Чуваркућа
Чуваркућа | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | S. tectorum
|
Биномно име | |
Sempervivum tectorum |
Чуваркућа (лат. Sempervivum tectorum) је вишегодишња зељаста биљка из истоименог рода (Sempervivum). Назив потиче од речи semper vivеre-стално жива, и речи tectorum-кров.[1]
Висока је од 10 до 30 cm, листови су розетасти, црепасти и при врху црвени. На врху стабљике су звездасти цветови црвене боје, код неких подврста и црвено-љубичасте или жуте.
Чуваркућа расте на стенама, зидовима, крововима и лако се одржава. Постоји веровање да чува од грома, болести и вештица.
Чуваркућа садржи танин, слуз, смолу, калцијум малат, масно уље, мрављу и јабучку киселину.
Народна имена чуваркуће су још и пазикућа, ваздажива, дивље смиље, жедњак.
Опис
[уреди | уреди извор]Чуваркућа припада сукулентама, садржи меснате листове пуне воде. Листови су ланцетасти и ушиљеног су врха.[1]Биљка цвета у периоду од јула до августа.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Врло отпорна биљка, захваљујући листовима пуним воде може преживети сушу. Веома лако се размножава, столонима самостално или се може развити нова биљка из листа, вегетативно.
Угроженост и заштита
[уреди | уреди извор]Неке врсте овог рода су заштићене од стране државе.
Лековита својства
[уреди | уреди извор]Употребљава се сок од ове биљке и то или из целе свеже биљке (Sempervivum tectori succus) или се употребљава само лист (Sempervivum tectori folium), код упале уха.
У медицини се употребљава као сок против опекотина, херпесa, чирева.
Тинктура од чуваркуће се користи као хомеопатски препарат против упале грла[2].
Постоји народна пословица: боље чуваркућа на кући него два пса пред кућом.
Слике
[уреди | уреди извор]-
Чуваркућа -
Sempervivum tectorum
-
Sempervivum tectorum
-
Sempervivum tectorum
-
Sempervivum tectorum
-
Sempervivum tectorum
-
Sempervivum tectorum
-
Sempervivum tectorum
-
Sempervivum tectorum
-
Sempervivum tectorum
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Čuvarkuća (Sempervivum tectorum)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-11-05. Приступљено 2019-08-17.
- ^ Д. Миловановић, Атлас лековитог биља, Београд, 1975.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Bionet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2010)
- Хербатека Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2008)