Шанфаирпушгвингишгогерхурендробушсантусилиогогогох

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Шанфаирпушгвингишгогерхурендробушсантусилиогогогох
Llanfair­pwllgwyngyll­gogery­chwyrn­drobwll­llan­tysilio­gogo­goch
Llanfair Pwllgwyngyll roofscape (1) - geograph.org.uk - 1058331.jpg
Комшилук у селу
Административни подаци
ДржаваВелс
НадимциШанфаир Пушгвингиш

Шанфаирпушгвингиш

Шанфаирпуш
Становништво
Становништво
 — 2011.3.107
 — 2001.3.040
Веб-сајт
www.llanfairpwllgwyngyllgogerychwyrndrobwllllantysiliogogogoch.co.uk

Шанфаирпушгвингишгогерхурендробушсантусилиогогогох (велшки Llanfair­pwllgwyngyll­gogery­chwyrn­drobwll­llan­tysilio­gogo­goch) је село у Велсу. Налази се на источној страни острва Англси, одакле гледа на мореуз Менеј, који острво одваја од саме Британије. Село је познато по његовом имену од 49 слова (на велшком 51), што га чини местом са најдужим именом у Великој Британији и Европи, а другим у свету.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име села је сложеница, која у дословном преводу значи "Црква Марије [код] бара белих лески близу брзог вира [и] црква Светог Тисилија Црвеног, Пећинског." У средњем веку, недалеко од села налазио се град Пушвингиш (бара белих лески) који је селу делимично позајмио име. Традиционално име села, први пут забележено у шеснаестом веку, било је само Шанфаирпушгвингиш. Дуже варијанте користе се од деветнаестог века, наводно ради привлачења туриста. Поштански сервис званично примењује име Шанфаирпушвингиш, а мештани га из праксе најчешће зову Шанфаирпуш.

По легенди, име је измишљено 1869. године од стране анонимног мештана, с циљем да буде железничка станица са најдужим именом у Британији. Међутим, неколико година пре овог датума одређен црквени речник дао је пуно име парохије у облику готово идентичном данашњем имену, Шанфаирпушгвингишгогерхурендробушсантусилиогого, с разликом једино при крају (само "Светог Тисилија Пећинског", без "Црвеног").

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Село од неколико хиљада људи прима око 200.000 туриста годишње.

Име је пријављено за Гинисову књигу рекорда као најдуже које се икад појавило у укрштеници, 1979. године. 2015, водитељ Лиам Дутон на енглеском Каналу 4 изговорио је име бреспрекорно током временске прогнозе, добијајући милионе прегледа на интернет платформи Јутуб. Име се такође помиње у неким песмама, као и Сид Мајеровој Цивилизацији V.

Историја[уреди | уреди извор]

Овим простором људи су се настанили првобитно у неолиту. Келти, што су Велшани и дан данас, настанили су ово подручје у првом миленијуму пре нове ере. Римљани су га покорили у првом веку, и ту се задржали до почетка петог.

Келтска краљевина Гвенед основана је на северу Велса током петог века. Мало хришћанско насеље, можда манастир, постојали су овде од 7. века. Град Пушвингиш први пут помиње се нешто касније, као насеље под јуриздикцијом Бангорског бискупа. У овом периоду на месту села подигла се црква посвећена Богородици. 1563, у парохији живело је само 80 људи, а тај број је до 1801. достигао 385.

Острво Англси је повезано са Британијом мостом 1826, а до 1850. постојао је директан пут до Лондона. У овом времену је у селу отворена железничка станица, што је драстично утицало на његову историју до данас.