Пређи на садржај

Шајкаш

Координате: 45° 16′ 20″ С; 20° 05′ 24″ И / 45.2723° С; 20.0901° И / 45.2723; 20.0901
С Википедије, слободне енциклопедије
Шајкаш
Главна улица са православном црквом.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаТител
Становништво
 — 2022.Пад 4.004
 — густина112/km2
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 20″ С; 20° 05′ 24″ И / 45.2723° С; 20.0901° И / 45.2723; 20.0901
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 m
Површина38,9 km2
Шајкаш на карти Србије
Шајкаш
Шајкаш
Шајкаш на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21244
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Шајкаш је насељено место у општини Тител у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 4.004 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Прва позната "Сентиванска" православна црква посвећена Св. великомученику Димитрију, стајала је преко пута данашњег (1893) где је сад парохијски дом. Она је 1818. године била мала и врло трошна, па је претила опасност да изненада падне. Исте године је донета одлука о градњи новог храма; донет план и прорачун трошкова. Планирани трошкови су били 52000 ф. а прво је склопљен уговор са цигларом Јосифом Младетом. Он је требало да испоручи за зидање цркве 100000 комада цигле. Црква та је била готова 1821. године.[1]

То место је и 1850. године називано "Сентиван" или "Ковиљ Сентиван". Тада је након завршетка грађанског рата 1848-1849. пописивана ратна штета по црквама у Шајкашкој. У Сентивану је пријављен одштетни захтев у износу 13569 ф. 50 новчића. Међутим, Поверенство је мислило другачије и предложило је следеће: за црквене утвари добиће 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај цркве даће им се 6876 ф. а што укупно износи 7686 ф. накнаде. На толику одштету се сагласило и Ратно министарство у Бечу.[1]

У другој половини 19. века број становника је растао. Место је 1880. године називано "Ковиљ Сентиван", и у њему је било 2210 становника, највише Срба (1428). Других нација је у том месту било мање: Немаца 691, Мађара 11 и "осталих" 81 душа. За деценију се број Немаца скоро дуплирао, појавили су се Рутени (10) а "осталих" је било тек по који - 7. По попису из 1890. године у селу има 2679 душа, од којих је 1630 Срба, Немаца 1024, Мађара 25.[1]

По православној парохијској статистици у "Ковиљ Светом Ивану" крајем 1891. године има: 1660 православних душа, 283 православних домова, један свештеник, 198 ученика и две основне школе.[2]

Прилог за споменик митрополиту Стратимировићу дали су 1894. године из места: Српска црквена општина, Стеван Стевановић парох, Глиша Врачарић општински бележник и грађанин Живан Пасторњачки.[3]

Овде се налази ФК Борац Шајкаш.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Шајкаш живи 3437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,6 година (35,2 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 1264 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,60.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.237
1953. 2.391
1961. 2.825
1971. 2.987
1981. 3.541
1991. 3.828 3.721
2002. 4.550 4.848
2011. 4.374
2022. 4.004
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
4.362 95,86%
Роми
  
64 1,40%
Хрвати
  
21 0,46%
Мађари
  
18 0,39%
Југословени
  
12 0,26%
Русини
  
7 0,15%
Црногорци
  
4 0,08%
Македонци
  
4 0,08%
Словаци
  
2 0,04%
Румуни
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
непознато
  
36 0,79%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 601 661 746 796 999 1.097 1.264


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 169 210 214 326 169 107 44 15 5 5 3,60
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.807 553 1.135 82 37 0
Женски 1.810 300 1.176 284 48 2
УКУПНО 3.617 853 2.311 366 85 2
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 954 159 1 10 233
Женски 506 92 0 0 122
Укупно 1.460 251 1 10 355
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 33 207 70 17 95
Женски 5 13 88 24 17
Укупно 38 220 158 41 112
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 4 23 35 11 7
Женски 6 19 11 31 51
Укупно 10 42 46 42 58
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 19 1 0 29
Женски 23 0 0 4
Укупно 42 1 0 33

Економија

[уреди | уреди извор]

У Шајкашу је 24. новембра 2013. почела изградња Јужног тока кроз Србију.[7]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Blic Online | Počela gradnja gasovoda "Južni tok", potpisani ugovori Srbije i Rusije

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]