Шведски дијалекти

Мапа која приказује шведске дијалекте који се традиционално говоре.

Шведски дијалекти су различити облици шведског језика, посебно они који се знатно разликују од стандардног шведског језика. Највише се разликују у изговору. Говорни језик није јединствен на територији на којој се говори шведски језик. Особа из Умеа звучи другачије од особе из Стокхолма. Временом се говорни језик раслојавао и свака област земље формирала је свој дијалекат или своје наречје, локални јединствени варијетет језика.

Некад и сад

У прошлости је било доста великих разлика међу дијалектима у шведском језику и постојало је више локалних варијетета. Данас су дијалекти у шведском језику знатно сроднији једни другима, чак је и могуће препознати из које је регији који говорник. Под утицајем писаног и централног варијетета говорног језика те разлике су ублажене. Локална наречја, међутим, нису нестала, већ и даље опстају на многим местима. Стара наречја се чешће срећу на селу него у урбаној средини, користе се више у приватној комуникацији и углавном их користе старији.

Регије и дијалекти

Дијалекти у шведском језику могу се поделити у више група, то јест регија. Идући од југа ка северу, ти дијалекти су следећи: јужношведски (шведски: sydsvenska mål), јотамол (шведски: götamål), готландски шведски, свеамол (шведски: sveamål), северношведски и источношведски који се говори у Финској.

Разлике унутар дијалеката, и између њих и између стандардног језика су велике. Оне се тичу изговора појединачних гласова, реченичне интонације, речника, облика и промене речи и слично.

Јужношведски дијалекат

Јужношведски се говори у области Сконе, Блекинге, у јужном Халанду и Смоланду. Једна од одлика овог дијалекта, која није изражена код осталих, је дифтонг, односно глас који настаје комбинацијом два вокала или вокала и полувокала у истом слогу. У оквиру јужношведског јавља се задње „р”, иначе карактеристично за дански језик, које се артикулише тако што тако што се задњи део леђа језика подиже ка меком непцу и ресици. У неким деловима јужне Шведске се не користе ретрофлекси због задњег „р”. Такође постоји специфичан изговор гласа „сј”.

Götamål

Јотамол се говори у југозападној шведској, тачније у северном Халанду, Вестерготланду, северном Смоланду, југозападном Остерготланду, Бохуслену, Далсленду и Вермланду. Код овог дијалекта тон често расте при крају реченице, вокали å и о се изговарају као ö и постоји такозвано „дебело л”, које се гради тако што се врх језика подиже ка тврдом непцу, то јест ка ретрофлексном месту артикулације.

Готландски шведски дијалекат

Готландски шведски дијалекат говори се на острвима Готланд и Форо. Готландски шведски има посебну језичку мелодију, а такође и доста дифтонга.

Sveamål

Централношведски (или горњошведски) говори се на Оланду, у југоисточном Смоланду, Остерготланду, Содерманланду, Вестманланду, Упланду, Гестрикланду и јужном Хелсингланду. Карактеристике овог дијалекта су дифтонзи, „дебело л”, варијације у изговору дугог и кратког гласа „у” и варијације у изговору гласа „сј”.

Северношведски дијалекат

Северношведски дијалекат се говори у северном Хелсингланду, Херједалену, Меделпаду, Јемтланду, Вестерботену, Норботену и у Лапонији. Карактеристике овог дијалекта су „дебело л” и специфичан изговор гласа „сј”.

Шведски језик у Финској

Осим у Шведској, шведски је званичан језик и у Финској. Шведски као матерњи језик у Финској говори око 300.000 људи. Говорници шведског језика су претежно насељени у три области: Оланду, Естерботену и појасу дуж јужне обале. Изворни дијалекти шведског језика у овим областима варирају. Овде се такође формирао и фински шведски стандардни језик, који је по питању речника и облика речи веома близак централној норми шведског језика, али који се од ње разликује по питању изговора, тонског акцента и интонације реченице.