Шербо Растодер

С Википедије, слободне енциклопедије
Шербо Растодер
Биографија
Датум рођења(1956-08-13)13. август 1956.
Место рођењаРадманци
 ФНРЈ
Професијаисторичар
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
странка
Уједињена реформска акција

Шербо Растодер (Радманци, 13. август 1956) један је од водећих савремених црногорских историчара, главни уредник „Алманаха” - часописа за бошњачку историју и културу у Црној Гори[1], професор је на Филозофском фалкултету у Никшићу (одсјек за историју и географију),[2] Правном факултету у Подгорици (правно-политичке студије и постдипломске студије – Центар за европске и југоисточноевропске студије) и Филозофском факултету у Тузли (постдипломске студије-одсјек за историју).

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу и гимназију завршио је у Бару. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду - одсјек за историју код ментора проф. др Бранка Петрановића. Основни предмет научног интересовања је историја Црне Горе и Југославије 19. и 20. вијека и теоријско-методолошки проблеми историјске науке.

Растодер је аутор и коаутор више научних монографија, преко 100 научних прилога, чланака и расправа и преко 100 приказа, прилога, биљешки и осврта, као и више од 150 енциклопедијских јединица за "Енциклопедију Црне Горе" и "Црногорску енциклопедију"[3].

За разлику од дијела историчара из данашње Црне Горе Растодер не негира српско поријкело Црногораца и династије Петровић Његош али дату чињеницу самосвојно тумачи као фазу у развоју црногорске нације.[4]

Редовни је члан Дукљанске академије наука и умјетности до 2004, члан је Одбора за историјске науке Црногорске академије наука и умјетности,[5] члан Управног одбора Матице црногорске, члан Управног одбора Института за отворено друштво Црна Гора 1999- 2002, члан Управног одбора Историјског института Црне Горе од 2001. године, члан Управног одбора Центра за људска права при Универзитету Црне Горе, члан Редакције Енциклопедије Црне Горе (уредник тематске области), замјеник главног уредника Црногорске енциклопедије, члан Предсједништва Друштва историчара Црне Горе, потпредсједник је Националног комитета за дијаспору, итд.

Учествовао је на изради више пројеката међународног карактера, округлих столова и трибина из области историје, људских права,интеретничких односа, медија и културе. Члан је експертског тима Уједињених нација у тиму од 100 научника из читавог свијета на пројекту "Dissolution of Yugoslavia", секција "Indepedendence & the Fate of Minorities". Уредник и рецензент више од тридесет монографских издања из области друштвених наука.

Предсједник Форума Бошњака-Муслимана Црне Горе 2002- 2004. Покретач и главни и одговорни уредник "Алманаха", часописа за проучавање, заштиту и презентацијху културно-историјске баштине Бошњака-Муслимана Црне Горе од 1999. године. Потпредсједник је партије Уједињена реформска акција[6].

Одабрани радови[уреди | уреди извор]

  • "Др Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски 1872-1955", Будва, 1991.
  • "Животна питања Црне Горе 1918- 1929", Бар, 1995.
  • "Политичке борбе у Црној Гори 1918-1929", Београд, 1996.
  • "Скривана страна историје: Црногорска буна и одметнички покрет 1918—1929", I-IV, Бар, 1997.
  • "Црна Гора у егзилу 1918-1925", I-II, Подгорица, 2004.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.almanah.co.me/ostale/o%20nama.htm
  2. ^ „Opstina Petnjica[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 30. 08. 2016. Приступљено 05. 01. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 07. 01. 2017. Приступљено 07. 01. 2017. 
  4. ^ Đurković 2013, стр. 125.
  5. ^ http://www.canu.ac.me/index.php/47-clanovi/odjeljenje-humanistickih-nauka/118-serbo-rastoder
  6. ^ „Šerbo Rastoder[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2016. Приступљено 05. 01. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Promocija knjige "Konture horizonta" večeras u Zahumlju | onogošt.me