Шарлатан

Шарлатан (од фр. charlatan) је особа која надрилекарством и сличним обманама вара људе како би стекла новац, славу, друштвени статус, власт и др. Обично разметљивим хвалисањем[1] прибегава псеудонауци или другим свесно коришћеним лажним средствима за импресионирање људи како би доводећи жртве у заблуду продао бескорисне лекове и сличне робе или услуге које неће испунити дата обећања. Наступајући самоуверено шарлатани рачунају на наивност својих жртава који наседају због очајања у тешким ситуацијама, жеље за брзим решењима својих проблема и сл.
Међу онима који су разобличавали неутемељене тврдње разних шарлатана су скептик Џејмс Ранди, мађионичар Хари Худини, а у Србији се тиме бавио Воја Антонић.[2]
Значење
[уреди | уреди извор]Реч шарлатан је у српски преузета из француског језика[1] где charlatan означава продавца лекова који може оглашавати своје присуство музиком и представом на отвореном. Најпознатији од париских превараната био је Таберин, чије су скечеве и фарсе – које су биле под утицајем commedia dell'arte – инспирисале драматурга Молијера у 17. веку. У шпанском језику charlatán означава недискретно разговорљиву особу, брбљивца. Сматра се да потиче из италијанског, било од ciarlare[3] што значи блебетати односно брбљати, или од Cerretano што је становник места Черето, у Умбрији, познатог по преварама у 16. веку,[4] или комбинације оба.
Према Вујаклијином Лексикону страних израза, шарлатанизам се дефинише као надриученост, надрикњиштво, надризнање, надрилекарство.[1]
У немачком енциклопедијском речнику Хајнрих Пирера (нем. Universal-Lexikon der Gegenwart und Vergangenheit) шарлатан се дефинише као особа која настоји да ствара утисак учености и мудрости и да привлачи јавну пажњу ниским средствима.[5]
Примери употребе
[уреди | уреди извор]У свакодневној комуникацији, реч се користи погрдно у различитим сферама живота, не само медицини, већ и науци, политици и др. У зависности од контекста може бити исто што и незналица, дилетант, продавац магле, хвалисавац,[1] итд. Неки примери укључују:
- У причи о опроштају из Кентерберијских прича у контексту шарлатанства се говори о обмањивању грешника да купе лажне верске реликвије ради опроштаја грехова.
- У Доживљајима Тома Сојера, Марк Твен описује тетку Полу као добродушну али лаковерну особу која, у најбољој намери, прибегава примени надрилекарских савета у покушају да помогне Тому.[6]
- Александар Апостоловски у Политици, измишљени лик пословног човека и политичара из више дела Синише Павића, Срећка Шојића описује као манипуланта и шарлатана, злокобно шармантног и неодољивог, поквареног и бездушног.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Вујаклија, Милан (1985). Лексикон страних речи и израза. Београд: БИГЗ. стр. 1043.
- ^ Antonić, Vojislav Voja (14. 5. 2025). „Ne, niko još nije dokazao paranormalnu sposobnost - Feljton: Da li postoje stvari koje ne postoje” (на језику: српски). Приступљено 29. 01. 2026.
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Charlatan”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 5 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 891.
- ^ Charlatan. Dictionary.com
- ^ Pierer, Heinrich (1857). Universal-Lexikon der Gegenwart und Vergangenheit (на језику: немачки). 3. стр. 870.
- ^ Twain, Mark. „The Adventures of Tom Sawyer (Chapter XII)” (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-29.
- ^ Апостоловски, Александар (17. 08. 2024). „Прохујало с врућим ветром” (на језику: српски). Приступљено 2026-01-29.