Шарлевил модел 1777
| Шарлевил модел 1777 | |
|---|---|
 | |
| Врста | мускета |
| Порекло |  Краљевина Француска |
| Употреба | |
| Употреба у | Краљевина Француска Прва француска република Прво француско царство |
| Бојно деловање | Француски револуционарни ратови Наполеонови ратови |
| Производња | |
| Варијанте | артиљеријска, драгонска, карабин |
| Спецификације | |
| Дужина | 1.524[1] mm |
| Дужина цеви | 1.117,6[1] mm |
| Калибар | 17,5[1] mm |
| Врста операције | кремењача |
| Брзина паљбе | 1-3 мет/мин |
| Макс. еф. домет | 250-900 m |
| Начин пуњења | спредњача |
| Нишан | само предњи (на предњем прстену цеви) |
Шарлевил модел 1777 (фр. Modèle 1777), француска мускета кремењача масовно коришћена у француским револуционарним и Наполеоновим ратовима. Најпопуларнија кремењача свих времена, масовно је копирана у другим земљама (Спрингфилд модел 1816 у САД,[1] Пешадијска пушка модел 1798 у Аустрији).[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]На основу старије француске мускете Шарлевил модел 1763, француска војна комисија је 1776. створила нову, практичну и прецизну пушку. Нова мускета имала је модернији механизам (табан) са неколико побољшања:
- табанска дашчица имала је заобљен задњи крај,
- ороз је био ојачан, али олакшан срцоликим отвором испод доње чељусти (штипаљке за кремен),
- отпорнији месингани чанак, благо нагнут ка устима цеви. Овакав положај, комбинован са надоле закошеном фаљом, знатно је олакшавао везу између припале у чанку и барута у цеви.[2]
Спој кундака и цеви решен је уз помоћ два обична гвоздена и трећег тзв. гренадирског прстена, који је обухватао уста цеви и са доње стране носио цевчицу за убацивање арбије. Мушица нишана налазила се на гренадирском прстену, а не на цеви. Пушка је задржала стари калибар од 17,5 мм и лаку коничну (купасту) арбију.[2]
Варијанте
[уреди | уреди извор]| Варијанта | Калибар (мм) | Дужина цеви (цм) | Дужина (цм) |
|---|---|---|---|
| Пешадијска | 17,5 | 111,8 | 152,4 |
| Артиљеријска | 17,5 | 91,4 | 129,5 |
| Драгонска | 17,5 | 106,7 | 144,8 |
| Карабин | 17,5 | 76,2 | 114,3 |
Употреба
[уреди | уреди извор]Мускета М. 1777 била је лака за руковање, релативно прецизна и имала за оно време велики ефикасни домет од 250, а крајњи до 900 метара. Све ове карактеристике идеално су се уклапале у револуционарну француску тактику, која је коначно укинула статичну линијску формацију и заменила је комбинацијом расутог стрељачког строја и јуришних колона. Док се линијска тактика 18. века ослањала на пасивну одбрану плотунима, при чему је брзина паљбе била далеко важнија од прецизности, француска тактика оставила је противнике без непокретне статичне линије која би представљала мету за брзе плотуне испаљене без нишањења. Уместо тога, Французи су почињали битку паљбом из расутог стрељачког строја, који се није могао ефикасно погодити плотуном, нишанећи у индивидуалне мете, а решавали је јуришем бајонетима у уским колонама, које нису давале времена противнику да више пута напуни оружје.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Bogdanović, Branko; Valenčak, Ivan (1990). Puške: dva veka pušaka na teritoriji Jugoslavije (1. izd изд.). Beograd: DP Sportinvest [u.a.] ISBN 978-86-7597-001-9.
- Reid, Stuart (2016). The Flintlock Musket: Brown Bess and Charleville 1715–1865 [Мускета кремењача: Смеђа Бес и Шарлевил 1715-1865, написао Стјуарт Рид]. Oxford: Osprey Publishing Ltd. ISBN 978-1-4728-1095-3.