17. и 20. века. Управно седиште жупаније био је град Сентеш (данас у саставу Мађарске).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Мађарске (највећи део) и Србије (сасвим мали део око Хоргоша).

Површина жупаније била је 3.569 km², а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Чонградска жупанија је имала 325.568 становника (густина 91,2 ст./km²).

Порекло назива

Чонградска жупанија носила је назив везан за "помађарену“ реч јужнословенског порекла Црни град или црна тврђава. Она је првобитно означавала град Чонград, који се и данас налази у овој области.

Природне одлике

Чонградска жупанија се налазила у средишњем делу Хабзбуршке Угарске.

Простор жупаније припадао је области је у средишњем делу Панонске низије. Природне границе жупанија је имала само на југоистоку, где су то биле реке Тиса и Мориш.

Већи део подручја некадашње жупаније био је плодно, равничарско тле јужне Паноније, само су на западу била пешчарна подручја (Телечка пешчара). Водотоци су били равничарски (Тиса, Мориш), спори и често са мочварним окружењем.

Историја

Овај чланак је део серије о историји Војводине
Историја Војводине
Праисторија и античко доба Старчевачка култура Ватинска култура Моришко-мокринска група Белегишка култура Дубовачко-жутобрдска група Босутска култура Панонија Доња Панонија Друга Панонија Панонска дијецеза Префектура Илирик
Средњи век Краљевина Гепида Византијска Панонија Куверова област у Срему Земље жупана Бута-ула и Бујле Војводство Салана Војводство Глада Војводство Ахтума Војводство Сермона Тема Сирмијум Сремска земља Горњи Срем Угрина Чака
16. век Српско царство Јована Ненада Сремско војводство Радослава Челника
Османски период Темишварски пашалук Сремски санџак Сегедински санџак Банатски устанак Лугошка и карансебешка бановина
Хабзбуршки период Војна крајина Тамишки Банат Потиски округ Великокикиндски диштрикт Српска Војводина Војводство Србија и Тамишки Банат Бачко-бодрошка жупанија Сремска жупанија Торонталска жупанија Тамишка жупанија
20. век Банатска република Банат, Бачка и Барања Српско-мађарска република Барања-Баја Сремска област Бачка област Београдска област Подунавска област Дунавска бановина Банат у Другом светском рату Војводина у Народноослободилачкој борби САП Војводина АП Војводина

Простор Бачке и Потисја ушао је у историјске белешке у античко доба. У раном средњем веку, овим подручјем су владали Хуни, Гепиди, Авари, Бугари и Моравски Словени. Средином средњег века ово је био погранични простор између Угарске и Византије. Угарска је овде у 11. веку образовала жупанију под данашњим називом. Потом је око век и по овај простор био у оквиру Отоманског царства. Османлије су укинуле дотадашњу жупанију и успоставиле Сегедински санџак и Темишварски пашалук на овом простору.

Мапа жупанија у Бачкој, Банату и Срему 1370. године

Хабзбуршко царство преотело је простор Чонградске жупаније од Османлија крајем 17. века. Одмах је успостављена некадашња Чонградска жупанија и прикључена је Хабзбуршкој Краљевини Угарској. Део овог простора укључен је у састав Војне границе. Простор жупаније првобитно је био слабо насељен, са заједницама Срба и Мађара, а постепено је насељен новим, претежно мађарским живљем, док су остале заједнице потиснуте асимилацијом. Укидањем једног дела војне границе, средином 18. века, то подручје се такође прикључује Чонградској жупанији.

На крају Првог светског рата, 1918. године, српска војска посела је Хоргош са околином (крајњи јужни део некадашње жупаније), који улази у састав Баната, Бачке и Барање, покрајине у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тријанонским споразумом из 1920. године потврђена је линија раздвајања као нова граница.

У међуратном раздобљу у оквиру Мађарске поново је успостављена жупанија Чонград, с тим што су њој прикључени остаци суседних жупанија, чија су некадашња подручја већином укључена у састав околних држава (Торонталска, Арадска, Чанадска).

Мапа жупанија у Бачкој, Банату и Срему 1881-1882. године

Становништво

По последњем аустроугарском попису из 1910. године на подручју жупаније живело је 325.568 становника.

Становништво према матерњем језику (Попис 1910.):

• Мађарски = 319.274 (98,07%),
• Немачки = 2.862 (0,87%),
• Српски = 1.235 (038%).

Етнички размештај: Мађари су били присутни у огромној већини у свим деловима жупаније. Малобројни немачки и српски житељи ове жупаније били су везани махом за Сегедин и непосредно окружење.

Управна подела

Почетком 20. века, управна подела Чонградске жупаније била је следећа:

Котари
Котар	Седиште
Извантиски срез	Кишкундорожма
Потиски срез	Миндсент
Чонградски срез	Чонград
Слободни краљевски градови
Сегедин
Вашархељ
Градови — срезови
Сентеш

Види још

• Чонград
• Жупанија Чонград

Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине:

• Бачко-бодрошка жупанија
• Сремска жупанија
• Тамишка жупанија
• Торонталска жупанија
• Карашко-северинска жупанија

Литература

• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска. 

Спољашње везе

• Историјске управне мапе Угарске од 1038. до 1920. године