Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 6 km западно од села Шаркамен код Неготина.[2] Овде се налази археолошки локалитет Царска палата Шаркамен.
Шаркамен је село збијеног типа и, због стрмог земљишта, куће су јаче збијене, размакнуте 10 до 30 метара у два „сокака“ који су поред Шаркаменске, Врелске и Поповичке Реке. Подељено је на на Горњи и Доњи Крај у којима су куће разних родова, већином измешане. Наводно је добило име по неком шареном камену. [3]
Шаркамен се први пут помиње 1735. године. Село Шаркамен, Scharkamen је забележено 1783. и 1784. године а 1807. године помиње се кнез Еремија Шаркамен. Године 1846. село је имало 83; 1866. 107, а 1924. године 170 кућа. По предању оснивачи села су досељени пре 200 и више година и засновали село у густој шуми и дуго времена је остало издвојено од околних насеља. Прича се да је на Селиштанцу било неколико „бурдеља“ који су се због „турског зулума“ растурили и њихови становници се преселили у Шаркамен и суседни Штубик.[4]
У насељу Шаркамен живи 332 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,5 година (46,2 код мушкараца и 50,4 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Према процени 1998. године село је имало између 500—600 становника, од тога 159 домаћинстава.
^Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 219.
^Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 220.
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Србија.svg)
