Шведагон

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 16° 47' 54" СГ Ш, 96° 8' 58" ИГД

Пагода Шведагон је изузетно посећена

Пагода Шведагон је златна ступа висока 98 метара, која се налази у Јангону у Мјанмару. Представља најсветију будистичку пагоду за Бурманце. Садржи реликте од 4 наводне претходне реинкарнације Буде, укључујући осам власи косе од историјског Буде. Круна пагоде се састоји од 5448 дијаманата и 2317 рубина. На самом врху се налази дијамант од 75 карата (15 грама).

Историја[уреди]

Легенда каже да је пагода Шведагон стара 2500 година. Археолози се с тим не слажу. Прича о пагоди Шведагон наводи да су два брата трговца срела Буду и добила су од њега осам власи косе. Два брата трговца су уз помоћ локалног краља нашли брдо где су били реликти претходних Буда. Када су узели власи косе од Буде да их посвете, наводно се десила чуда, све дрвеће је процветало, иако није била сезона цветања. Ступа се није одржавала до 1300. Тада је краљ Бинја У од Багоа поново саградио ступу високу 18 метара. Ступа се градила много пута, док није дотигла садашњу висину од 98 метара у 15. веку. Серија потреса је затим изазвала штету на ступи. Највећа штета је била током земљотреса из 1768. Тада је срушен врх пагоде, али је поново подигнута од стране краља Хсинбјушина. Нову круну је донирао краљ Миндон Мин 1871., након што су Британци анектирали Бурму.

Јужни улаз у пагоду Шведагон

Дизајн[уреди]

Постоје четири улаза у пагоду. Два велика митска лава чувају јужни улаз, а ту је слика од другог Буде. База ступе је од цигли покривених златним плочицама. Изнад базе су терасе, а ту само мушки монаси имају приступ. После тога следи звонасти део ступе. Изнад је турбан, па још неколико делова, над којима је круна. Круна се састоји од 5448 дијаманата и 2317 рубина. На самом врху се налази дијамант од 75 карата (15 грама). Злато које се види на ступи су праве златне плоче, које покривају цигле. Људи из Мјанмара (Бурме) и њихови краљеви су поклањали велику количину злата за пагоду. У 15. веку то је започела краљица Шин Со Бу, која је дала злата, колико је тешка. Посетиоци морају да се изују пре уласка.

Рат и инвазија[уреди]

Yangon65.jpg

Португалски авантуриста Филип де Брито Никот украо је 30 тона тешко звоно из Шведагона. Намера му је била да од звона прави топоове, али прелазећи реку звоно му је завршило на дну реке. Током Првог англо-бурманског рата Британци су заузели 1824. Шведагон, који им је служио као тврђава и осматрачница. Било је ту и вандализма. Копали су рупу у пагоди, да виде да ли је погодна као складиште барута. Када су одлазили две године касније Британци су однели велико звоно тешко 23 тоне, али звоно је исто завршило у реци. Бурманци су га после тога извадили.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шведагон