Чудесна судбина Амели Пулен

С Википедије, слободне енциклопедије
Чудесна судбина
Амели Пулен
Amelie poster.jpg
Филмски постер
Изворни насловLe Fabuleux Destin d'Amélie Poulain
Жанрфантазија, комедија-романтична, драма
РежијаЖан-Пјер Жене
СценариоГијом Лоран
ПродуцентЖан Марк Дешан
Клоди Осар
Главне улогеОдре Тоту
Матје Касовиц
Серж Мерлен
Рифус
Џамел Дебуз
МузикаЈан Тјерсан
Издавачка кућаUnion Générale Cinématographique (Фр.), Miramax (САД)
Година2001.
Трајање123 минута
ЗемљаФранцуска
Језикфранцуски
Буџет10 милиона долара
Зарада174,2 милиона долара
Веб-сајтwww.miramax.com/movie/amelie
IMDb веза

Чудесна судбина Амели Пулен или Чудесан живот Амели Пулен (франц. Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain или Amélie) француска је романтична комедија режисера Жан-Пјера Женеа у којој главну улогу игра Одре Тоту. Сценарио за филм, чија је радња смештена у деловима Монмартра, написали су Жене и Гијом Лоран.[1] Филм пружа интересантан и помало идеализован поглед на савремен начин живота у Паризу. Индивидуе свих ликова у филму долазе до изражаја, због разрађености њихових особина и свакодневних навика.

главна глумица Одре Тоту на Канском филмском фестивалу 1999. године
кафић „Две ветрењаче“ на Монмартру у Паризу, где је снимљен део филма

Филм је првобитно приказан у априлу 2001. године у Француској, Белгији и у швајцарском делу француског говорног подручја, уз неколико приказивања на различитим филмским фестивалима у свету.

Филм је добио укупно 27 међународних филмских награда и проглашен је за најбољи филм Европе, освојио је четири награде Цезар (укључујући награде Цезар за најбољи филм и најбољег режисера), две награде БАФТА (укључујући награду за оригинални сценарио), а био је номинован и за четири Оскара Америчке филмске академије.

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Радња филма прати причу о девојци Амели, која са својим схватањима правде покушава да усрећи и помогне људима око себе. Амели у детињству није имала прилику да осети близину и љубав родитеља и одмалена је почела да гради неки свој свет и живи у њему. Двадесет трогодишња Амели живи сама у стану у центру Париза и ради као конобарица у малом кафићу „Две ветрењаче“ на Монмартру.

Амели води једноставан живот, ужива у малим стварима које јој причињавају задовољство, као што је завлачење руке у џак семена, ломљење корице пудинга кашичицом, бацање каменчића у реку, посматрање лица људи у биоскопу... Дан смрти енглеске принцезе Дајане јој потпуно мења живот. Тога дана она иза зидне плочице у свом купатилу проналази стару металну кутију, „тајно благо“ са драгоценостима једног дечака, коју је он сакрио пре четрдесетак година. Амели одлучује да пронађе власника кутије и врати му је са мишљу: ако успе то да уради, усрећиће човека, а ако не - онда ништа. Успевши у томе, Амели одлучује да ће и убудуће чинити мале ствари људима око себе, како би их учинила срећним.

Предано, креативно и са уживањем, посвећујући се овој одлуци, Амели усрећује комшије, колеге, оца. Поставши „анђео чувар“ многима, изводећи компливане, али скривене поступке, она преобраћа токове живота људима око себе на позитивнију страну. И док запоставља размишљање о себи, стари човек, који се бави реконструкцијом уметничких дела, је надгледа, започињајући конверзацију с њом о његовим сликама. У даљој комуникацији, њих двоје ће често разговарати о карактеру једног лика са уметничке слике, ког ће старац, иако се то нигде у филму не помиње експлицитно, поистовећује са Амели.

Иако се заљубљује у мистериозног младића Нина, сакупљача исцепаних фотографија, Амели је превише стидљива да предузме нешто поводом тога. Судбина је доводи до тога да она проналази његов албум са фотографијама и кроз читав низ задатака она му га враћа, а касније и открива свој идентитет. Плашљиву девојку стари уметник охрабрује и она проналази своју љубав.[2][3]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Одре Тоту Амели Пулен
Матје Касовиц Нино Кенканпоа
Серж Мерлен Ремон Дифајел
Рифус Рафаел Пулен, Амелин отац
Јоланд Моро Мадлен Волас, саветник
Арти де Пенгерн Иполито, писац
Ирбен Канселије Колињон, продавац
Џамел Дбуз Лисјен
Доминик Пинон Жозеф
Изабел Нанти Жоржет
Морис Бенишу Бретодо
Андре Дусолије наратор

Музика[уреди | уреди извор]

Музику за филм компоновао је Јан Тјерсен.

Филмска критика[уреди | уреди извор]

Чудесна судбина Амели Пулен је добила пет звездица и прозвана је „једним од најбољих филмова године, поред филмова Сирано де Бержерак и Поштар, који може све надмашити“, од стране Алана Морисона из Empire Online-a.

Паул Татара из CNN Reviewer-a, описао је „Амели“ као филм разигране природе.

Негативну критику филм је добио од Сергеја Каганског из Les Inrockuptibles за нереалистичну и сликовиту визију француског друштва са пар етничких мањина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ 1001 филм који мораш да виш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 900. 
  2. ^ „Amélie – Чудесна судбина Амелије Пулен”. Какав филм. Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ „Чудесна судбина Амелије Пулен”. РТС. Приступљено 24. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]