Шаркамен је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Само место Шаркамен удаљено је 20 километаразападно од Неготина. Према попису из 2022. у насељу је било 199 становника (према попису из 2011. било је 299 становника, према попису из 2002. било је 374 становника, а према попису из 1991. било је 496 становника.[1]
Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 6 km западно од села Шаркамен код Неготина.[2] Овде се налази археолошки локалитет Царска палата Шаркамен.
Шаркамен је село збијеног типа и, због стрмог земљишта, куће су јаче збијене, размакнуте 10 до 30 метара у два „сокака“ који су поред Шаркаменске, Врелске и Поповичке Реке. Подељено је на на Горњи и Доњи Крај у којима су куће разних родова, већином измешане. Наводно је добило име по неком шареном камену.[3]
Шаркамен се први пут помиње 1735. године. Село Шаркамен, Scharkamen је забележено 1783. и 1784. године а 1807. године помиње се кнез Еремија Шаркамен. Године 1846. село је имало 83; 1866. 107, а 1924. године 170 кућа. По предању оснивачи села су досељени пре 200 и више година и засновали село у густој шуми и дуго времена је остало издвојено од околних насеља. Прича се да је на Селиштанцу било неколико „бурдеља“ који су се због „турског зулума“ растурили и њихови становници се преселили у Шаркамен и суседни Штубик.[4]
Према последњем попису из 2022. године у Шаркамену је живело 199 становника што је за 100 мање у односу на 2011. када је на попису било 299 становника. У насељу живи 183 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,33 година (56,41 код мушкараца и 58,16 код жена).[5]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 87 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29 а према истом попису у насељу има 203 стамбених јединица од којих је 131 насељених.[6]
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Према процени 1998. године село је имало између 500—600 становника, од тога 159 домаћинстава.
^Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 219.
^Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 220.
^Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN978-86-6161-230-5.
^Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN978-86-6161-232-9.