Пређи на садржај

Чудо у 34. улици

С Википедије, слободне енциклопедије
Чудо у 34. улици
Филмски постер
Изворни насловMiracle on 34th Street
Жанрдрамедија
РежијаЏорџ Ситон
СценариоЏорџ Ситон
ПродуцентВилијам Перлберг
ПричаВалентајн Дејвис
Главне улоге
МузикаСирил Мокриџ
Директор
фотографије
  • Чарлс Кларк
  • Лојд Ахерн
МонтажаРоберт Симпсон
Дистрибутер20th Century Fox
Година1947.
Трајање96 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет630.000 долара
Зарада2,7 милиона долара[1]
IMDb веза

Чудо у 34. улици (енгл. Miracle on 34th Street) амерички је божићни хумористичко-драмски филм из 1947. године у режији и по сценарију Џорџа Ситона. Главне улоге тумаче Морин О’Хара, Џон Пејн, Натали Вуд и Едмунд Гвен. Радња се одвија између Дана захвалности и Божића у Њујорку, а фокусира се на Деда Мраза из робне куће који тврди да је прави Деда Мраз.

Добитник је три Оскара, а такође је и био номинован за Оскара за најбољи филм. Постао је један од најпознатијих божићних филмова. Године 2005. изабран је за чување у Националном филмском регистру САД од стране Конгресне библиотеке због „културног, историјског или естетског значаја”.[2]

Радња

[уреди | уреди извор]

Ујутру на дан параде за Дан захвалности коју приређује робна кућа Macy's, човек који глуми Деда Мраза је пијан. Старији човек по имену Крис Крингл огорчено се жали директорки манифестације, Дорис Вокер. Дорис убеђује Криса да он глуми Деда Мраза у паради. Парада доживљава велики успех, па је Крис потом ангажован да глуми Деда Мраза у њујоршкој робној кући Macy's у 34. улици.

Шеф одељења за играчке, господин Шелхамер, упућује Криса да купцима препоручује робу које има превише на лагеру. Међутим, Крис уместо тога једну жену упућује у другу продавницу, где може да пронађе тешко доступну ватрогасну локомотиву коју њен син жели. Импресионирана, та жена обавештава Шелхамера да ће постати верна муштерија робне куће.

Адвокат Фред Гејли, Дорисин комшија, води Дорисину ћерку Сузан да види Деда Мраза. Након што је чује како Крис говори холандски једној девојчици из Холандије, Сузан је задивљена. Дорис, која је васпитала Сузан да не верује у бајке, тражи од Криса да каже Сузан „истину”, али Крис инсистира да је он заиста Деда Мраз.

Забринута, Дорис одлучује да отпусти Криса, али Р. Х. Мејси, власник робне куће, обећава бонусе Дорис и Шелхамеру због позитивног публицитета који је Крис створио. Да би ублажио Дорисине сумње, Шелхамер предлаже да Гранвил Сојер, психолог њихове фирме, обави психолошку процену Криса. Након прегледа, Сојер тврди да је Крис опасан и да га треба сместити у психијатријску установу. По Сојеровом мишљењу, Крис ће временом показати „латентне манијачке склоности”. У међувремену, Сузан показује Крису фотографију своје куће из снова у једном часопису и каже му да је жели за Божић. Крис обећава да ће учинити све што може.

У мензи за запослене, млади радник Алфред каже Крису да га је Сојер убедио да је нестабилан само зато што воли да се облачи као Деда Мраз. Крис се суочава са Сојером и на крају га удара кишобраном по глави. Разјарени Сојер организује да Крис буде одведен у болницу Белвју. Преварен да сарађује и верујући да је и Дорис умешана у обману, Крис намерно лоше пролази психијатријски преглед и бива препоручен за трајно задржавање у установи. Ипак, Фред убеђује Криса да не одустане и пристаје да га заступа на суду.

На саслушању пред судијом Хенријем Харпером, окружни тужилац Томас Мара наводи Криса да изјави да је он Деда Мраз и затим закључује случај, тражећи од Харпера да пресуди да Деда Мраз не постоји. Насамо, Харперов политички саветник Чарли Халоран упозорава га да би таква одлука била катастрофална за његову предстојећу кампању за реизбор. Харпер купује време саслушавајући додатне доказе. Фред позива Мејсија као сведока и наводи га да призна да верује да Деда Мраз постоји, након чега он отпушта Сојера. Потом Фред позива Мариног малог сина, који сведочи да му је отац рекао да је Деда Мраз стваран. Мара признаје да је одбрана у праву, али затим захтева да Фред до следећег дана докаже да је Крис „једини и прави” Деда Мраз, на основу мишљења надлежног ауторитета.

У међувремену, Сузан пише Крису писмо да би га развеселила, које потписује и Дорис. Када један радник њујоршке поште који сортира пошиљке види Сузанино писмо, адресирано на Криса у њујоршком суду, он предлаже да се сва писма упућена Деда Мразу доставе Крису, како би се ослободио простор за складиштење. Када се суд поново састане, Фред бива обавештен о испоруци поште; он тврди да је пошта, као огранак савезне владе, признавањем и доставом писама признала да је Крис једини и прави Деда Мраз. Када судија захтева да види писма, поштански радници истоварају бројне џакове писама на Харперов сто. Харпер одбацује случај.

Крис позива Фреда, Дорис и Сузан на прославу Божића у своје тренутно пребивалиште, Бруксов меморијални дом за старе. Сузан губи веру у Криса када он призна да није успео да јој набави кућу коју је желела. Међутим, након што Крис предложи Фреду и Дорис другачију руту до куће како би избегли гужву, Сузан угледа своју кућу из снова са натписом „На продају” испред; одушевљена, утрчава у кућу. Фред сазнаје да је Дорис охрабрила Сузан да има веру и предлаже да купе кућу. Фред и Дорис затим унутра примећују један штап који изгледа баш као Крисов. Фред почиње да се пита да ли је Крис заиста Деда Мраз.

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Морин О’Хара Дорис Вокер
Џон Пејн Глен Гејли
Едмунд Гвен Крис Крингл
Џин Локхарт Хенри Харпер
Натали Вуд Сузан Вокер
Портер Хол Гранвил Сојер
Вилијам Фроули Чарли Холоран
Џером Кауан Томас Мара
Филип Тонге Џулијан Шелхамер

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чудо_у_34._улици&oldid=30640821”