Чуруг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чуруг
Ветрењача у Чуругу.jpg
чурушка ветрењача без крила
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Жабаљ
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 8166
 — густина 63/км2
Географске карактеристике
Координате 45°28′14″ СГШ; 20°04′10″ ИГД / 45.4705° СГШ; 20.0695° ИГД / 45.4705; 20.0695Координате: 45°28′14″ СГШ; 20°04′10″ ИГД / 45.4705° СГШ; 20.0695° ИГД / 45.4705; 20.0695
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 76 м
Површина 140,7 км2
Чуруг на мапи Србије
Чуруг
Чуруг
Остали подаци
Поштански број 21238
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Чуруг је насеље у Бачкој, у северном делу Шајкашке, у општини Жабаљ, на десној обали реке Тисе, на прузи Бечеј-Нови Сад. Према попису из 2011. има 8166 становника.

Овде се налазе Ветрењача у Чуругу, Српска православна црква Вазнесења Господњег у Чуругу и археолошко налазиште Чуруг - Стари Виногради.

Географија[уреди]

Чуруг се својим северним делом наслања на Стару Тису (Мртва Тиса), што му даје специфичну лепоту. Преко пута се налази Бисерно острво.

Историја[уреди]

Археолошка ископавања око Чуруга показују да су људи овде непрекинуто живели од неолита (Старчевачка култура).[1] Само име насеља се помиње први пут 1238. године. Око 1440. године припадао је као посед деспоту Ђурђу Бранковићу. За време Турака припадао је Тителској нахији. Од 1669. године припадао је војној граници и имао око 80 граничара- шајкаша.

Поред пољопривреде, становници Чуруга су се бавили занатством и трговином. Као велико село Чуруг је међу првима имао своју школу, која је према подацима почела са радом 1730. године.

Парк у центру Чуруга.

Прва православна црква у Чуругу саграђена је 1774. године (1849. године она је спаљена). Тек 1862. године подигнута је данашња црква, а иконостас је израдио сликар Ђорђе Крстић 1894. године. То је једна од најлепших српских цркава са највећим звоником на Балкану.

Чуруг је био и остао познат по ветрењачама. Данас је остала још једна „Рођина“ ветрењача (налази се на изласку из села према Бачком Градишту). После Првог светског рата Чуруг постаје део Краљевине СХС (Дунавска бановина). Пред почетак Другог светског рата Чуруг је имао око 10.000 становника (око 75% Срба, а од других националних заједница највише је било Мађара). Распадом Краљевине Југославије априла 1941. године, у Чуруг је ушла мађарска фашистичка војска. Окупаторска фашистичка војска уз сарадњу дела домаћих Мађара извршила је рацију за православни Божић 1942. године, када је у Чуругу побијено 893 људи (мушкараца, жена и деце), и бачено под лед Тисе.

Познати Чуружани[уреди]

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. Чуруг је имао 8882 становника (према попису из 1991. било је 8987 становника).

У насељу Чуруг живи 6846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,4 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 2831 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Становништво Чуруга у великој већини чине Срби, којих има око 92% (према попису из 2002. године)

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 7.928
1953. 8.466
1961. 9.469
1971. 9.336
1981. 9.231
1991. 8.987 8.749
2002. 8.882 9.249
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
8.200 92,32 %
Роми
  
284 3,19 %
Мађари
  
90 1,01 %
Југословени
  
54 0,60 %
Хрвати
  
46 0,51 %
Словаци
  
24 0,27 %
Македонци
  
11 0,12 %
Украјинци
  
7 0,07 %
Русини
  
7 0,07 %
Црногорци
  
6 0,06 %
Муслимани
  
5 0,05 %
Немци
  
4 0,04 %
Словенци
  
3 0,03 %
Руси
  
3 0,03 %
Албанци
  
2 0,02 %
Чеси
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Власи
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
непознато
  
35 0,39 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Трифуновић, Станко.„Давно нестале културе (праисторија)“, Археолошко налазиште Чуруг — Стари Виногради, Музеј Војводине, 2006.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]