Шаблон:ИЧ-Лепа Радић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Вешање Лепе Радић

Лепа Радић (Гашница, код Босанске Градишке, 19. децембар 1925Босанска Крупа, 11. фебруар 1943) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Заједно са старијом сестром Даром одрасла је у селу Бистрици, где су завршиле основну школу. Средњу женску стручну школу завршила је у Босанској Градишки, а од краја школовања до почетка Другог светског рата живела је са родитељима у Гашници. Преко стрица Владете, након окупације Југославије 1941. се укључила у припреме оружаног устанка на Козари. У лето 1941. четворо чланова њене породице — отац Свето, стричеви Војо и Владета и стрина Јованка — отишли су у партизане. Заједно са преосталим члановима породице, почетком децембра била је ухапшена и спроведена у Градишку. Након двадесетак дана, пуштена је на слободу и тада је отишла у партизане.

Ступила је у Други крајишки партизански одред, под командом доктора Младена Стојановића. Најпре је похађала медицински курс и бринула о партизанским рањеницима, а потом била борац у Грбовачкој партизанској чети. Током марта и априла 1942. похађала је партијски курс након кога је била примљена у чланство Комунистичке партије (КПЈ). Њен политички рад прекинула је офанзива на Козару, након које је прешла у Подгрмеч, где је деловала као члан Општинског комитета КПЈ за Средњи Дубовик. Активно је радила на стварању првих организација Уједињене антифашистичке омладине и Антифашистог фронта жена.

Када је крајем јануара 1943. године отпочела Четврта непријатељска офанзива, учествовала је у евакуацији становништва и рањеника и прихватању избеглица које су долазиле са Баније и Кордуна. Заједно са великим збегом народа, почетком фебруара 1943. била је заробљена на Грмечу и спроведена у Босанску Крупу, где су је Немци обесили.