Шесторка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шесторка
Les Six Tableau.jpg
Жак-Емил Бланш: Le Groupe de six (1921)
У средини је пијанисткиња Марсел Мејер; с леве стране су, од дна према врху, Жермен Тајфер, Даријус Мијо, Артур Хонегер и Луј Диреј; десно стоје Франсис Пуланк и Жан Кокто; Жорж Орик седи.

Шесторка (франц. Les Six) је назив за групу од шест композитора који су радили на Монпарнасу. Назив је инспирисан Балакирјевљевом »Петорком«, а први га је употребио критичар Анри Коле 16. јануара 1920. године у чланку »Руска петорка, француска шесторка и господин Сати« (франц. Les cinq Russes, les six Français et M. Satie). Настала је као реакција на музички стил Рихарда Вагнера и импресионистичку музику Клода Дебисија и Мориса Равела.

Чланови Шесторке[уреди]

  1. Жорж Орик
  2. Луј Диреј
  3. Артур Хонегер
  4. Даријус Мијо
  5. Франсис Пуланк
  6. Жермен Тајфер

Од Les nouveaux jeunes до Les Six[уреди]

Скупина је настала из сличне скупине под именом »Нова омладина« (франц. Les nouveaux jeunes), коју је предводио Ерик Сати, а чији су чланови још били Хонегер, Диреј и Орик. Три године након Сатијеве скупине настаје Шесторка. Прича о генези скупине није сасвим разјашњена. Док Мијо наводи како је Коле насумично одабрао шест имена јер су се сви они међусобно познавали и сарађивали, занемарујући притом њихове потпуно различите темпераменте (Орик и Пуланк су били склонији Коктоу, Хонегер немачком романтизму, а Мијо медитеранском лирицизму), Орнела Волта тврди како је стварни геније иза групе био Жан Кокто, који је искористио свој утицај како би формирао и водио авангардну музичку скупину. Група се почела редовно окупљати у кабареу Le Bœuf sur le Toit (Во на крову), где су пред бројним познатим гостима одржавали концерте. Године 1921. Диреј је напустио групу, а коначан крај њихових окупљања дошао је са прераном смрћу Рајмона Радигеа, који је био гост кабареа и пријатељ чланова.

Литература[уреди]

  • Ivry, Benjamin (1996). Francis Poulenc. Phaidon Press Limited. ISBN 0-7148-3503-X. 
  • Fondation Erik Satie. Le groupe des Six et ses amis: 70e anniversaire. – Placard, Paris 1990 – 40 p. ISBN 2-907523-01-5. 
  • Volta, Ornella. Satie/Cocteau – les malentendus d'une entente: avec des lettres et des textes inédits d'Erik Satie, Jean Cocteau, Valentine Hugo et Guillaume Apollinaire. – Castor Astral – 1993. ISBN 2-85920-208-0. 
  • Cocteau, Jean – Le coq et l'Arelquin: Notes Autour de la Musique – Avec un portrait de l'auteur et deux monogrammes par P. Picasso – Paris, Éditions de la Sirène – 1918
  • Roger Nichols – The Harlequin Years: Music in Paris 1917–1929 . 2002. ISBN 0-500-51095-4.

Спољашње везе[уреди]