Шведска интервенција у Русији (1609—1610)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шведска интервенција у Русији (1609-1610)
Део Времена Смутње
Скопин-Шуйский встречает Делагарди близ Новгорода.jpg
Војвода Скопин-Шујски среће гувернера Де ла Гардија код Новгорода
Време:1609-1610
Место:Русија
Повод:позив цара Василија IV
Узрок:побуна Лажног Димитрија II
Исход: Победа против Лажног Димитрија II, али пораз од Пољака код Клушина
Сукобљене стране
Great coat of arms of Sweden.svg Шведско царство
Herb Moskovia-1 (Alex K).svg Руско царство
Pseudo-Dimitrij.jpg Побуњени сељаци, козаци и властела Herb Rzeczypospolitej Obojga Narodow.svg Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
Јакоб Де ла Гарди
Михаил Скопин-Шујски
Лажни Димитрије II
побуњенички хетман Роман Рожински
побуњенички хетман Павел Јан Сапјеха
Станислав Жолкевски
Јачина
око 5.000 шведских најамника
око 5.000 Руса (против бунтовника)
око 30.000 Руса (код Клушина)[1][2]
око 100.000 (на врхунцу)[2] 5.300 коњаника, 200 пешака, 2 топа
Жртве и губици
Тешки, већина најамника дезертирала код Клушина Тешки 400

Шведска интервенција у Русији (1609-1610) била је део Времена смутње у Русији.

Увод[уреди]

Шведска интервенција у Русији била је резултат савеза између Василија Шујског и Карла IX у Виборгу 1609, којим је цар обећао део Карелије Шведској у замену за помоћ против Лажног Димитрија II.[1]

Против узурпатора[уреди]

Удружена руско-шведска војска од око 10.000 кренула је из Новгорода у априлу 1609. на Москву под командом војводе Михаила Скопин-Шујског и шведског гувернера Јакоба Де ла Гардија, разбијајући успут одреде побуњеника и ослободивши Тројице-Сергијеву лавру опсаде. У више битака разбијене су присталице Лажног Димитрија II, који је опседао Москву из свог логора у Тушину и оспоравао власт цара Василија IV. У марту 1610. руско-шведска војска је разбила опсаду Москве и ушла у град, након чега су неки бољари из Тушина позвали краљевића Владислава на руски престо, а Михаил Скопин-Шујски отрован је по наређењу царевог брата, кнеза Димитрија Шујског.[2]

Против Пољско-Литванске уније[уреди]

Јуна 1610. Де ла Гарди и нови војвода, Димитрије Шујски, напустили су Москву са циљем да разбију пољску опсаду Смоленска. Шведска интервенција окончала се неславно када је већина шведске војске прешла на страну Пољака у бици код Клушина.

Последице[уреди]

У бици код Клушина, након што му се војска побунила и прешла непријатељу, Де ла Гарди је склопио примирје са хетманом Жолкевским, у замену за слободан пролаз до Виборга и обећање да више неће ратовати за руског цара. Шведска интервенција била је увод у Ингријски рат.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Гажевић 1974, стр. 505-506
  2. 2,0 2,1 2,2 Fajfrić 2008, стр. 241-242

Литература[уреди]