Шарлота Бронте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шарлота Бронте

Charlotte Bronte coloured drawing.png
Шарлота Бронте

Информације
Датум рођења (1816-04-21) 21. април 1816.
Место рођења Торнтон (Уједињено Краљевство)
Датум смрти 31. март 1855.(1855-03-31)(38 год.)
Место смрти Хаворт (Уједињено Краљевство)
Дела
Најважнија дела Вилет, Професор, Џејн Ејр, Шерли
Утицај на Лорд Бајрон
Потпис

Шарлота Бронте (енг. Charlotte Brontë; Торнтон, 21. април 1816Хаворт, 31. март 1855) била је енглеска списатељица и најстарија од три сестре Бронте, чији су заједнички радови постали сам крем енглеског литерарног класичног дела.

Живот и рад[уреди]

Шарлота Бронте је рођена у Торнтону у Јоркширу, Енглеска, као треће од шесторо деце, од оца Патрика Бронтеа (бивши „Патрик Брунти“), ирског порекла и његове жене, Марије Бранвел. У априлу 1820. породица Бронте се отселила у Хаворт, где је Патрик радио и служио мису као католички свештеник. Марија Бранвел Бронте је умрла од рака 15. септембра 1821, оставивши петоро кћери и сина на одгајање својој сестри Елизабет Бранвел. Августа 1824, Шарлота је са још три своје сестре послата на школовање у „Daughters' School“ (за коју кажу да је утицала на представљање Lowood школе у њеном делу Џејн Ејр). Лоше услове је Шарлота успела да издржи и преживи, али је утицало на њено здравље, што на физичком, тако и на психичком, преживљавајући смрт њених двеју старијих сестара, Марије (рођене 1814) и Елизабет (рођене 1815), које су умрле од туберкулозе године 1825, убрзо после напиштања школе.

Кући, преживела деца - Бранвел, Емили, и Ана – била су инспирисана очевом библиотеком опремљеном писцима као што су Волтер Скот, Лорд Бајрон, 1001 ноћ итд. Заједно су почели измишњати приче и непозната краљевства. Шарлота и Бранвел су написали причу о својој измишљеној земљи, Ангрији, док су Емили и Ана писали чланак о својој измишљеној земљи под називом Гондал. Неке саге тих прича и дан данас постоје и буде радозналост историчара и биографа зато што откривају начин размишљања породице Бронте у својим најранијим годинама.

Шарлота је наставила своје школоваље у школи „Roe Head school“ од 1831. до 1832, где је срела истомишљенике и будуће пријатеље, Елен Наси и Мери Тејлор. Шарлота се вратила у школу, али овог пута као учитељица од 1835. до 1838. Године 1839. она је узела прву од многих позиција као гувернанта разних породица у Јоркширу, и то је радила све до 1841. 1842. она и Емили су отпутовале до Брисела. Због путничких трошкова, Шарлота је подучавала енглески језик, а Емили музику. Убрзо је искрсао проблем и њих две су се вратиле кући због смрти њихове тетке Елизабет Бранвел, која им се придружила у породици после смрти њихове мајке, преминувши у октобру, 1842. Шарлота се вратила сама у Брисел, јануара 1843, да би прихватила место учитељице. Њен други боравак тамо није био баш посебно срећан; била је усамљена и недостајала јој је кућа. Коначно се вратила кући јануара 1844. и касније нашла инспирацију у догађајима у Бриселу за свој роман „Професор“.

Маја 1846, Шарлота, Емили, и Ана издале су колекцију поезије под псеудонимом. Упркос чињеници да књига није привукла неку посебну пажњу (продате су само две копије) сестре су наставиле да пишу своја следећа дела. Шарлота је наставила под својим именом ''Currer Bell' када је издала своја два прва романа.

Њени романи су:

Њена дела су поприлично критикована. Доста се спекулисало у оно време да ли је Currer Bell стварно био мушко или женско.

Шарлотин брат, Бранвел, једини син у породици, умро је од хроничног бронхитиса изазваног пићем, у септембру 1848, мада је Шарлота била убеђена да је за његову смрт крива туберкулоза. Емили и Ана су обе умрле од туберкулозе децембра 1848. и маја 1849,.

Шарлота и њен отац су сада остали сами. Због успеха њеног романа Џејн Ејр, издавачи су је убедили да посети Лондон, где је открила свој прави идентитет и где је почела да се креће у мало већим друштвеним слојевима, спријатељивши се са тадашњим великим енглеским писцима. Упркос свему, никад није напустила Хаворт више од пар недеља.

Јуна 1854, Шарлота се удала за Артура Бела Николса, очевог помоћника. Она је умрла девет месеци касније током своје прве трудноће. На сертификату умрлице пише као узрок смрти туберкулоза, али данас се појављују и докази да је можда умрла и од тифуса. Шарлота је сахрањена испред цркве „St. Michael“ у Хаворту у Енглеској.

Спољашње везе[уреди]