Шведско-француски период тридесетогодишњег рата

С Википедије, слободне енциклопедије
Шведско-француски период тридесетогодишњег рата
Део тридесетогодишњег рата

Европа после Вестфалског мира 1648.
Време28. април 1635. - 24. октобар 1648.
Место
УзрокФранцуска интервенција у тридесетогодишњем рату.
Исход пораз Хабсбурга и Католичке лиге, победа Француске и Шведске
Територијалне
промене
Вестфалски мир: Шведска заузела Померанију, а Француска Алзас.
Сукобљене стране
 Шведска
 Краљевство Француска
 Холандија
Свето римско царство Немачки протестанти
 Хабсбуршка монархија
Шпанска империја
 Баварска
Католичка лига
 Данска
Команданти и вође
Шведска Јохан Банер
Шведска Ленарт Торстенсон
Шведска Карл Густав Врангел
Краљевина Француска Луј Конде
Свето римско царство Бернхард Вајмарски
Хабзбуршка монархија Јохан Верт
Хабзбуршка монархија Отавио Пиколомини
Јохан Георг I Саксонски
Франциско Мељо
Јачина
Свето римско царство 18.000[а]
Краљевина Француска 50.000[1][б]
Шведска 20.000[2]
Хабзбуршка монархија 23.000[1]
27.000[1]
Жртве и губици
лаки[2] тешки[2]

Шведско-француски период (1635-1648) је последња, четврта фаза тридесетогодишњег рата. Почела је интервенцијом католичке Француске на страни протестаната, против Хабсбуршке монархије и Шпаније. Завршена је Вестфалским миром, 24. октобра 1648, поразом Хабсбурга и распарчавањем Светог римског царства, док су Француска и Шведска припојиле Алзас и Померанију.[1][2]

Позадина[уреди | уреди извор]

За Француску је пораз Швеђана код Нердлингена (1634) био велика опомена. Ришеље је схватио да даље оклевање од непосредног оружаног ангажовања у тридесетогодишњем рату може Француску довести у ситуацију да остане усамљена у борби против хабсбуршке коалиције. Француска и Шведска потписале су 28. априла 1635. нови уговор о заједничком рату против хабсбуршке коалиције. Том уговору убрзо су пришле Холандија, Мантова, Савоја и Венеција. Француска је, у савезу са Холандијом, објавила 19. маја 1635. рат Шпанији. Вођа немачких протестаната, Бернхард Вајмарски, прихватио се обавезе да уз француску новчану помоћ прикупи око 18.000 људи. Ришеље је, поред тога, успео да испослује продужетак мира између Шведске и Пољске, и да тако обезбеди пуно ангажовање шведске војске на немачком ратишту.[1]

Операције[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Војска немачких протестаната под вођством Бернхарда Вајмарског, опремљена о трошку Француске.[1]
  2. ^ Такозвана Компјењска армија.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 123—124. 
  2. ^ а б в г Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 123.