Шербет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шербеџија

Шербет (или шербе) је топло освежавајуће безалкохолно пиће слично чају или медовини. Прави се тако што се печени шећер прелије хладном водом, а затим кува док не проври.[1] Распрострањен је у Западној и Јужној Азији и тамо је популарно безалкохолно пиће припремљено од воћа или латица цвећа. Сладак је и послужује се хладан.[2]

Етимологија[уреди]

Сам назив потиче од турске речи şerbet која води порекло од персијске (شربت) sharbat. Оба појма потичу из арапског (شربة) sharba што значи пиће изведено од глагола شرب shariba пити.[1]

Распрострањеност[уреди]

Шербет је у наше крајеве дошао из арапских земаља и Турске. Долази из Јужне и Западне Азије. Овај напитак користи се поред поменутих земаља и у Србији, Бугарској, Македонији и Босни и Херцеговини.
Песник Бајрон је 1813. године, приликом посете Истанбулу, помињао пиће шербет.[3]

Турска[уреди]

Отомански Турци пили су шербет пре и за време сваког јела. Чак и данас се у неким ресторанима у Истанбулу сервира шербет са многим традиционалним отоманским јелима. Шербет игра важну улогу у породичном животу у Турској. Serbet has long played an important role in family life in Turkey. Нарочито је познат шербет од руже.[4]

Иран[уреди]

У Ирану шербет се прави чешће са ароматичним биљкама него воћем.[4]

Египат[уреди]

У Египту се најчешће пије шербет са водом и шећером. Највише је цењен шербет са љубичицом и прави се гњечењем љубучастих цветића додатих у воду и шећер.[4]

Србија[уреди]

У Србији шербет се прави од карамелизованог шећера са водом или млеком.[5]

Примена[уреди]

Шербет се користи као напитак који може да се пије и топао и хладан. Користи се и у медицинске сврхе кад је грло надражено и за спречавање кашља.[5] Шербеџија је особа која продаје шербет из великог, карактеристичног бокала.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Клајн, Иван; Шипка, Милан (2006). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. стр. 1473. 
  2. ^ Afshin, Molavi (2002). Persian Pilgrimages: Journeys Across Iran. W. W. Norton & Company. стр. 113. 
  3. ^ „Scorching hot day”. Telegraf. Приступљено 26. 1. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Прво безалкохолно пиће у свету”. Juliette Rossant. Приступљено 26. 1. 2018. 
  5. 5,0 5,1 „Како направити карамел млеко”. Какопедија. Приступљено 27. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди]