Чулна ћелија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Чулна ћелија или рецептор прима информације (надражаје) из спољашње и унутрашње средине који се затим сензитивним неуронима преносе до одговарајућих центара нервног система. Многе изграђују чулне органе, попут коже и ока, док се добар део налази и у другим органима (крвним судовима, плућима, мишићима и др.).

Еволуционо се разликују два основна типа чулних ћелија: примарне и секундарне. Примарне чулне ћелије поред улоге примања надражаја обављају и њихово провођене, док су секундарне праве чулне ћелије пошто су изгубиле способност провођења надражаја.

Рецептори[уреди]

Улога рецептора је да стално бележе промене из спољашње и унутрашње средине, припремајући организам за реакцију. Дражи на које реагују чулне ћелије мобу бити различитог порекла. Зависно од врсте дражи активирају се различита чула: додира, бола, топлоте, хладноће, мириса, укуса, вида, слуха и равнотеже.

Рецептори за бол, топлоту, хладноћу и додир су распоређени на кожи.

  • Чуло додира је распоређено по целокупној у кози. Највише чулних ћелија се налази на уснама, врху језика и јагодицама прстију, а најмање на леђима.
  • Чуло за бол је састављено од финих завршетака осећајних нерва. Поред коже, налазе се и у костима, мишићима, унутрашњим органима и често упозоравају на неку болест и поремећај у организму. Бол је заштитни механизам организма.
  • Чуло за топлоту је смештено дубље у кожи, а највише рецептора има у образима и уснама.
  • Чуло за хладноћу се налази се испод саме површине коже. Највише рацептора има око струка, врху језика и на очним капцима , а најмање на табанима.

Спољашње везе[уреди]