Пређи на садржај

Шамод

Координате: 45° 51′ 18″ С; 18° 02′ 15″ И / 45.85511° С; 18.03741° И / 45.85511; 18.03741
С Википедије, слободне енциклопедије
Шамод
мађ. Sámod
Име села написано ровашким писмом
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Јарашшељски
Основан1244.
Становништво
Становништво
 — 2025.192[1]
 — густина27,74 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 51′ 18″ С; 18° 02′ 15″ И / 45.85511° С; 18.03741° И / 45.85511; 18.03741
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина101 m
Површина6,2 km2
Шамод на карти Мађарске
Шамод
Шамод
Шамод на карти Мађарске
Поштански број7841
Позивни број(+36) 73
Веб-сајт
www.samod.hu

Шамод (мађ. Sámod) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шељском срезу.[2].

Географија

[уреди | уреди извор]

Шамод је мало село у региону Орманшаг, у суштини насеље са једном улицом, неколико километара источно од Вајслоа. Његови најближи суседи су Барањахидвег на западу и Адорјаш на истоку. Село се граничи са углавном ненасељеним пољопривредним подручјима на југу и северу.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Име насеља први пут се помиње у документима из доба Арпада 1244. године под именом Самуд (Samud). Насеље је било власништво клана Бар-Калан.[4]

Године 1244, Гурк, син Гурка, продао је своје имање Шамод овде за 6 милиона Пошином сину, Ишпану Нани. Године 1257, Ишпан Нана, уз дозволу краља Беле IV, пренео је целокупно имање Шамод и 13 села која су му припадала својој жени, ћерки Мајса, а такође је демаркирао његову границу у једном члану. Овај гранични округ обухватао је подручја данашњих Шамода, Хидвега, Папрада и Бешенце.

Године 1266, Ишпан Нана је оставио 15 села монахињама са Маргаритиног острва, коју је донацију потврдио папа 1276. године, сада већ са 12 села.[4] Године 1286, Пал Пекри из клана Тетењ уништио је село монахиња Самод и дао им 12 волова као надокнаду. Касније га је Јанош, син Јакаба, сина Амбруш Немета, окупирао заједно са Папрадом и вратио га тек 1322. године, дајући 32 вола, 3 кобиле, 3 ждребета и 20 свиња као надокнаду.

Године 1334, његов свештеник је платио 8 бана папске десетине.

Након промене режима, одласка турака,, поново је постала административно седиште. Реформатска црква, изграђена 1741. године, изгорела је 1763. године, али је обновљена шест година касније уз подршку мештана. Садашња црква је изграђена 1810. године. Овде се налазе служба породичног лекара пет околних села и окружни нотар за четири села.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

На попису из 2011. године, 94,1% становништва се изјаснило као Мађари, 27,6% као Роми, а 0,5% као Немци (5,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 64,9%, реформисти 14,1%, евангелисти 0,5%, гркокатолици 1,1%, неконфесионални 9,2% (10,3% се није изјаснило).[1]

У 2022. години, 91,6% становништва се изјаснило као Мађари, 14,6% као Роми, 0,6% као Немци, а 0,6% као друга, недомаћа националност (8,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 47,2% су били римокатолици, 10,7% калвинисти, 1,1% израелти, 0,6% гркокатолици, 0,6% остали хришћани, 2,2% остали католици, 9,6% неконфесионално (28,1% није одговорило).[1]

Попис становништва
Год.Поп.± % п.г.
1980. 226—    
1990. 234+0,35%
2001. 226−0,32%
Год.Поп.± % п.г.
2011. 185−1,98%
2019. 177−0,55%
2022. 178+0,19%
Извор: Подаци о селу на citypopulation.de.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Gazetteer of Hungary, 1 January 2025”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 11. фебруар 2026. 
  2. ^ Основни подаци и поштански број села
  3. ^ „Distance Calculator Find Distance Between Cities”. Distance Calculator. Приступљено 6. фебруар 2026. 
  4. ^ а б в Кратка историја Шамода
  5. ^ Шамод на citypopulation.de

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]