Шеитин (Арад)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шајтин
рум. Şeitin
Насеље
RO
RO
Шајтин
Локација у Румунији
Координате: 46°6′0″N 20°51′0″E / 46.10000° СГШ; 20.85000° ИГД / 46.10000; 20.85000Координате: 46°6′0″N 20°51′0″E / 46.10000° СГШ; 20.85000° ИГД / 46.10000; 20.85000
Земља Румунија
ОкругАрад
ОпштинаШеитин
Надморска висина90 m (300 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно2.996
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод667434

Шајтин (рум. Şeitin) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Шајтин.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 90 m.

Прошлост[уреди]

У месту је половином 18. века живело много Срба. Они су ту дошли 1802-1803. године из околине Будима и Острогона. Шајтин је постао граничарско место у којем су распоређена 33 милитарца. Пописано је 1720. године само девет српских породица.Био је 1735. године био комадант места, капетан Павел Кнежевић, а уз њега су још хаднађ Станислав Кнежевић и барјактар Живан Томашев.[4] Године 1736. имао је већ 49 српских домова, а свештеници су били поп Јован и поп Павле.

Када су половином тог века кренули да се масовно исељавају Срби из Поморишја тај процес није мимоишао ни Шајтин. До 27. јула 1751. године отишло је из места 42 Србина граничара.[5]

Српска школа је отворена у Шајтину 1770. године.[6] За Шајтин се напомиње 1773. године да је са српско-румунским становништвом.

Шајтин је 1846. године велико насеље у околини Арада, у којем живи 3167 становника. Православни храм је посвећен Св. Григорију Богослову, а ту су три свештеника, поп Константин Труца, поп Павле Марковић и поп Димитрије Поповић, којима поже капелан поп Грегор Труца. У народну основну школу иде само 30 ђака, које учи Василије Микша учитељ.[7]

По месту Шајтин, постала су српска војвођанска презимена Шајтинац (Радивој Шајтинац књижевник из Зрењанина), Шајтински...Године 2002. ту је живело три Србина.

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2996 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
2.807 93,9 %
Мађари
  
28 0,9 %
Роми
  
117 3,9 %
Украјинци
  
16 0,5 %
Словаци
  
20 0,7 %

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ "Панчевачки рит", Београд 1953.
  5. ^ "SÂRBII – IMIGRANŢI ŞI EMIGRANŢI ÎN COMITATUL ARAD ÎN SECOLUL AL XVIII-LEA",
  6. ^ Љубивоје Церовић, Љубомир Степанов: "Срби у Румунији", Нови Сад 2000.
  7. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.

Спољашње везе[уреди]