Шаркамен
Шаркамен | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| — 2011. | 296 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 15′ С; 22° 21′ И / 44.25° С; 22.35° ИКоординате: 44° 15′ С; 22° 21′ И / 44.25° С; 22.35° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 205 м |
.svg)  Шаркамен Шаркамен на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Шаркамен је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Само место Шаркамен удаљено је 20 километара западно од Неготина. Према попису из 2002. било је 374 становника, а према попису из 1991. било је 496 становника. Према последњем попису из 2011. године, село Шаркамен има 296 становника.[1]
Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 6 km западно од села Шаркамен код Неготина.[2] Овде се налази археолошки локалитет Царска палата Шаркамен.
Историја[уреди | уреди извор]
Шаркамен је село збијеног типа и, због стрмог земљишта, куће су јаче збијене, размакнуте 10 до 30 метара у два „сокака“ који су поред Шаркаменске, Врелске и Поповичке Реке. Подељено је на на Горњи и Доњи Крај у којима су куће разних родова, већином измешане. Наводно је добило име по неком шареном камену. [3] Шаркамен се први пут помиње 1735. године. Село Шаркамен, Scharkamen је забележено 1783. и 1784. године а 1807. године помиње се кнез Еремија Шаркамен. Године 1846. село је имало 83; 1866. 107, а 1924. године 170 кућа. По предању оснивачи села су досељени пре 200 и више година и засновали село у густој шуми и дуго времена је остало издвојено од околних насеља. Прича се да је на Селиштанцу било неколико „бурдеља“ који су се због „турског зулума“ растурили и њихови становници се преселили у Шаркамен и суседни Штубик.[4]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Шаркамен живи 332 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,5 година (46,2 код мушкараца и 50,4 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Према процени 1998. године село је имало између 500—600 становника, од тога 159 домаћинстава.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 9 | 13 | ||
| 80+ | 5 | 13 | ||
| 75—79 | 9 | 16 | ||
| 70—74 | 13 | 19 | ||
| 65—69 | 11 | 18 | ||
| 60—64 | 8 | 10 | ||
| 55—59 | 8 | 17 | ||
| 50—54 | 24 | 13 | ||
| 45—49 | 14 | 15 | ||
| 40—44 | 5 | 11 | ||
| 35—39 | 10 | 6 | ||
| 30—34 | 14 | 8 | ||
| 25—29 | 15 | 8 | ||
| 20—24 | 5 | 11 | ||
| 15—19 | 3 | 7 | ||
| 10—14 | 7 | 5 | ||
| 5—9 | 3 | 7 | ||
| 0—4 | 7 | 7 | ||
| Просек : | 46,2 | 50,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 153 | 37 | 96 | 13 | 7 | 0 |
| Женски | 185 | 31 | 95 | 51 | 8 | 0 |
| УКУПНО | 338 | 68 | 191 | 64 | 15 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 115 | 64 | 0 | 1 | 18 |
| Женски | 83 | 65 | 0 | 0 | 5 |
| УКУПНО | 198 | 129 | 0 | 1 | 23 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 5 | 9 | 1 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 5 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 5 | 14 | 2 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 2 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 3 | 4 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 6 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf
- ^ „Шаркамен”. Музеј крајине. Приступљено 22. 7. 2019.
- ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 219.
- ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 220.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Неготин | Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик |  |
|---|---|---|
| Знаменитости и споменици културе | ||
| Верски објекти у општини Неготин | ||