Шаховски турнир у Гронингену, 1946.

Гронинген 1946. је први велики међународни шаховски турнир од Другог светског рата. Одржан је у Холандији у граду Гронинген од 12. августа до 7. септембра 1946 год и био је прекретница у историји шаха. Не само да је то био први велики међународни турнир после Другог светског рата, већ је први пут да је Совјетски Савез послао тим играча на инострано такмичење. Њихови резултати су потврдили признање велике снаге совјетских играча.[1]
Михаил Ботвинник је освојио турнир са пола бода испред бившег светског шампиона света Макс Евеа. Ово је била Ботвиникова прва чиста победа ван Совјетског Савеза и Евеов последњи велики међународни успех. И поред позива на турниру нису учествовали следећи играчи: Самјуел Решевски, Рубен Фајн и Паул Керес. Најстарији такмичар је био Осип Бернштајн са 65 година.
Овај турнир је у једну руку сматран и зонским шаховским турниром.
Таблица турнира[2][уреди | уреди извор]
№ | Учесник | Држав | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | + | − | = | Бодови | Место | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Михаил Ботвинник | ![]() |
![]() |
½ | 1 | 0 | 1 | 1 | ½ | 1 | 1 | ½ | 0 | 1 | 1 | 0 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 13 | 3 | 3 | 14½ | 1 | |
2 | Макс Еве | ![]() |
½ | ![]() |
0 | ½ | 1 | 1 | ½ | ½ | ½ | 1 | 0 | ½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | 11 | 2 | 6 | 14 | 2 | |
3 | Василиј Смислов | ![]() |
0 | 1 | ![]() |
½ | ½ | 1 | ½ | ½ | ½ | ½ | ½ | ½ | 1 | ½ | ½ | ½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 7 | 1 | 11 | 12½ | 3 | |
4 | Мигел Најдорф | ![]() |
1 | ½ | ½ | ![]() |
1 | 1 | ½ | 0 | ½ | ½ | ½ | ½ | 0 | 1 | ½ | ½ | ½ | 1 | 1 | 1 | 7 | 2 | 10 | 11½ | 4—5 | |
5 | Ласло Сабо | ![]() |
0 | 0 | ½ | 0 | ![]() |
1 | ½ | 0 | 1 | 0 | 1 | ½ | 1 | 1 | ½ | 1 | ½ | 1 | 1 | 1 | 9 | 5 | 5 | 11½ | 4—5 | |
6 | Исак Болеславски | ![]() |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | ![]() |
½ | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 | ½ | ½ | ½ | ½ | ½ | 1 | 1 | 1 | 8 | 5 | 6 | 11 | 6—7 | |
7 | Саломон Флор | ![]() |
½ | ½ | ½ | ½ | ½ | ½ | ![]() |
½ | ½ | ½ | 0 | ½ | ½ | 1 | ½ | 1 | ½ | ½ | 1 | 1 | 4 | 1 | 14 | 11 | 6—7 | |
8 | Ерик Лундин | ![]() |
0 | ½ | ½ | 1 | 1 | 0 | ½ | ![]() |
½ | 0 | ½ | 1 | 0 | 1 | 0 | ½ | ½ | 1 | 1 | 1 | 7 | 5 | 7 | 10½ | 8—9 | |
9 | Геза Штольц | ![]() |
0 | ½ | ½ | ½ | 0 | 0 | ½ | ½ | ![]() |
1 | ½ | ½ | 1 | ½ | 1 | 1 | 0 | ½ | 1 | 1 | 6 | 4 | 9 | 10½ | 8—9 | |
10 | Арнолд Денкер | ![]() |
½ | 0 | ½ | ½ | 1 | 0 | ½ | 1 | 0 | ![]() |
0 | ½ | 0 | ½ | 1 | ½ | ½ | 1 | 1 | ½ | 5 | 5 | 9 | 9½ | 10—12 | |
11 | Александар Котов | ![]() |
1 | 1 | ½ | ½ | 0 | 0 | 1 | ½ | ½ | 1 | ![]() |
½ | 0 | ½ | 0 | 1 | ½ | 0 | 1 | 0 | 6 | 6 | 7 | 9½ | 10—12 | |
12 | Савели Тартаковер | ![]() |
0 | ½ | ½ | ½ | ½ | 0 | ½ | 0 | ½ | ½ | ½ | ![]() |
1 | ½ | ½ | 1 | 1 | ½ | ½ | ½ | 3 | 3 | 13 | 9½ | 10—12 | |
13 | Ченек Котнауер | ![]() |
0 | 0 | 0 | 1 | 0 | ½ | ½ | 1 | 0 | 1 | 1 | 0 | ![]() |
1 | 1 | 0 | ½ | ½ | 0 | 1 | 7 | 8 | 4 | 9 | 13 | |
14 | Даниел Јановски | ![]() |
1 | 0 | ½ | 0 | 0 | ½ | 0 | 0 | ½ | ½ | ½ | ½ | 0 | ![]() |
½ | 1 | 1 | 1 | ½ | ½ | 4 | 6 | 9 | 8½ | 14 | |
15 | Осип Бернштајн | ![]() |
0 | 0 | ½ | ½ | ½ | ½ | ½ | 1 | 0 | 0 | 1 | ½ | 0 | ½ | ![]() |
½ | ½ | ½ | 0 | 0 | 2 | 7 | 10 | 7 | 15—16 | |
16 | Карлос Гимар | ![]() |
0 | 0 | ½ | ½ | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | 0 | 1 | 0 | ½ | ![]() |
1 | ½ | ½ | 1 | 3 | 8 | 8 | 7 | 15—16 | |
17 | Милан Видмар | ![]() |
0 | 0 | 0 | ½ | ½ | ½ | ½ | ½ | 1 | ½ | ½ | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | ![]() |
½ | ½ | 0 | 1 | 7 | 11 | 6½ | 17 | |
18 | Герман Штајнер | ![]() |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | ½ | 0 | ½ | 0 | 1 | ½ | ½ | 0 | ½ | ½ | ½ | ![]() |
1 | ½ | 2 | 9 | 8 | 6 | 18 | |
19 | Алберик О’Келли | ![]() |
0 | 0 | 0 | ½ | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | ½ | 1 | ½ | 1 | ½ | ½ | 0 | ![]() |
1 | 3 | 11 | 5 | 5½ | 19 | |
20 | Мартин Кристофел | ![]() |
0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | ½ | 1 | ½ | 0 | ½ | 1 | 0 | 1 | ½ | 0 | ![]() |
3 | 12 | 4 | 5 | 20 |
Литература[уреди | уреди извор]
- Шахматы: энциклопедический словарь / гл. ред. А. Е. Карпов. — М.: Советская энциклопедия, 1990. — С. 91, 532-523. — 621 с. — 100 000 экз. — ISBN 5-85270-005-3.
- Max Euwe & Hans Kmoch: Groningen 1946. Het Staunton Wereldschaaktoernooi. Groningen, Niemeijer, 1947
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ https://www.chessgames.com/perl/chess.pl?tid=79918
- ^ Pachman, Luděk (1987) [First published 1975], Decisive Games in Chess History, Dover, pp. 118–124, ISBN 0-486-25323-6