Шабачка библиотека

Библиотека шабачка
	Зграда библиотеке
Оснивање	1847.
Локација	Шабац; Србија
Врста	матична библиотека
Веб-сајт	Званична презентација

Библиотека шабачка је матична установа за све библиотеке на подручју осам општина Мачванског округа. Осим редовне делатности, задужена је и за заштиту старе и ретке књиге. ^[1]

Данас је Библиотека смештена у згради Владичиног конака, који је саграђен 1854. године и представља један од најрепрезентативнијих објеката у граду. Користи простор од 1703 m² и има 31 радника, од којих 21 припада категорији стручних.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Читалиште шабачко почело је са радом 29. септембра 1847. године, по старом календару^[2]. Прва опредељена кућа за Читалиште, преко ћуприје лежећа, налазила се на Баиру, негде испред данашње Тржнице. Почетак рада обећавао је успех: уписује се 200 чланова, прота Јован Павловић из личне библиотеке дарује 52 књиге, др Антон Гродер 20 књига, а подарцима, са професорима Гимназије, епископом Мелентијем Марковићем и начелником Добросавом Здравковићем, у опремању Читалишта учествују и други угледни грађани Шапца.

1928, основана Шабачка народна књижница и читаоница (ШНКЧ), а потом је рад обновљен у децембру 1944. године.

Временски оквир од 1847. године, кад Читалиште шабачко почиње са радом 29. септембра у кафани Андре Нешића, до данашње Библиотеке шабачке у Владичанском двору, само је један у низу српског библиотекарства, са успонима и падовима, у више од 160 година трајања на нашим просторима, времена већ вековног. У том физичком и временском простору организационо смо били Читалиште, Читаоница, Књижница, Библиотека (окружна, општинска, матична). Овај просторни и временски оквир садржи свакодневна догађања, промене, настајања и нестајања (у Првом светском рату изгорео је сав библиотечки фонд заједно са својим склоништем - кафаном Јелен на Баиру).

У традицију и културу Библиотеке шабачке уграђени су напори људи чија имена чувамо: прота Јован Павловић, Дамјан Маринковић, Милорад Поповић Шапчанин, бројни шабачки професори, посебно Љуба Павловић и Жика Поповић, доктор Михаило Дуњић, добротвори, вољни и невољни: трговац Јоца Јовановић и Даница Грујић.