Шавут

С Википедије, слободне енциклопедије
Moritz Daniel Oppenheim — Шавут (Педесетница)- Google Art Project

Шавут (хебрејски שבועות, у ашкенаском изговору Шву́эс или Шви́ес), Педесетница је празник у јудаизму, један од три ходочасничка празника, који се слави 6. Сивана, 50. дана Омера. Главно верско значење празника је давање Торе Јеврејима на Синајској гори током изласка из Египта. У земљама Израела празник траје два дана.

Помињања у Тори[уреди | уреди извор]

Закон 16: 9,10,16

Имена празника[уреди | уреди извор]

  • Хаг Шавуот: «Празник недеља»
  • Хаг Матан Тора: «Празник давањаТои»
  • ха-Ацерет
  • Хаг ха-Бикурим: «Празник првих приноса (бикурим)»
  • Хаг ха-Кацир

Догађаји[уреди | уреди извор]

Педесетог дана након изласка из Египта, Јевреји се приближавају планини Синај и примају Тору од Бога, закључујући тако уговор с Њим да буде „царство свештеника и свети народ” (Излазак 19:6), то јест да свим срцем испуњавамо нове заповести да Бог даје јеврејски народ и шири Божје знање по целом свету.

Као и многи други јеврејски празници, Шавут слави не само одређени историјски догађај, већ и наступ нове сезоне у години, крај другог пољопривредног циклуса. Шавут се славио на почетку сезоне жетве пшенице. Ово је последњи од три ходочасничка празника. У давна времена, на данашњи дан у Храму, учињена је друга приноса пшенице нове жетве. Два хлеба су печена од свеже млевене пшенице и ношена у Храм.[1].

Обичаји за празник[уреди | уреди извор]

Синагога украшена зеленилом у част Шавута

Молитва[уреди | уреди извор]

Јевреји обављају празничну молитву посвећеним овом празнику. Пре читања Торе, заједнице Ашкеназа читају Књигу о Рути. Након позива кохена, чита се акдамот. Током читања Торе чита се десет заповести. Међу Сефардима је уобичајено да читају Азхарот, написао Соломон Ибн Габирол Авицеброн.

Остали обичаји[уреди | уреди извор]

Уобичајено је да се синагоге украшавају зеленилом. На основу Талмуда традиционално је успостављено проучавање »Тиккун лейл шавуот« или Талмуда током целе ноћи. У Јерусалиму гомиле људи ноћу одлазе до Зида плача и моле се тамо са првим мињаном. У синагогама изводе свитак Торе и читају причу о томе како је дата, текст Десет заповести и фрагмент који говори о законима прославе Шавута у Храму.

Свечани оброк у Шавуту нужно укључује храну од млека и брашна: сир, павлака, палачинке са скутом, пите, колаче, медене торте. Овај обичај датира од дана када је дата Тора. Враћајући се у логор са планине Синај Јевреји су били задовољни млечном храном. Од тада, одајући почаст прошлости, на Шавуту се једу само млечни производи.

Референце[уреди | уреди извор]